SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

VAŽNE VESTI IZ NEMAČKE



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 2.210

Na sajtu Pčelarskog saveza Slovenije, Franc Šivic objavio je veoma interesantan pregled vesti iz pčelarstva Nemačke. Ne propustite da ovo pročitate.

 

 

Pčelarske vesti iz Nemačke

Ni posle vanrednog kongresa Nemačkog pčelarskog saveza postojeći spor (neslaganje) između pčelara i pčelarskih instituta nije okončan. Ovo poručuje glavna urednica revije Deutsche Bienen Journal (Nemački pčelarski žurnal) u uvodniku februarskog broja tog časopisa.

Pčelari su ostali na tvrdnjama i stanovištu da su veze između njih, instituta i ministarstva poljoprivrede preslabe. Ovo potkrepljuju činjenicom da ni danas još uvek nema jasnih naučnih dokaza ko je zapravo glavni krivac za velike gubitke pčela u prethodnim godinama. Peter Maske, predsednik Saveza pčelara Nemačke je ministru poljoprivrede gđi. Ilso Aignercel uputio veoma oštro pismo u kojem je kritikovao njenu politiku po pitanju genetski modifikovanog bilja i (ne)rad pčelarskih instituta.

U vezi instituta je napisao da su njihova istraživanja potpuno slepa za poguban rad agrohemijskog lobija. Predsednikovo oštro pismo je izazvalo burnu reakciju među naučnicima na pčelarskim institutima, ali i kod nekolicine pčelarskih funkcionera. Zbog neslaganja sa  njegovim stavom, iz organizacije je istupilo sedam savetnika koji su istovremeno zahtevali i njegovu ostavku. Međutim.

Predsedništvo Saveza i svi predsednici pčelarskih organizacija su na vanrednom kongresu velikom većinom podržali svog predsednika Peter Maske-a pri čemu su doneli zaključak da je njegova borba sa vlašću i velikim koncernima koji imaju moć i novac kojim mogu kupiti svakoga, jednak borbi Davida i Golijata. Prednost Davida je ipak u tome da on nema putera na glavi. U istom broju časopisa može se pročitati opširan članak o rezultatima četvorogodišnjeg istraživanja svih devet pčelarskih instituta u koje je bilo uključeno 120 pčelara sa 1.200 košnica raspoređenih po celoj teritoriji države. U ovim istraživanjima učestvovala su lokalna pčelarska društva, kao i predstavnici industrije proizvođača hemijskih sredstava za zaštitu bilja.

A šta su ispitivali?

Analizirali su postolja košnica i mesta na kojima su postavljeni pčelinjaci, način pčelarenja (prevoz na paše, borba protiv varoe, pomoćna društva), snagu pčelinjih društava u jesen i proleće, prinose meda, ostatke pesticida u polenu i pergi, broj varoa u jesen, prisustvo virusa u košnicama i zaraženost nozemozom i amebama.

Koji su zvanično rezultati istraživanja?

Četiri godine od početka istraživanja još uvek nije moguće dobiti jasan nedvosmislen odgovor na pitanje: Šta je glavni uzok nestajanja pčela? Naučnici kažu: Potrebna su dodatna istraživanja (čitaj: još novca za analize).

Dosadašnje analize su pokazale:

  1. u cvetnom prahu (polenu) i pergi uzetim iz košnica koje su posećivale cvetove uljane repice i voća su u 105 uzoraka našli ostatke čak 42 različita pesticida. To je potpuno razumljivo, jer se za vreme cvetanja biljke, potpuno legalno i podosta često, tretiraju raznim fungicidima. U pojedinim uzorcima je bilo i po nekoliko različitih sredstava, dok u 25 uzoraka nije nađen nijedan. Veoma je zanimljivo da su samo u jednom uzorku pronašli 3 ppb imidakloprida iz grupe neonikotinoida, što je za pčele smrtonosno. Ove materije, koje pčelari smatraju glavnim krivcem za pomor pčela, u polenu koji je sakupljen sa kukuruza nije uopšte bilo.
  2. Poznato je da je granica detektabilnosti ostataka otrova 1 ppb. Odmah se postavlja pitanje da li je uzrok smrtnosti pčela manja količina tih pesticida, znači količine koje se dosadašnjim metodama analiza ne mogu ustanoviti jer su ispod 1 ppb. Na to pitanje nemački naučnici još ne znaju odgovor, mada je to podatak kojeg pčelari sa nestrpljenjem očekuju. Zanimljivo je takođe, da je od 105 uzoraka čak 46 koji sadrže kumafos, aktivnu supstancu Perizina kojeg nemački pčelari već dugo vremena koriste u borbi protiv varoe. Na sreću, radi se o nađenim ostacima u veoma malim količinama. Ustanovili su  koliko je ostalo varoe posle kasno-jesenjeg tretmana. Pokazalo se da je u košnicama ostalo do 5% varoe odnosno 500 jedinki na 10.000 pčela. To je prilično visok procenat koji je veoma blizu praga tolerancije, pa tokom zime može prouzrokovati propadanje pčelinjih društava.
  3. Ustanovljena je i tesna veza između pojave virusa i jesenjeg propadanja pčelinjih društava.
  4. Zanimljiv je podatak da pčelinja društva sa mladim maticama bolje prezimljavaju od onih u kojima su matice starije. Ne iznenađuje ni podatak da se društvima koja su jaka u oktobru skoro ništa više negativno ne može desiti do proleća. To isto ustanovili smo i mi pčelari.
  5. Nikakvog dokazanog uticaja na preživljavanje pčelinjih društava tokom zime nema način prihranjivanja, visina saća (ramova), materijal od kojeg je napravljena košnica (drvo, šperploča, stiropor…), kao ni činjenica da li je društvo bilo roj ili košnica koja se izrojila.

Kakve korisne informacije mogu pčelari izvući iz svih navedenih rezultata ispitivanja uzroka nestajanja pčela u Nemačkoj?

Svi koji sakupljamo i koristimo polen, na košnice ćemo postaviti sakupljače polena tek kada prestane cvetanje voća i uljane repice, koje se prskaju u cvetu. Samo oni koji su daleko od površina repice i voća, koje se prska, mogu sakupljati polen i ranije.

Pergu mogu vaditi samo oni koji za zaštitu od varoe ne koriste nikakva sintetička sredstva. Aktivne materije iz njih se sakupljaju u saću, odnosno vosku, odakle uz pomoć masnih kiselina veoma brzo i lako zagade pergu. Ovo se dešava mnogo brže od zagađenja meda koji je topiv u vodi. Iako su količine pesticida nađenih u nemačkom polenu male, moramo paziti i brinuti o tome da ih u našem polenu uopšte ne bude.

Napisao: Franc Šivic
Sa slovenačkog preveo i komentarisao: Aleksandar Bikar 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien