U petak, 12. juna 2009. godine, u Privrednoj komori održan je sastanak Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije, koju čine predstavnici Privredne komore, Ministarstva poljoprivrede, naučnih radnika, SPOS-a, privrednika iz sveta pčelarstva svih vrsta, profesionalnih pčelara i drugih aktera pčelarske javnosti.
Ovaj sastanak bio je veoma neprijatan, jer je od strane nekih firmi za otkup i plasman meda (čiji med, po nalazu Veterinarske inspekcije, u poslednje dve kontrole nije odgovarao Pravilniku o kvalitetu meda), sproveli su napad na SPOS i predsednika SPOS-a lično. Kritikovana je ova akcija, zamenjivane su teze i upućene su teške reči, čak i pretnje predsedniku SPOS-a, između ostalog, i zbog davanja izjava medijima (da će ga skuvati u kazanu, da će ga smeniti), od kojih se neke pred Zakonom tretiraju kao krivično delo.
Nisu govorili o tome kako je moguće da med koji su u promet stavile njihove firme nije odgovarao Pravilniku? Kod nekih od njih, čak u više uzoraka.
Napad je bio usmeren pre svega lično na predsednika SPOS-a koji je okrivljen da je pokrenuo akciju kontrole kvaliteta meda na tržištu. Korišćeni su "argumenti" i vokabular koji je dobro poznat našim predsednicima društava pčelara u Srbiji još pre poslednjih izbora u Savezu, kada su dobili pismo u kome je sadašnji predsednik SPOS-a tada blaćen na različite načine, naravno bez dokaza, ali su te optužbe trebale da posluže u dnevno-interesne svrhe određene grupe ljudi. Sa današnje tačke gledišta, potpuno je jasno zašto je to činjeno, jer su oni koji su se plašili njegovog dolaska na čelo SPOS-a dobro znali da će sprovoditi politiku interesa članova SPOS-a i interesa potrošača koji su često mogli da konzumiraju med sumnjivog kvaliteta. Na žalost, do sada su u to bili upućeni samo pčelari koji su imali prilike da takav med probaju, a sada je, nakon kontrola inspekcije, sa tim upoznata čitava javnost, što je dugogodišnji zahtev članova SPOS-a, da se imenuju oni koji u promet stavljaju med koji ne odgovara Pravilniku o kvalitetu meda i ostalih pčelinjih proizvoda.
Interesantno je da je na prethodnom sastanku Grupacije održanom 20. novembra 2008. godine, jedan od zaključaka upravo bio "Da se pooštri kontrola kvaliteta meda prema Pravilniku o kvalitetu meda i ostalih pčelinjih proizvoda". Taj zaključak poslat je, zajedno sa ostalim, Ministarstvu poljoprivrede. U međuvremenu, samo je SPOS intenzivno radio na tome da se animira inspekcija da redovnije kontroliše kvalitet meda na tržištu, naročito zato što se taj zaključak Grupacije, u potpunosti poklapao sa zahtevima članstva SPOS-a, a predstavlja i deo izbornog programa predsednika SPOS-a koji je on izneo delegatima na Skupštini Saveza, a koji je nakon izbora praktično poveren Izvršnom odboru Saveza i njemu na izvršenje. Takođe, poslednjoj Skupštini SPOS-a prisustvovao je i pomoćnik direktora Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, koji je obećao redovnu kontrolu kvaliteta meda, što je pozdravljeno gromkim aplauzom svih prisutnih delegata!
Prema tome, SPOS je imao svaku vrstu podrške za pokretanje aktivnosti na redovnoj kontroli kvaliteta meda, čak i od onih koji su ga sada napali zbog toga! Od toga verovatno nema ničeg čudnijeg u celoj ovoj priči. Na prethodnom sastanku Grupacije su se svi složili sa takvim zaključkom, a sada im odjednom smeta redovna kontrola kvaliteta meda na tržištu. Čak je na tom sastanku Grupacije, jedan od aktera pohvalio rad SPOS-a, a sada je bio glavni kritičar.
Jedna od teza u napadu bila je da je medijsko praćenje cele akcije loše za pčelarstvo, da će smanjiti prodaju meda u zemlji i inostranstvu i slično. Ova klasična zamena teza koja je izašla iz ustiju pojedinih otkupljivača meda čiji med na tržištu nije odgovarao Pravilniku, samo je nastojanje da se omalovaži rad SPOS-a i njegov pokušaj da se tržište meda u Srbiji konačno uredi. Jer, stvari stoje upravo suprotno. Time što su mediji propratili ovu akciju, građani su zapravo dobili obaveštenje da država ulaže napore da med na tržištu strogo odgovara Pravilniku po svom kvalitetu. Oni će ubuduće moći da imaju mnogo više poverenja u med koji će se na tržištu nalaziti. Isto važi i za strane kupce, jer neće med kupovati u neuređenoj državi, već u državi u kojoj vlast brine o kvalitetu meda u prometu. Naravno, ova njihova zamena teza ima svoju svrhu, koja je svim pčelarima jasna.
