U prisustvu članova brojne porodice, prijatelja, komšija, članova Udruženja pčelara „Avram Maksimović“ i pčelara iz susednih mesta danas je na Malom pravoslavnom groblju u Somboru sahranjen najstariji pčelar u Srbiji Đorđe Janjatović.
Kraj odra velikog znalca pčelarstva i divnog čoveka govorio je predsednik udruženja pčelara „Avram Maksimović“ u Somboru Dragan Mladenović i, pored ostalog, rekao:
– Ucveljena porodice, tužni prijatelji, komšije, pčelari,
Vest o smrti čika Đure Janjatovića, bolno je odjeknula u celoj Srbiji. Jer, umro je najstariji pčelar Srbije i jedna od perjanica našeg pčelarstva. Umro je ne samo neprevaziđeni majstor pčelarenja, vić i do neba častan, plemenit, druželjubiv i drag čovek.
Odavno je postao legenda pčelarstva koja hoda poput Mesije, zračeći energijom koja miri ljude, udružuje ih i podučava kako se pregalački i čsano istrajava i u trenucima beznađa.
Čika Đura Janjatović je bio apostol dobre nade, koji je i u najvećim tminama tunela pronalazio zračak svetlosti, uz monašku istrajnost podučavanja da je život onoliko smislen i bogat, koliko čovek časno traje, i voli ljude i potocima znoja svoje snove pretvara u javu.
Gde god bi stao, čika Đura Janjatović je bio predajnik, koji emituje najlepše osobine ljudskog roda. Zato je bio omiljen, voljen i poštovan. Ulazio je pod kožu i neznancima, pa čak i besprizornima, koji su morali da ustuknu pred gromadom čovečnosti i radinosti.
Neki bi rekli: 98.godina života je vek za pripovedanje. U „slučaju“ čika Đure Janjatovića i jeste i nije. Jeste, jer je jedno čeljade gotovo čitav vek služilo na čast i diku svojoj porodici, ali i svima nama. Nije, jer njegov život za nezaborav, trebalo je još da potraje. Bar do stote i koju godinu pride…
Đorđe Janjatović rođen je 15. jula 1914. godine u Somboru u porodici, koja je dva veka drugovala s pčelama. Kako svaka ptica leti svome jatu, tako je i mlađani Đura postao zaljubljenik i zarobljenik pčelarstva. Prvi roj uhvatio je jula 1941. godine. Više od sedam decenija robovao je svojoj velikoj ljubavi, zvanoj – pčelarstvo. Tačnije, služio im je predanošću iskušenika, ali i uživao u neumornom radu i umeću najblagodarnijih insekata. Bratu po ljubavi, uzvraćale su mu obiljem meda, propolisa i polena…
Član Udruženja pčelara Srbije postao je 1949. godine. Već 1952. u Somboru je osnovana Pčelarska zadruga, a jedan od osnivača bio je i čika Đura Janjatović.
Poštujući umnu misao najpoznatijeg pčelara u Srba Avrama Maksimovića „Med na osovini rodi“ iz 1810. godine, kada je na slavenosrpskom jeziku u Budimu objavio knjigu „Novi pčelar“, čika Đura Janjatović prvi put 1958. godine seli pčele, da bi potonjih godina sa svojim blagom stigao i podno neboparajuće Dinare.
Pčelarsko udruženje „Bačka“ u Somboru, osnovano je osmog marta 1970. godine, uz, razume se, veliki udeo Đure Janjatovića. Dugo je bio blagajnik, a mimo njegove volje, ubedili su ga da godinu dana bude i predsednik Udruženja.
Sastanci Upravnog odbora Pčelarskog udruženja „Bačka“ održavani su u krojačkoj radnji Đure Janjatovića. Jer, svestrano obdaren, čika Đura je bio i poznati golubar i krojač.
Znao je snašama da šije prelepe kostime i bez uzimanja mere: bio je dovoljan samo pogled. Čika Đura Janjatović živeo je život punim plućima.
Od 7. do 9. juna 1974. godine u Somboru je u hali „Mostonga“ održana je Prva izložba pčelarstva i opreme za pčelarstvo. Razumljivo je što je jedan od osnivača, na ovoj priredbi imao i svoj štand.
I stihovi nisu bili strani svestrano obdarenom čika Đuri Janjatoviću. Na Drugoj izložbi pčelarstva u Somboru septembra 1975. godine, na panou ispred svog štanda Đura Janjatović se oglasio i kao pesnik.
„Hej, pčelari, duhom ne klonite,
izložbom se ovom ponosite;
neće uvek paša da omane,
izložba nam lepša nego lane“.
Somborski pčelari su 1982. godine kupili dvosoban stan na Vencu Petra Bojovića, koji je preuređen za sedište pčelarskog udruženja „Bačka“. Svojim dinarom čika Đura Janjatović je pomogao da pčelari Sombora dobiju krov nad glavom.
Godinama je čika Đura Janjatović patio što se urušava zgrada Pčelarskog udruženja „Bačka“. Ipak, molio je da se ne proda dok je on živ.
Uvažene porodice, časni ljudi,
Pre mesec dana, kada smo očekivali da vodoistalater dođe i otkloni neki kvar, čika Đura Janjatović je ostavio testament, ili bolje reći zavet članovima našeg Udruženja.
-Sada, kada je naša kuća popravita od poda do novog krova, mogu na miru da umrem. Doživeo sam da sa našim pčelarima posetim spomenik Neznanom junaku i novi TV toranj na Avali, da odemo na Stražilovo, gde počiva Branko Radičević, da u Kovilju vidim kuću u kojoj je rođen pesnik Laza Kostić, a u Sremskim Karlovcima Muzej pčelarstva Jovana Živanovića. To su mi najveće nagrade i priznanja. Dosta ste uradili, ali imam još jednu molbu: srušite onu našu šupu i, ako možete, izidajte nastavak naše kuće – reče strarina, a iz očiju mu kanuše suze.
Čika Đuro, Srbi su narod koji najčešće strada od prejakih reči, pa, neka bude i ovom prilikom. Vaša želja biće ispunjena! To je zavet Vama, dragi uičitelju, svih nas pčelara i ljudi kojima novac nije pojeo dušu.
Časnu lozu Janjatovića nastavljaju sin Nikola, kćerka Jelena i njihova deca Maja, Vlada i Aleksandar… Sasvim dovoljno pelcera za nova gorostasna stabla čovečnosti…
Dobio je čika Đura Janjatović najveća priznanja pčelarske organizacije Srbije, odvno je počasni član Udruženja somborskih pčelara. Ali, i čika Đura je nas odlikovao – časnim i pregalačkim životom! Taj orden u prsima nosimo. Odavno…
Ljudino, vrli prijatelju, počivajte u miru. Hvala Vam i večna Vam slava. – završio je Mladenović.
Sombor, 28. decembar 2011.
Marin Marinić
Šalje se...