Postoje mesta na koja večito žalite da odete, a odlažete put iz sasvim besmislenih razloga. Jednom kažete, dosta, idem.
Tako su i lazarevački pčelari konačno rešili da ostvare davnašnji san, i posete manastir Hilandar. Članovi udruženja „Budućnost“ su u više navrata pomagali dobrovolnim prilozima ovu srpsku svetinju, ali su konačno sami organizovali pokloničko putovanje. Sigurno ne poslednji put.
Članstvo ovog udruženja već godinama prikuplja donacije i potpomaže manastire, tako da ni sada nije bilo drugačije. Teže je bilo spakovati sve u prtljažnik, nego prikupiti. Bilo je tu voska, satnih osnova, oplodnjak, prohromskih kanti za med, meda, šećera, ulja, brašna i novčani prilog.
Teško je naći prave reči i opisati osećaj kada se kroči u Hilandar. Tu se vera i istorija prepliću na svakom koraku. Ostajete bez daha. Ne znate šta na vas ostavlja dublji utisak. Bogosluženje. Ikone. Freske. Bogorodica trojeručica. Predanost monaha. Hram. Bunar Svetog Save. Loza Svetog Simeona. Krstionica. Riznica. Kula kralja Milutina. Krst cara Dušana. Kiparisi. Maslinjaci. Vinogradi. Pčelinjak. Manastir jeste nastradao u požaru, ali se obnavlja. Radovi su u punom jeku.
Manastirski pčelinjak je predivan, izuzetno sređen i ugledan. Iskusnim pčelarima je odmah za oko zapala i pčelarska vaga, i predivno pojilo, i betonska postolja, i otežale košnice. Otežale od meda, naravno. Monah koji je zadužen za pčelarstvo, to očigledno radi sa mnogo ljubavi, a drugačije nismo ni očekivali. U druženju i razgovoru, razmenili smo iskustva i savete, doživljaje sa pčelinjaka i buduće planove, a sve uz manastirsku rakiju i naravno med.
Dolazak u manastir je ispunjenje davnašnjih želja. To nije kraj, to je početak. Otišli smo sa obećanjem da ćemo se vratiti, da ćemo i dalje pomagati. To je naše bogatstvo. Jedan je Hilandar.
Dipl. inž. Goran Čakardić
Šalje se...