Juče je u Beogradu, u organizaciji Biroa za tehničku pomoć i razmenu informacija Evropske Unije (TAIEX) i Ministarstva poljoprivrede i trgovine Republike Srbije, održan pozivni seminar – workshop, na temu kvaliteta meda i svih aspekata koji se tiču kvaliteta meda (od proizvodnje meda, preko suzbijanja varoe, pa do testiranja meda na rezidue).
Skup je bio pozivnog tipa, a SPOS su predstavljali predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović, i Koordinator SPOS-a za saradnju sa Apimondijom, Apislavijom i druge međunarodne odnose Milutin Petrović.
Ostali prisutni su bili naši naučni radnici, predstavnici Ministarstva, predstavnici firmi koje se bave medom i drugi.
Program skupa pogledajte OVDE.
Cilj ovog skupa bio je dodatno upoznavanje sa propisima EU, a sve radi predstojećeg uskladjivanja našpeg zakonodavstva po pitanju kvaliteta meda, zakonodavstvu EU. Naš pravilnik o kvalitetu meda ni po čemu ne zaostaje za evropskim, naprotiv, jedini problem su metode za analize koje su zastarele i moraju se uskoro menjati.
Na seminaru se čulo dosta zanimljivih informacija i za širu pčelarsku javnost, pa ćemo ovde izdvojiti neke od njih. Nećemo govoriti o glavnoj temi seminara, jer nije posebno zanimljiva za širu pčelarsku javnost, jer se tiče zakonodavstva. Ti podaci biće od velikog značaja SPOS-u tokom buduće saradnje sa Ministarstvom poljoprivrede.
Kao što smo svojevremeno i pisali u časopisu Pčelar (OVDE, autor predsednik SPOS-a), na osnovu analitike dostupnih nam podataka, iznosili smo tvrdnju da u Srbiji nema CCD-a. Imali smo prilike da potvrdu za to čujemo i na ovom skupu, a predavač iz Belgije (Bach Kim Nguyen, Univerzitet Liege) je jasnom i veoma precizno obrađenom analizom razloga uginuća pčela u Belgiji, zaključio isto, i glavnu krivicu prebacio na varou, i prateće viruse, a da to nije "otrcana" priča, egzaktno je dokazao. Čak je naveo i podatak da je od svih uginuća u SAD-u, samo 7% zapravo CCD, tj. sindrom nestanka pčela sa precizno definisanim simptomima.
Dokazali su da intenzivna poljoprivreda uopšte nije povezana sa uginućima pčela, i da čak ni tretman semena kukuruza imidaklopridom, nije imao veze sa stradanjima pčela.
Čak u 97% pčelinjaka nađen je najmanje jedan virus. Statistički značajna veza sa uginućima pčela, nađena je samo kod infekcije pčela jednim virusom, ABPV (Virus akutne paralize pčela), i dokazali su da pčelinja društva inficirana ovim virusom uginjavaju 14 puta češće od nezaraženih pčelinjih društava. Posebno izražen efekat na uginuća pčela ima i infekcija sa dva ili više virusa istovremeno.
U ovoj studiji nije nađena veza zaraženosti sa virusom deformisanih krila (DWV) i višeg procenta uginuća pčelinjih društava. Ipak, visoka koncentracija ovog virusa u glavi pčele bila je važan faktor koji je bio povezan sa višom smrtnošću pčela. Ovo je potvrda dosadašnjih saznanja da je ovaj virus široko rasprostranjen medju pčelama, ali da se aktivira tek kada imunitet pčela padne iz bilo kog razloga, najčešće zbog prisustva varoe ili loše ishrane, te da prave štete pčelama čini samo tada, tj. kada dođe do njegovog visokog multipliciranja u navedenim kritičnim situacijama.
Posebno je bilo interesantno čuti informacije o čuvenom rotenonu, koji se sve više koristi protiv varoe u nekim zemljama bivše Jugoslavije, i koji se u javnosti promoviše kao visoko efikasan i bezopasan, iako ni u jednoj zemlji sveta niti je registrovan, niti se o registraciji razmišlja. Rečeno nam je da su vršili analize, i da su zaključili da njegova efikasnost najpre nije dovoljno visoka, da ostavlja ogromne nivoe rezidua, i da je izuzetno štetan za ljudsko zdravlje.
Detaljno je obrađeno uginuće pčela uzrokovano varoom, koje definitivno dominira i u Belgiji. Utvrđena je recimo čvrsta statistički značajna veza između datuma početka tretmana protiv varoe, i zimskih uginuća pčela. Najmanje uginuće pčela je ako se krene sa tretmanom sredinom jula. Tretman početkom avgusta već duplira procenat zimskih uginuća u odnosu na sredinu jula, sredinom avgusta je veći za tri puta, a početkom septembra je taj procenat četiri puta veći. Znači, ako tretman započnemo sredinom jula, i imamo recimo 3% zimskih uginuća, onda ćemo imati 12% zimskih uginuća ako sa tretmanom krenemo početkom septembra, jer je varoa već odradila svoje.
Inače, prosečno zimsko uginuće pčela u Belgiji je 19,9% (podatak iz zime 2004/2005).
Posebno je naglasio i problem pogrešnog percipiranja efikasnosti sredstava protiv varoe od strane pčelara koji situaciju ne prate detaljno. Naime, ako se koristi nedovoljno efikasan preparat, društva ne uginjavaju iste zime, već nakon 3, ili čak 5 godina. Tako pčelar koristi jedno sredstvo više godina i veruje u njegovu efikasnost, a onda jedne godine doživi neprijatno iznenađenje i veliko uginuće pčela, i onda "ne ume" da objasni šta se dogodilo.
Njegova preporuka je da se koristi kontinuirani tretman od sredine jula do sredine avgusta, i onda kratkoročni tretman početkom novembra.
Šalje se...