Voda je najvažnija materija za nastanak i održavanje života svih živih bića. Nezamenljiva je u razmeni materija u svim živim organizmima, održavanju svih higijenskih procesa (lične i opšte higijene), u proizvodnji namirnica, privredi, industriji i poljoprivredi.
Neophodna je ne samo kao svakodnevna fiziološka potreba ljudi, životinja i biljaka, već i za mnoge poslove i industrijske procese.
Na svetski dan vode (22. mart) neophodno je još jednom skrenuti pažnju javnosti na međusobni odnos vode i bezbednosti hrane, jer je voda, pored ostalog, i namirnica koja podleže Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za javno snabdevanje stanovništva, kao voda za piće, ali i kao voda koju upotrebljavamo u procesu proizvodnje životnih namirnica namenjenih prodaji.
Očekivani rast stanovništva, urbanizacija i klimatske promene osnovni su faktori nestašice vode koja bi mogla da ugrozi bezbednost hrane.
Interesantan je podatak da je za industrijsku proizvodnju jednog litra pasterizovanog mleka neophodno utrošiti 7 litara vode, što podrazumeva higijensku pripremu mašina pre i posle proizvodnog procesa.
Za proizvodnju jednog kilograma pšenice potrebno je 1.000 od 1.500 litara vode, a za jedan kilogram govedine – 15. 500 litara. Još je zanimljivije to što za proizvodnju namirnica, dnevno potrebnih jednom jedinom ljudskom biću, prema podacima svetskih organizacija, trošimo 2.000 do 5.000 litara vode.
Kao i svaki živi organizam i pčele ne mogu bez vode. Zato veliki broj jedinki jedne pčelinje zajednice donosi vodu. Kada još u zimskim mesecima matica počne da polaže jaja, pčele manje količine vode sakupljaju sa zidova košnice, ali, kada se poveća leglo, voda koja se nađe u košnici nije dovoljna za pripremanje hrane za leglo. Pčele izleću iz košnice i odlaze po vodu, a ako to ne mogu zbog hladnoće, prestaje odgajanje legla. Pčele izleću iz košnice zbog donošenja vode čak i na temperaturi nižoj od 10 stepeni Celzijusovih, zbog čega mnoge stradaju od hladnoće.
Pošto pčele ne mogu bez vode, one tragaju za njom i sakupljaju je tamo gde mogu da je nađu. Sakupljaju rosu sa trave u jutarnjim časovima, sakupljaju je iz bare, potoka i reka, a naročito na pojilima za stoku i na lokvama.
Uzimajući vodu iz raznih barica, pčele se mogu lako zaraziti nekom bolešću, jer na takva mesta mogu doći i pčele iz bolesnih pčelinjih zajednica.
Iz navedenih razloga pojilu pčela treba posvetiti posebnu pažnju, a pogotovu ako u blizini nema neke tekuće vode. U slučaju da nema tekuće vode ili ako pčele moraju da lete daleko radi vode ili vodu uzimaju iz bara, pčelar treba da postavi pojilo na pčelinjaku.
Vlastimir Spasić
Predsednik RAPOJS-a
Šalje se...