Jutros smo dobili zvaničnu verziju Pravilnika o načinu obeležavanja pčelinjih društava i evidentiranja pčelinjaka koji je ovih dana objavljen u Službenom glasniku, i ostali bez teksta, jer je retko šta od dogovorenih rešenja preživelo višemesečni boravak u zakonodavstvu.
Očekivao sam da sve bude kako smo se dogovorili, jer je finalna verzija Pravilnika prošla sve instance Uprave za veterinu, do samog direktora Uprave, preko svih njegovih saradnika, i svi su se složili sa predloženim tekstom. Tekst Pravilnika predstavljao je rešenje zasnovano na dogovoru o osnovnim principima registracije sa direktorom Uprave i njegovim saradnicima, a tekst je sa mnom kao predstavnikom SPOS-a radio gospodin Nebojša Jovanović iz Uprave za veterinu, koji je za to dobio ovlašćenje direktora. Kad su se sve instance složile, predlog Pravilnika otišao je u zakonodavstvo i tamo sedeo više od šest meseci.
Kad sam jutros dobio finalnu verziju Pravilnika objavljenu u Službenom glasniku, ostao sam bez teksta. Bio sam zbunjen i ništa mi nije bilo jasno. Kao da je neko vremeplovom preneo primarni tekst Pravilnika, kao da se ništa nismo dogovarali i dogovorili i na kraju opštim konsenzusom usaglasili tekst predloga Pravilnika. Samo u tragovima naziru se delovi nekih dogovorenih rešenja, ali je suština Pravilnika katastrofalna, neprimenljiva na terenu, nesvrsishodna, unikatna (na svetu toga nigde nema) i na kraju krajeva potpuno neproduktivna. Verujte mi, pitao sam se zašto smo utrošili 6 meseci za pregovore, ako je neko gumicom mogao sve to da obriše i vrati na stara rešenja. Sva moja radost uslovljena pre svega fantastičnim Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja, nestala je u trenu i nisam znao gde se nalazim i šta se to dogodilo.
Pokušao sam da dobijem nadležne u Upravi za veterinu, ali nisam uspeo. Tek posle podne sam razgovarao sa gospodinom Budimirom Plavšićem, načelnikom Odeljenja za zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja, i izrazio duboko razočaranje mene lično i mojih saradnika koje sam u međuvremenu obavestio o tome šta se dogodilo, po pitanju izmenjenog teksta, koji je neko izmenio, a da SPOS nije ni kontaktirao radi dodatnih konsultacija.
Saopštio mi je da je iz zakonodavstva tekst Pravilnika vraćen u Upravu sa primedbama, i da su oni izmenili ono što im je traženo i vratili ga zakonodavstvu. Ponovio sam svoj protest i rekao da sam zaprepašćen da je to moglo da se uradi bez konsultacije sa SPOS-om, što je rezultovalo potpuno neprimenljivim Pravilnikom, čije neke od odredbi nemaju nikakvu svrhu, sem da dodatno bespotrebno opterete pčelare. Očigledno, u Upravi za veterinu nisu razumeli specifičnost pčelarske proizvodnje, te je Pravilnik ispao po meri pravnika, a ne po meri struke.
Pravilnikom je regulisano nešto protiv čega smo se borili, a to je obeležavanje svake pojedinačne košnice, što je potpuno bez ikakve svrhe, jer je pčelarstvo veoma fluktuabilno, te košnicu danas možete imati, a sutra nemati, jer je izgubila maticu pa ste je pripojili drugom društvu, ili ko zna šta već, ima milion mogućnosti u pčelarstvu. Da ne govorimo o stalnoj izmeni delova košnica, i na koji god deo da okačite identifikacionu pločicu, ko zna na kojoj će košnici završiti, jer o principu sledljivosti u pčelarstvu na nivou košnica nema ni govora, bar ne na način kakav postoji u nekim drugim granama poljoprivrede. Posebna je priča selidba, tokom koje bi se sve pločice na košnicama jednostavno polomile.
Zato smo se i bili dogovorili da se obeležava samo pčelinjak, a ne pčelinje društvo.
Nakon svih mojih objašnjenja i poruke da ćemo koliko sutra poslati dopis u kome tražimo izmenu Pravilnika po hitnom postupku, gospodin Plavšić je obećao da će nakon našeg dopisa organizovati sastanak sa svojim saradnicima i predstavnicima SPOS-a, na kome će se o tome razgovarati, a da će pozvati i eksperte za slična pitanja u EU. Rekao sam mu da je to dobra ideja, te da zamoli eksperte da donesu rešenja iz nekoliko zemalja EU, da vidimo da li ovako nešto igde postoji u ovakvom obliku. I da porazgovaramo krajnje otvoreno o tome šta od svega toga ima zaista opravdanih razloga za primenu. Ovako, doći će do blokade evidencije pčelinjaka, jer će Ministarstvo samo potrošiti novac na pločice bez ikakvog razloga, tj. neće se dobiti baš ništa u suštinskom smislu, a mi se zalažemo za ispunjenje suštine, a ne forme.
Tako ćemo opet morati da objasnimo ono što smo šest meseci već objašnjavali drugim, u to vreme i za tu svrhu, nadležnim osobama. Ali, neće nam biti teško, samo da dođemo do optimalnog i primenljivog rešenja kojim će biti zadovoljna i država i pčelari.
Od borbe za logiku odustati nećemo, jer ne tražimo ništa drugo do uvođenje principa koji se davno uspešno primenjuju u EU. Njihovi sistemi su jednostavni i logični. I sve što napišu ima svrhu. Mi ne vidimo svrhu OVAKVOG Pravilnika i on nikakav problem neće rešiti, već će otvoriti nekoliko novih.
Ima još par nelogičnih rešenja, ali možete i sami pročitati Pravilnik OVDE. Pošto ste pčelari, odmah će vam biti jasno šta je od svega toga suština, a šta forma, i šta je sprovodljivo na terenu, a šta nije.
Posebno sam naglasio gospodinu Plavšiću da nijednu pčelarsku reč ne treba da shvati kao kritiku, već kao želju da se uredi stanje u pčelarstvu Srbije. Mi smo pokrenuli sva sporna pitanja u pčelarstvu i polako rešavamo jedno po jedno. Ako ja lično mogu i moram da trpim uvrede i pretnje zbog toga što je članstvo tražilo, a Izvršni odbor SPOS-a, a ne ja lično, pokrenuo akciju kontrole kvaliteta meda na tržištu kojim haraju falsifikatori, onda smatram da i svi ostali nadležni u državi moraju da saslušaju vrlo logične zahteve pčelara, koji nisu ni pretnje ni uvrede, već predstavljaju duboku želju da sve u pčelarstvu stane na svoje mesto.
Dr med. Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a
Šalje se...