U Pčelaru za jun 2011. biće objavljen sledeći tekst tumačenja Uredbe o kreditiranju pčelarstva u 2011. godini.
Kako stvari stoje, zbog nedostatka novca u budžetu i preporuka MMF-a, Ministarstvo poljoprivrede promenilo je politiku podrške poljoprivredi i ukinulo većinu dosadašnjih subvencija, iako je bilo najavljeno da će sve biti kao prošle godine. Pčelarstvo je tu, sa jedne strane, dosta izgubilo pre svega po pitanju prošle godine ostvarenih subvencija za opremu po izuzetno povoljnom sistemu. SPOS je oštro reagovao zbog toga, ali odgovor je jasan, para nema. Kako nam je rečeno, prošlogodišnje subvencije iskoristilo je svega 345 pčelara, i plan je da se ovogodišnjim kreditima sa subvencionisanom kamatom postigne znatno veći broj, a smatra se da će krediti biti interesantni pre svega pčelarima koji žele da uskoro i žive od pčelarstva (onima sa trenutno od 20 do 50 košnica), što će povećati kako proizvodnju meda, tako i njegov izvoz, i dovesti do značajnog deviznog priliva, koji je već prošle godine iznosio oko 5 miliona evra.
Pregovori sa Ministarstvom su bili veoma teški, na momente krajnje razočaravajući, jer smo pokušavali da ostvarimo što povoljnije uslove za pčelarstvo, što nije bilo lako iako smo imali maksimalnu suštinsku podršku od Ministarstva, i neki naši predlozi su odbijeni, doduše sa logičnim obrazloženjem. Na kraju, možemo slobodno reći da smo, koliko se može i mora, zadovoljni prihvaćenim predlozima, te da smo zajednički uspeli da dođemo da više nego prihvatljivih uslova kredita, koji ga čine dovoljno primamljivim. Zato kredit možemo preporučiti svim pčelarima kojima je takav vid pomoći u razvoju njihovog pčelarstva potreban, jer povoljnije uslove definitivno ne mogu naći nigde. Ako bi se ovi krediti u dovoljnoj meri iskoristili od strane pčelara, mogli bi značajno da unaprede ovu perspektivnu granu poljoprivrede, naročito sada kada je SPOS rešio pitanje plasmana meda po povoljnim – svetskim cenama.
Krediti će biti dinarski i odobravaće se na period do tri godine (tada se odobrava grejs period od godinu dana na vraćanje glavnice) sa fiksnom kamatnom stopom od 8% na neotplaćeni deo kredita na godišnjem nivou, što je na nivou inflacije, te se može reći da su krediti realno praktično beskamatni. Država će dodatnu tržišnu kamatu, koja zapravo predstavlja zaradu banke, pokriti u potpunosti.
Kredite će moći da dobiju svi zainteresovani nosioci komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnici i pravna lica. SVE USLOVE kredita možete pročitati na sajtu SPOS-a (www.spos.info/novost.php?id=1969), a ovde ćemo navesti samo osnovne podatke, koje smatrajte isključivo informativnim, obavezno pročitajte kompletan tekst na sajtu, koji će biti objavljen i u Službenom glasniku, ali je SPOS ekskluzivno dobio tekst od Ministarstva nakon usvajanja. Maksimalni iznos kredita biće do 5 miliona dinara (za zemljoradničke zadruge do 15 miliona). Zahtevi će moći da se podnose do 1. novembra 2011. godine. Moći će da se konkuriše za razne namene, do ispunjenja kvote od 5 miliona.
Za pčelara će moći da garantuju jemci – firme otkupljivači meda, sa kojima će se pčelar sporazumeti o vraćanju kredita medom pod uslovima koje postigne u dogovoru sa jemcem. Logično, jemci će garantovati samo za one pčelare koji su im već prodavali med i koje dobro poznaju, da bi za njih mogli da garantuju. Ostali pčelari će morati da obezbede određenu garanciju vraćanja kredita banci u skladu sa poslovnom politikom banke.
