U petak, 26. juna 2009. godine, u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede imali smo hitan sastanak povodom zahteva SPOS-a za promenom donetog Pravilnika o načinu obeležavanja pčelinjih društava i evidentiranja pčelinjaka, po hitnom postupku.
O tome kako je ovaj Pravilnik donet već smo pisali, i možete detalje pogledati OVDE. Sastanku je prisustvovala delegacija SPOS-a u sastavu: predsednik SPOS-a, predsednik SPOV-a i sekretar SPOS-a. Domaćin sastanka je bio gospodin Budimir Plavšić, načelnik Odeljenja za zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja, sa poslenicima Uprave za veterinu. Na sastanak su od strane gospodina Plavšića pozvani i šef Odseka za stočarstvo gospodin Nenad Terzić i njegov kolega gospodin Mirko Novaković, kao i prof. dr Zoran Stanimirović sa Veterinarskog fakulteta. Kraće vreme sastanku je prisustvovao i gospodin Zvonimir Rot, savetnik direktora Uprave za veterinu. Bukvalno na minut posetio nas je i gospodin Nebojša Jovanović sa kojim smo dogovorili prethodnu verziju Pravilnika, ali je odmah otišao, rekavši da ima neodložne obaveze i da veruje da ćemo se dogovoriti. Sastanku je prisustvovao i gospodin Milan Studen iz Uprave za veterinu. Inače, tokom sastanka, gospodin Plavšić je rekao da je on zadužen i za obeležavanje životinja, te da je odgovorno lice koje stoji iza ovako donetog Pravilnika. Jedino nas je čudila njegova očigledna želja da odobri ovakav Pravilnik, a da uopšte ne konsultuje proizvođače, u ovom slučaju pčelare.
Predsednici SPOS-a i SPOV-a su detaljno obrazložili razloge potpune nepraktičnosti i neprimenljivosti ovog Pravilnika, koji uopšte nema svrhu koju neko od njega očekuje. Sledljivost po košnici je nemoguća i ne postoji nigde u svetu, već se sledljivost svodi na nivo pčelinjaka. Ogromna većina zemalja EU evidentira pčelinjake i broj košnica na njima bez obeležavanja svake pojedinačne košnice pločicama, a tamo gde nešto slično i postoji, sprovodi se na sasvim drugi način, i do sada nije dalo očekivane rezultate. Jer, da je dalo, takvo rešenje prihvatile bi i ostale države EU. Ovakav naš stav, od predstavnika Ministarstva, prihvatio je jedino gospodin Milan Studen, čije dugogodišnje iskustvo jasno govori ono što i mi tvrdimo, da je Pravilnik nesprovodljiv.
Međutim, imali smo utisak da nas gospodin Plavšić uopšte ne čuje, jer nije prihvatio nijedan naš argument, iako iza njih stoje čvrsti elementi. U pojedinim trenucima nismo mogli da verujemo kako je moguće da se ne prihvata nešto što je jasno kao dan i ravno aksiomu. Uz to, bio je apsolutno podržan od strane ostalih prisutnih predstavnika Ministarstva. Govorilo se i o ceni koštanja ovakve evidencije i obeležavanja košnica, i rečeno je da bi to koštalo oko 30 dinara po košnici, što je i potvrđeno Odlukom objavljenom u Službenom glasniku narednih dana (upravo 30 dinara). Začuđuje i brzina kojom se donose propisi o raznim naplatama, dok se propisi o davanjima države donose po godinu i više dana. Šef odseka za stočarstvo gospodin Nenad Terzić rekao je da mu je dosta tvrdnje da su pčelari socijalna kategorija i da apsolutno podržava ovakav Pravilnik. Ova tvrdnja nas je malo zbunila, jer SPOS nikada nije tvrdio da su pčelari socijalna kategorija, već samo da im treba pomoći da čvrsto nastupe na tržištu i podignu prihod ove države, pre svega devizni, jer koristimo samo 0,5% pčelinjih paša. Rekao je da ne veruje da je tačna cifra od oko 480.000 prijavljenih košnica putem registracije poljoprivrednih gazdinstava, te da su to netačni podaci koje su pčelari dali. Ipak, SPOS čvrsto stoji iza tvrdnje da košnica sigurno ima i više, a ako je neko prijavio netačan broj košnica, vrlo brzo biće prijavljen i stvar zakonski regulisana. Bez obzira na trenutnu tačnost ili netačnost podataka, košnica ima mnogo više u Srbiji, samo što još uvek nisu sve prijavljene, i ako evidencija košnica ipak bude sprovedena kako je u svetu uobičajeno i očekivano, to će se i potvrditi, jer je evidencija košnica obaveza svih, bez obzira na broj košnica.
Međutim, tu nas je začudila tvrdnja gospodina Plavšića da i ne moraju svi da budu evidentirani!?! Kako je rekao, ko bude evidentiran, dobiće subvencije, a ko ne bude, neće ih dobiti. Zaprepastila nas je ova tvrdnja, jer ona u potpunosti potire svrhu i evidencije i subvencija. Naravno da svaka košnica mora da bude evidentirana!
U svim zemljama koje pristupaju EU, subvencije ne služe da bi poljoprivrednici bili bogatiji, kako neko ovde očigledno smatra, već da bi se poljoprivrednici bolje pripremili za sutrašnje oštre tržišne uslove u EU. Da bi bili konkurentniji. Na žalost, u ovoj zemlji mnogi smatraju da su subvencije socijalna pomoć, što je tendenciozno.
Što se tiče evidencije pčelinjih društava, ona služi samo jednoj svrsi, a to je da sva pčelinja društva budu pod zdravstvenim nadzorom. Ne razumemo kako načelnik Odeljenja za zdravstvenu zaštitu životinja u jednoj državi može da se zalaže za to da se ne registruju svi pčelari!?! Zar svi nismo svesni da su upravo pčelari sa manjim brojem košnica, sa košnicom ili dve, koji o njima znaju malo, retko ih pregledavaju i neguju, pravi izvor bolesti, a ne veliki pčelari, sa velikim brojem košnica. Njima su pčele jedan deo izvora prihoda za preživljavanje u ovoj namučenoj i siromašnoj zemlji, i svakako neće dozvoliti da one budu bolesne.
Zaprepastila nas je i velika upornost gospodina Plavšića u odbrani ovakvog Pravilnika. Kako nezvanično saznajemo, ovih dana se ozbiljno pripremaju za naredni sastanak koji je dogovoren i koji će biti održan ovih dana (na kome će pregovori biti nastavljeni), prikupljajući podatke koji će podržati njihov stav. Kao da mi ništa nismo govorili, i nikakve argumente nismo izneli oko kojih je trebalo da se bar zamisle. Mi ovde nećemo iznositi naše argumente po pitanju njihovih novih argumenata, čuvaćemo ih za sastanak. Tražili smo da narednom sastanku prisustvuju ministar ili njegov zamenik, kako bi smo na najvišem nivou objasnili o čemu se radi, krajnje dobronamerno, sa svrhom da pčelarstvo postane značajna izvozna grana Srbije. Ovako, sa dodatnim fizičkim i psihičkim opterećenjima, to će svakako biti znatno otežano. Umesto da nam država na tom putu maksimalno pomogne, ona nam kopa nove zamke na našem putu. Kad kažemo "država" mislimo na pojedince zaposlene u državnoj upravi kojima je važnija forma od suštine. Nikako ne možemo da prihvatimo da jedan Slovenac ili Nemac imaju primenljivije Zakone od nas. Kao da smo mi poslednja rupa na ovoj planeti gde će se vršiti eksperimenti nad pčelarima, umesto da se preuzmu rešenja naprednijih pčelarskih zemalja od nas. I što je najveći nonsens, to rešenje već je bilo dogovoreno sa Upravom za veterinu, a onda je, mi stvarno ne znamo zašto, promenjeno bez konsultacija sa SPOS-om, što verovatno da ima neku pozadinu. Jer, branšne organizacije se uvek konsultuju pri izradi ovakvih propisa u svakoj uređenoj zemlji na svetu.
Još je u jednom trenutku gospodin Plavšić rekao da možemo ovaj Pravilnik da stavimo i van snage i da evidencije neće ni biti. Predsednik SPOS-a ga je upitao da li on to nas ucenjuje? Jer, ako ne budemo imali evidenciju pčelinjaka, neće biti moguće konkurisati za sredstva iz predpristupnih fondova EU. Sa treće strane, kako je moguće da je jednog momenta toliko važno obeležiti svaku košnicu, toliko važno da se toga držimo svim silama, a već narednog trenutka nam evidencija pčelinjaka čak nije ni potrebna!? Nama zaista nije jasno šta se ovde događa, ali se nešto događa za šta mi za sada nemamo objašnjenje.
U utorak, 30. juna, predsednik SPOV-a razgovarao je na posebno zakazanom sastanku povodom ovog Pravilnika, sa Sekretarom za poljoprivredu Vojvodine, gospodinom Danijelom Petrovićem, koji je podržao naše zahteve i obećao da će nam pomoći da uskladimo zakonodavstvo sa velikom većinom članica EU. Zahvaljujemo mu se na tome.
SPOS svakako neće odustati od svojih zahteva ni po koju cenu, tj. od borbe za uvođenje evropskih propisa u Srbiju po pitanju pčelarstva. Ovih dana upućujemo dopise i ostalim nadležnima od kojih ćemo tražiti zaštitu. Uputićemo dopis sa obrazloženjem ministru poljoprivrede i premijeru Srbije. Obratićemo se i predsedniku Srbije, koga ćemo upitati šta su to srpski pčelari skrivili da imaju manja prava od slovenačkih, francuskih ili nemačkih pčelara, dokle će u Srbiji da se uvode propisi kojih u takvom obliku nema nigde u svetu, i da li zna da je narod ove zemlje glasao za Srbiju u Evropi da bi mu bilo kao u Evropi, a ne da ostane izolovan!? Obratićemo se i nadležnim veterinarskim službama u pčelarski najrazvijenijim zemljama EU, da vidimo zašto oni nisu uveli ovako nešto? Obratićemo se i najvišim organima EU i tražiti mišljenje.
U svemu ovome, tragikomično je upravo to što se problemi pčelarstva Srbije mogu rešiti za mesec dana, preuzimanjem propisa najrazvijenijih pčelarskih zemalja EU, a mi nikako da se udaljimo od rešavanja naizgled najjednostavnijeg problema, jer neko smatra da svet ne može da bude pametniji od nas!?!
I za kraj, moram da iznesem jedan lični utisak. Ja ne samo da se zovem Rodoljub, već sam zaista veliki rodoljub i patriota, koji nikad ne bi napustio svoju zemlju i otišao da radi u inostranstvu. Nikad o tome nisam razmišljao, niti mi je na pamet padalo. I dalje mislim da je ova zemlja najlepša na svetu. Kažem, to i dalje mislim, ali sam po prvi put baš na ovom sastanku sebi postavio pitanje: Šta uopšte radiš, Rodoljube, u ovakvoj državi? Beži odavde!
Pomislio da, ali još uvek se ne predajem. Boriću se do kraja, i tražim vašu podršku u toj borbi. Ako je budem imao, ostvarićemo svoja prava i niko neće moći da nas natera da budemo potlačeni pored svog onog slobodnog sveta koji se bavi logikom, a ne ličnim mišljenjem pojedinaca. Siguran sam da ću ovih dana dobiti takvu podršku i od Izvršnog odbora SPOS-a. A ako je slučajno ne dobijem, spreman sam da podnesem ostavku, jer onda neću videti nikakvu svrhu borbe za evropsku Srbiju, u državi gde mnogi vuku u suprotnom smeru, i to baš oni čiji je zadatak upravo da nas uvedu u EU.
Dr med. Rodoljub Živadinović
Predsednik SPOS-a
Šalje se...