SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

WORKSHOP TAIEX-a O NEONIKOTINOIDIMA U BEOGRADU



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 1.622

U ponedeljak, 13. februara 2012. godine, u Beogradu je, u organizaciji Biroa za tehničku pomoć i razmenu informacija Evropske Unije (TAIEX) i Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, održan pozivni seminar – workshop, na temu uticaja insekticida neonikotinoida na pčele. Ovo je drugi seminar koji je Ministarstvo organizovalo sa TAIEX-om na najvišem nivou, u poslednja tri meseca, a koji je tematski u potpunosti posvećen pčelarstvu, što govori o sve većem uvažavanju pčelarstva u Ministarstvu poljoprivrede. Prvi seminar održan je 6. decembra 2011. godine, na temu kvaliteta meda.

Radionicu o insekticidima neonikotinoidima, a u cilju razmatranja toksičnosti na pčele i moguće povezanosti sa sindromom nestajanja pčela (CCD), kao predsedavajući vodili su Jernej Drofenik i Katarina Groznik iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i hrane Republike Slovenije, koji su u 6 predavanja izneli svoja iskustva, i rezultate ispitivanja uticaja na pčele  kukuruza i uljane repice, odgajenih iz semena tretiranih neonikotinoidimau zemljama EU (Slovenija, Nemačka, Austrija, Francuska, Španija i Holandija), a govoreno je i o ostacima insekticida neonikotinoida koji su nađeni u mrtvim pčelama, kao i u polenu i medu tih biljaka.

U radu radionice su učestvovali i pozvani predstavnici SPOS-a i to: predsednik SPOS-a dr med. Rodoljub Živadinović, zamenik predsednika SPOS-a Milutin Petrović i član IO SPOS-a Miroslav Vasilijević. Većina od ostalih pozvanih, bez obzira na užasne vremenske prilike, je ipak došla zbog izuzetno interesantne teme.

Pohvaljujemo gospodju Snežanu Savčić Petrić, načelnicu Odeljenja za sredstva za zaštitu bilja, kao i Upravu za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, na dobroj volji da nam pomognu i organizuju seminar na, od SPOS-a, traženu temu, kao i na izuzetnoj organizaciji ove veoma uspešne radionice.

Tokom predavanja koje je obrađivalo događanja i istrivanja sprovedena u Sloveniji od 2008. do 2011. godine, a u vezi pomora pčela i neonikotinoida, objasnili su nam detalje oko pojave prvog trovanja pčela 10. maja 2008. godine.

Tada je u Domžalu, kod 26 pčelara, tj. 312 košnica, došlo do uginuća pčela iz tada nepoznatih razloga na paši uljane repice.

Tadašnji ministar poljoprivrede, pošto se to desilo na paši uljane repice, odmah je zabranio upotrebu semena uljane repice i kukuruza koje je tretirano neonikotinoidima (u Sloveniji se suncokret praktično i ne gaji).

Već u avgustu 2008. godine je povučena zabrana korišćenja semena tretiranog neonikotinoidima, i preporučene su pneumatske vakuum sejalice, kao rešenje problema sa uginućem pčela, koje su kasnije postale i zakonska obaveza prilkom setve kukuruza i uljane repice, pošto je zaključeno da je upotrebom loših sejalica, prašina sa tretiranog semena vetrom odneta na uljanu repicu.

Februara 2009. godine su donete nove mere,pa je za seme tretirano neonikotinoidima izdavane dozvole za uvoz na 120 dana i dozvoljena je upotreba preparata Poncho i Cruiser.

U maju 2011. godine ponovo dolazi do trovanja i uginuća pčela, ovog puta u 2500 košnica u Prekmurju, i tada dolazi ponovo do zabrane prodaje semena uljane repice i kukuruza tretiranog neonikotinoidima, kao i sredstava za zaštitu semena u slobodnoj prodaji.