Druga teza ticala se ponude nemačke firme da otkupljuje bagremov med u Srbiji po 2,05 evra. Da podsetimo, SPOS je pronašao ovu firmu koja je dala takvu ponudu, raspisao tender za izbor domaće firme koja bi otkupila med i transportovala ga do Berlina, i te dve firme poslovno spojio. Teza je bila da je SPOS tako "organizovao" izvoz meda po nižim cenama od mogućih. Oni koji dobro poznaju tržište, znaju da je to smešno, ali ostavimo sve realne razloge po strani. Jer, mi smo u poslednjem Pčelaru javno objavili da će svako ko ponudi veću cenu pod istim uslovima, biti praktično besplatno reklamiran u Pčelaru, jer nam je cilj da za pčelare obezbedimo što veću otkupnu cenu, i ništa ni manje ni više od toga, bez obzira ko će je ponuditi. Samom tom našom ponudom objavljenom u Pčelaru 1. juna 2009. godine, njihove optužbe padaju u vodu.
Treća teza bila je da je SPOS praktično pokrenuo nekakvu hajku na otkupljivače meda što uopšte nije istina. Da smo to hteli, naše aktivnosti bile bi tajne, a ne javne. Jer, preko časopisa Pčelar i sajta SPOS-a svi su informisani da je SPOS poslao zahtev Ministarstvu da se pooštri kontrola kvaliteta meda na tržištu još aprila 2008. godine. Nakon toga, svima je putem časopisa i sajta SPOS-a prenešena izjava pomoćnika direktora Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede data na Skupštini Saveza, da će Generalni inspektorat kontinuirano kontrolisati kvalitet meda na tržištu. Takođe, nakon anonimne prijave da jedna od firmi otkupljivača meda plasira na tržište med koji ne odgovara Pravilniku, SPOS je tu firmu prijavio Generalnom inspektoratu, i to objavio u časopisu Pčelar mnogo pre nego što je inspekcija posetila pogon te firme. Znači, svi su unapred bili upozoreni šta se dešava, a to je i bio cilj SPOS-a, da se preveniraju događanja koja su usledila, a ne da se represivnim merama države rešava problem. Nakon toga, do danas, SPOS nije nikoga prijavljivao, jer mu nisu stizale nikakve informacije sa terena, već je inspekcija po svom nahođenju nastavila kontrolu kvaliteta meda na tržištu, shodno svojim zakonskim ovlašćenjima. Posebno se zahvaljujemo na pozivu Generalnog inspektorata da naš predstavnik prisustvuje uzorkovanju u prisustvu medija, a i dalje ćemo se odazivati njihovim pozivima. U nedelju, 14. juna 2009. godine, direktor Generalnog inspektorata, gospodin Dušan Pajkić, u jutarnjem programu RTS-a najavio je nastavak kontrole kvaliteta meda i naglasio da to čini u saradnji sa SPOS-om. Čast nam je da, zbog potrošača, možemo da pomognemo uređenju tržišta hrane u Srbiji.
Nama je žao što su neke firme pustile u promet med koji ne odgovara Pravilniku, ali one same moraju da pronađu uzroke takve pojave u njihovim pogonima i u njihovim sistemima kvaliteta. Nemaju prava da zbog sopstvenih propusta unutrašnje kontrole optužuju SPOS, koji ne traži ništa drugo do da se zakon poštuje.
Ni SPOS ni predsednik SPOS-a za sada neće podneti krivičnu prijavu ni protiv koga zbog izrečene pretnje (zakonski rok za prijavu je 3 meseca), ali ako se njihovi napadi eventualno budu nastavili u bilo kom obliku, biće podnešena prijava, a predsednik SPOS-a zatražiće i zaštitu Ministarstva unutrašnjih poslova.
SPOS smatra da je zajednički interes pčelara, pakera i trgovaca medom na srpskom tržištu, da se postojeće nepravilnosti na tržištu što pre isprave, da bi konačno građani Srbije mogli da konzumiraju isključivo med koji odgovara postojećem Pravilniku o kvalitetu meda i ostalih pčelinjih proizvoda. U tom našem zajedničkom cilju, rukovodstvo SPOS-a, kao i sam predsednik SPOS-a spremni su i na uvrede i na pretnje, ako će konačni ishod svega biti isključivo pravi med na tržištu Srbije. Iz tog razloga, ovde nismo objavili imena aktera cele rasprave u Privrednoj komori, ali je sastanak javno snimljen i snimak će biti upotrebljen, uz svedoke, ako bude bilo potrebe. Nadamo se da to nikome nije potrebno.
Šalje se...