Kao što je poznato, antibiotik fumagilin se u nekim zemljama jako dugo koristi ili se koristio (u SAD-u preko 50 godina). Danas u velikom broju zemalja nije dozvoljena njegova upotreba, pa ni u Srbiji, pre svega zbog toga što je u istraživanjima pokazano da je toksičan za sisare.
Koliko njegova upotreba nema suštinsku svrhu, govore mnoga istraživanja (Grobov, Mlađan), čak i istraživanja njegovih najvećih pobornika, jer tvrde da u proseku šest meseci nakon „terapije“ fumagilinom, nozemoza napreduje još bržim tempom. To se uglavnom tumačilo efektom fumagilina na brojne korisne bakterije u crevima pčele. Kada veći njihov deo nestane pod dejstvom fumagilina, pa nestanu i one koje održavaju balans normalne crevne flore, koja se zapravo bori protiv pojave mnogih bolesti, pa i nozemoze, onda, pošto prirodnih odbrambenih mikroorganizama više nema u dovoljnom broju, otvara se mesto, da kada uzročnici nozemoze ponovo dostignu odgovarajući visok nivo, da tada infekcija bude još jača i sa težim posledicama nego pre „lečenja“ fumagilinom. Tako se bolest zapravo samo odlaže. Jer, nemoguće je čak ni fumagilinom uništiti nozemozu. Istraživanja koja je na predavanju održanom u Srbiji 2006. godine naveo Antonio Nanetti iz Instituta za pčelarstvo u Bolonji, pokazuju da fumagilin ne može da ukloni više od 60% infekcije, rečeno narodnim jezikom.
Takođe je davno dokazano da fumagilin remeti kiselost u crevima pčele, i stimuliše razvoj gljivica i krečnog legla.Međutim, najnovije istraživanje na ovu temu dokazalo je postojanje još jednog mehanizma štetnog delovanja fumagilina na pčele, koji samo dopunjuje upravo navedene nepovoljnosti njegove upotrebe. Naime, grupa američkih naučnika, Huang, Yau, Imaiv i Solter, pokazali su da nakon terapije fumagilinom, kada doze fumagilina padnu na vrlo nizak nivo koji se održava u košnici izvesno duže vreme, fumagilin u tim malim dozama zapravo stimuliše umnožavanje uzročnika ove bolesti. Ovo naizgled čudno zapažanje odmah je detaljnije proučeno. Utvrđeno je da fumagilin i u tim malim dozama nastavlja da menja proteine (belančevine) u srednjem crevu pčela. Pošto više nema doza fumagilina koji štete uzročniku nozemoze, a male doze fumagilina menjaju ključne proteine srednjeg creva pčela, to rezultuje povećanim stvaranjem spora nozeme cerane. To povećanje stvaranja spora je statistički značajno veće nego kod pčela koje prethodno nisu tretirane fumagilinom. I nozema apis stvara veći broj spora u toj situaciji, ali to povećanje nije statistički značajno. A pošto, prema istraživanjima na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, nozema cerana apsolutno dominira u Srbiji, i skoro da je potpuno potisnula nozemu apis sa našeg područja, ovo istraživanje predstavlja dodatni dokaz koliko terapija fumagilinom zapravo može biti mač sa dve oštrice, posebno u ovakvim novim okolnostima. O mogućnosti da se ovaj antibiotik nađe u medu i da ne govorimo, jer to nije dozvoljeno, i takav med se ne može staviti u promet.
Dr med. Rodoljub Živadinović
Šalje se...