Vršena su istraživanja i došlo se do zaključka da, pošto je bilo suvo vreme, a istovremeno je trajala setva kukuruza i cvetala uljana repica, da je prašina od neonikotinoida otpalog sa semena kukuruza koje je sejano, zbog jačeg vetra, suvog vremena i loših sejalica prouzrokovalo novo uginuće pčela na uljanoj repici.

Vršena su dalja ispitivanja tokom cvetanja uljane repice, i u polenu je tokom cvetanja tri puta vršena analiza ostataka neonikotinoida, koja je bila ispod 3 mikrograma/kg, što se ne smatra opasnom dozom za pčele.

Kasnije, tokom godine, ispitivanjem polena u košnicama, se došlo do zaključka,njegovomanalizom, da bez obzira na bogatu polensku pašu, pčele sakupljaju i polen kukuruza, što je informacija koja je za nas novost, jer se do sada zvanično smatralo da pčele sakupljaju polen kukuruza samo kada nema druge adekvatne polenske paše.

Pretpostavka je i da su pčele zbog prisustva varoe slabije otpornosti, tako da i manje doze ostataka neonikotinoida mogu biti u nekim uslovima kobne za pčele.

Konačne preporuke u nekim zemljama EU, između ostalih, su i:
– propisane su mere za količinu otpadanja neonikotinoida sa zaštitnog sloja semena kao i njihova kontrola;
– da se ne seju uljana repica i kukuruz kada je brzina vetra veća od 5 m/s, i
– da se koriste pneumatske vakuum sejalice kao rešenje ovih problema sa trovanjem i akutnim uginućem pčela, što je praktično i nemoguće kontrolisati do kraja.

Pošto su sva predavanja tretirala samo problematikukukuruza i uljane repice, čije je seme tretirano neonikotinoidima, postavili smo pitanje šta se dešava sa suncokretom i pčelama na paši suncokreta čije je seme tretirano neonikotinoidima. Dobili smo odgovor da je slično stanje kao i kod uljane repice, ali sa razlikom što u momentu cvetanja suncokreta nema setve kukuruza.

Možemo da zaključimo da nauka i dalje zvanično smatra da neonikotinoidi nisu štetni za pčele ako pčele sakupljaju polen i nektar sa biljaka čije je seme tretirano neonikotinoidima, tj. da eventualnih ostataka neonikotinoida u polenu i nektaru nema toliko koliko je dovoljno da naškodi pčelama. Nauka prihvata mogućnost da i te doze mogu biti štetne, ali samo ako je pčelinji imunitet oslabljen, recimo varoom. Za SPOS je ovo svojevrsna zamena teza, tj. apsolutno nepriznavanje brojnih naučnih radova objavljenih u relevantnim naučnim časopisima, koji itekako dokazuju štetnost neonikotinoida po pčele i u manjim dozama od navedenih, naročito tokom zime, kada pčele duže žive, i konzumiraju veće količine uskladištenog polena.

SPOS ostaje privržen zahtevu da se neonikotinoidi izbrišu sa lica zemlje, jer je više nego jasno, da postoji više nego opravdana sumnja, koju čak i zvanična nauka priznaje, doduše u specifičnim slučajevima, da neonikotinoidi mogu naškoditi pčelama. Pčela je isuviše dragoceno biće za ovu planetu, da bi smo se tako olako igrali sa njom, te će i SPOS u narednom periodu doneti zvaničnu odluku o svojim narednim koracima po tom pitanju. Drago nam je što imamo podršku Ministarstva da se dođe do istine, ali kao i uvek, dolazak do istine je dug i naporan, i zahteva mnogo truda i energije velikog broja ljudi. Nama energija ne nedostaje, i SPOS će se u bližoj budućnosti pridružiti svim svetskim pokretima za zabranu, kako neonikotinoida, tako i brojnih drugih neselektivnih insekticida koji su opasni za pčele, prirodnu okolinu, i naravno ljude.

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien