U lokalnoj organizaciji UP „Lipa-2012“ iz Vranja i maksimalno angažovanje njegovog predsednika Aleksandra Veličkovića, 1. marta ove godine, u Velikoj sali Skupštine grada Vranja, održana su predavanja, koja realizuje Katedra za biologiju FVM, u saradnji sa SPOS-om i Regionalnom asocijacijom pčelarskih organizacija jugoistočne Srbije, pod pokroviteljstvom kompanije Bayer d.o.o. Beograd, u okviru naučno-istraživačkog projekta ev. br. III 46002, a koji finansira Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj.
Predavanjima je prisustvovalo 225 pčelara iz Vranja („Lpa-2012“, „Matica“ i „Beli bagrem“), iz Bujanovca („Apicula“ i „Polen-2012“), Surdulice, Vladičinog Hana i Lebana.
Na početku rada, prisutnim se obratila Zorica Popović, članica Gradskog veća za poslove poljoprivrede, koja nije krila svoje oduševljenje masovnosću pčelarskog skupa:
– Ovako masovan skup na jednom mestu, dokaz je dobre organizovanosti pčelara. Bila bih zadovoljna kada bi i drugi poljoprivredni proizvođači bili tako udruženi i dobro organizovani, a što ću ubuduće i od njih zahtevati.
Za predsednika RAPOJS-a Vlastimira Spasića, ovaj skup predstavlja povratak i oslonac pčelarskih organizacija Pčinjskog okruga na programe i aktivnosti Asocijacije i ponovno uspostavljanje čvrste saradnje, koja poslednjih godina nije bila na zavidnom nivou.
Svoje predavanje naslovljeno: Pravilno izimljavanje i priprema za intenzivan prolećni razvoj pčelinjih društava, prof. dr Stanimirović je počeo impresijama i zapažanjima sa posete pčelinjaku profesionalnog pčelara Saše Rakočevića, prosvetnog radnika, u s. Stanici, Opština Aleksinac, koju je sa svojim saradnicima učinio dan ranije. Poseta je inače imala edukativni karakter, u cilju uspostavljanja zvanične saradnje FVM i profesionalnog pčelara Rakočevića. Najupečatljivije utiske, sa ove posete iskazao je na sledeći način:
– Kada bi jedna trećina pčelara Srbije imala ovakvo stanje na pčelinjacima, kakvo je sada na pčelinjaku Rakočevića, pčelarstvo Srbije bi „cvetalo“. Mnogi pčelari ovakvo stanje u košnicama nisu imali ni krajem leta i početkom jeseni prilikom zazimljavanja, u šta nas je uverio brojnim fotografijama.
Sam naslov teme nije predstavljao ograničavajući okvir za sadržaj izlaganja profesora Stanimirovića. Krenuo je od faktora i uslova uspešnog i kvalitetnog zazimljavanja i prezimljavanja pčelinjih zajednica, metode i postupaka podsticaja na intezivan prolećni razvoj, simptomatologije i kliničke slike pčelinjih bolesti: nozemoze, varooze, krečnog legla i američke truleži pčelinjeg legla, mere prevencije i suzbijanja.