Postoji obaveza osiguranja predmeta kredita, s tim što je dogovoreno da se pčele ne osiguravaju, ali i za ono što se osigurava, država će platiti 100% premije osiguranja.
Korisnik ima obavezu da kredit koristi u skladu sa namenom za koju je odobren, odnosnoda opremu i mehanizaciju koja je predmet kredita upotrebljava u skladu sa njihovom namenom, da je ne otuđi i ne daje drugim licima na korišćenje ili u zakup do momenta otplate kredita.
KREDIT ZA ROJEVE I MATICE
Kredit se daje pre svega za nabavku rojeva pčela standardno formiranih na pet ramova i pčelinje matice do 100 rojeva. Od ove godine, Ministarstvo je prihvatilo da sve matice na tržištu budu ravnopravne i da se bore za svoj status kvalitetom, i selekcionisane i neselekcionisane, što znači da pčelar može izabrati od koga će kupiti matice i rojeve na kredit.
Uz zahtev banci za kredit podnosi se predračun za nabavku ili predugovor o kupoprodaji. U pregovorima, SPOS je tražio da se rojevi mogu kupovati direktno od fizičkih lica – drugih pčelara (što bi obezbedilo najpovoljniju cenu), ali nam je tada rečeno da se sve što se kupi mora opravdati računom. Ipak, kada je Program usvojen, u njemu jasno piše sledeće (citiramo): „Izuzetno, ako je prodavac predmeta kredita fizičko lice, kreditna podrška za razvoj stočarstva može se odobriti na osnovu zahteva i izjave podnosioca zahteva date pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da će sredstva iskoristiti za namene navedene u zahtevu i bez dokumentacije utvrđene stavom 4. ovog odeljka a u skladu sa poslovnom politikom banke„. Inače, u stavu 4 piše da je potrebno priložiti predračun za nabavku ili predugovor o kupoprodaji. Pošto nam do zaključenja ovog broja Pčelara, koji kasni upravo zbog iščekivanja donošenja Uredbe i pravovremenog informisanja pčelara, nije stiglo zvanično tumačenje ovog dela Uredbe, možemo da kažemo da nismo sigurni u tačnost tumačenja, te da ako se ispostavi da je ipak potreban račun, da su na pregovorima u Ministarstvu poljoprivrede, dve firme (Biodvig iz Kragujevca i Timomed iz Knjaževca) pristale da otkupe i preprodaju rojeve uz proviziju ne veću od 10%. Znači, pčelar bi našao prodavca – fizičko lice (pčelara) od koga želi da kupi rojeve i/ili matice, a otkupljivač bi zvanično otkupio baš od njega i preprodao kupcu – pčelaru, kako bi se stvorili uslovi za dobijanje računa.
KREDIT ZA SVU PČELARSKU OPREMU I TRANSPORTNA SREDSTVA ZA SELIDBU PČELA
Takođe, kredit se daje za kompletnu opremu za pčelarstvo (mora biti nova), nove prikolice atestirane za prevoz košnica, kao i nova atestirana teretna vozila za prevoz ugrađenih košnica. Mogu se kupiti i polovna teretna vozila za prevoz ugrađenih košnica pčela (vozila se moraju atestirati i kopija atesta dostaviti u roku od 60 dana od dana isporuke predmeta kredita). Cena polovnog teretnog vozila ne može da pređe 500.000 dinara. Uz zahtev za kredit podnose se predračuni, a kod polovnog teretnog vozila, podnosi se predugovorokupoprodajisafizičkimilipravnimlicemkojejevlasnikpolovnogteretnogvozila, kojisadržinačinplaćanjaisključivoprekoračuna. KakonamjerečenouMinistarstvu, kupljenavozilamogubitiuključenaugarancijuvraćanjakredita.
Šalje se...