Težište njegovog izlaganja najbolje se može iskazati sledećim delom:
– Zimovanje pčela obuhvata dva perioda: period zimovanja u klubetu bez legla, kad pčele održavaju prosečnu temperaturu oko 21ºC, i period zimovanja pčela u klubetu sa gajenim leglom, kada temperatura mora imati prosečnu vrednost 34 do 35ºC. Ovaj drugi period nastaje kad se dani produže (već u januaru) i najkritičniji je u razvoju pčelinje zajednice, jer tokom njega u najtežim uslovima počinje nov život. Koliko će pčelinja zajednica biti u mogućnosti da održi konstantnu temperaturu za razvoj prvog januarskog legla, zavisi pre svega od snage pčelinje zajednice, rezervi i kvaliteta hrane. Naime, u ovom periodu se naročito ispoljava značaj vrste hrane na kojoj su pčele zazimljene. Prirodni multiflorni med sa rastvorenim polenom u plodišnim ramovima je najbolje izbalansirana energetsko-proteinska hrana za prezimljavanje i razvoj zimskog legla. Za razliku od meda, šećer je isključivo energetska hrana koji pčelama budi apetit i glad (energetski stres) i nagoni ih da se hrane sve više i više, što im daje višak energije koju nemaju gde da istroše (obzirom da je zima), tako da višak energije izbacuju u vidu toplote, te dolazi do povećanja temperature klubeta i njegovog širenja (nastaje „rastresito” ili „meko klube”). Osim toga, pčele koje su u jesen hranjene šećernim sirupom, prinuđene su da u toku zime svoje novo potomstvo hrane šećerom, pa su tako odgajene mlade pčele manje sposobne od pčela odgajenih na prirodnom medu, a samim tim i manje rentabilne. Zbog toga treba izbegavati jesenju prihranu pčela šećernim sirupom, a pogotovu dodavanje šećernih pogača sa pojavom prvog legla, jer za preradu saharoze pčele troše mnogo više energije nego za preradu meda i zato ih ne treba opterećivati još i preradom saharoze u periodu koji je inače za njih najteži.
Saradnik na Katedri za biologiju FVM Uroš Glavinić, DVM, pčelarima ovog dela Srbije predstavio se predavanjima o virusnim infekcijama pčela. Iako mlad i na početku svoje predavačke karijere, asistent Glavinić je pokazao da je dobar metodičar u prenošenju znanja. Jasno i precizno saopšteni rezultati istraživanja prisustva virusa na pčelama u svetu i u Srbiji, to su u potpunosti potvrdili.
Na seminaru pčelarima je prezentovan preparat za suzbijanje varoe na bazi kumafosa (coumaphos). Preparat je u obliku traka (jedno pakovanje sadrži 10 traka). Jedna traka od 13,6 g sadrži 1,36 g kumafosa. Primenjuju se dve trake po pčelinjoj zajednici, između ramova u leglu, tokom 42 dana. Trake deluju na odrasle ženke parazita koje parazitiraju na pčelama. Reprodukktivna faza parazita se odvija u poklopljenim ćelijama pčelinjeg legla i zato kumafos sa traka ne deluje na varou u poklopljenom leglu. Reproduktivni ciklus parazita u poklopljenom leglu traje 12 do 13 dana, a period tretmana kumafosom je 42 dana, što je 3 do 4 puta duže od životnog ciklusa varoe, čime se znatno uvećava efikasnost preparata. Tretman se primenjuje tokom jeseni ili zime, nakon ceđenja meda, tokom pripreme pčelinjih zajednica za prezimljavanja. Najbolji efekti se postižu ako se tretman primeni tokom ranog proleća, pre prvog ceđenja meda, ili na jesen, nakon ceđenja meda. Ne sme se prekoračiti preporučeno vreme upotrebe od 42 dana. U cilju povećanja efikasnosti, u borbi protiv varoe, potrebno je tretirati sva pčelinja društva na istom pčelinjaku. Preparat je prvi put registrovan u Srbiji 28. januara 2011. godine.
Predavanja, koja su trajala skoro tri i po sata, pčelari u istom broju kao i na početku, pratili su sa budnom pažnjom do samog kraja. Možda kraj i ne bi nastupio tog trenutka, da se nije čuo šaljivi komentar, u vranjanskom žargonu: „Hvala Vam profesore, ovo je bilo predavanje za sve pare“. Pare svakako nisu bile u pitanju, jer ceo projekat finansira kompanija Bayer d.o.o – Beograd, na čemu im i ovom prilikom zahavaljujemo.
Vlastimir Spasić
Predsednik RAPOJS-a
Šalje se...