SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

NACRT STRATEGIJE SPOS-a ZA RAZVOJ PČELARSTVA SRBIJE 2010-2014.



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 2.711

Shodno odluci Skupštine, IO SPOS-a radio je u proteklom periodu na izradi Strategije razvoja pčelarstva Srbije. Pred vama se nalazi nacrt strategije koji se stavlja na javnu raspravu do 30. septembra 2009. godine. Očekujemo vaše primedbe i sugestije kako bi nacrt poboljšali, a nakon toga će IO SPOS-a doneti Strategiju na prvoj narednoj sednici.


NACRT STRATEGIJE SPOS-a
ZA RAZVOJ PČELARSTVA SRBIJE
2010-2014.

 

Ova strategija zasnovana je na Strategiji razvoja poljoprivrede Srbije i Nacionalnom programu poljoprivrede Srbije. Na žalost, Strategija razvoja poljoprivrede Srbije nije uzela u razmatranje specifičnosti pčelarstva, koje je mnogo više nego grana poljoprivrede, i koje direktno utiče na opstanak živog sveta na planeti. Jedna od osnovnih poruka Strategije razvoja poljoprivrede Srbije je da srpska poljoprivreda ne može da zapošljava nove ljude, već da će se vremenom broj poljoprivrednika smanjiti, posedi uvećati, a cene poljoprivrednih proizvoda padati. To je potpuno tačno sa aspekta većine grana poljoprivrede, ali je u pčelarstvu apsolutno suprotno od toga. Naime, naše pčelarstvo koristi svega 0,5% pčelinjih paša u Srbiji, med je deficitaran proizvod u Evropskoj Uniji, u Srbiji se dobija veoma kvalitetan med koji Evropska Unija visoko ceni, Evropska Unija je najveći uvoznik meda na svetu i sigurno će radije kupovati naš visoko kvalitetni med nego bilo čiji drugi. Jedini problemi su u našem (ne)organizovanju i nepotpunom razumevanju državnih organa za specifičnosti pčelarske proizvodnje. Da je to tako, SPOS je dokazao sopstvenim snagama u proteklih godinu dana i namerava da to čini i dalje, a poziv državi da pomogne, pre svega kroz prilagođavanje propisa pozitivnim primerima iz Evropske Unije, biće stalno aktuelan. Nismo ni mogli očekivati da nadležni razumeju sve specifičnosti pčelarstva za samo godinu ili nešto više dana, kada je pčelarstvo proteklih više od dvadeset godina praktično bilo prepušteno samo sebi i isključeno u potpunosti iz svih državnih planova razvoja poljoprivrede. Ipak, sa druge strane, država je veoma brzo podržala neke naše zahteve, te su u Zakon o stočarstvu i Zakon o sredstvima za zaštitu bilja ušle odredbe kojih nije bilo u ranijim propisima i zbog čega je razvoj pčelarstva bio usporen, a pčelari nezaštićeni i uskraćeni dela mogućih prihoda.

Za SPOS je 2009. bila prelazna godina, gde su svi raspoloživi resursi usmereni na promenu kursa rada SPOS-a, njegovim prilagođavanjem modernom okruženju koje već godinama utiče na pčelarstvo na jedan drugačiji i komplikovaniji način nego pre dvadesetak godina. SPOS je opredeljen da svojim radom počne da ostvaruje konkretni benefit za svoje članove, a ne samo da bude izdavač časopisa Pčelar. Tom cilju usmerena je i ova strategija, koja treba da stvori preduslove za normalan terenski rad pčelara i pristojne uslove distribucije dobijenih pčelinjih proizvoda.

Strategija će biti dostavljena i Ministarstvu poljoprivrede Republike Srbije, te se nadamo da će koristiti nadležnima da bolje razumeju i sveobuhvatno sagledaju specifičnosti pčelarske problematike, a sve u cilju bržeg podizanja nivoa deviznog priliva Srbije i poboljšanja statusa naših pčelara. Tom prilikom pozvaćemo Ministarstvo poljoprivrede da zajednički sačinimo nacionalnu strategiju za razvoj pčelarstva, tj. za spas pčela i pčelarstva, po uzoru na nastojanja Evropskog parlamenta i Evropske komisije (2008. i 2009).

 

Okruženje u kojem će se strategija sprovoditi

 

Projekcije Nacionalnog programa poljoprivrede Srbije (od 2009. do 2011), OECD-a i FAO-a (od 2005. do 2014) su da će tražnja za poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima na svetskom tržištu rasti u narednih deset godina zbog povećanja njihove potrošnje. Potrošnja će brže rasti u zemljama koje nisu članice OECD-a zbog očekivanog rasta dohotka. Pored toga, u zemljama u razvoju doći će do promena navika u potrošnji i dalje diverzifikacije potrošnje. Povećanjem koncentracije stanovništva u urbanim centrima, navedene promene u navikama i strukturi potrošnje biće ubrzane. Predviđa se da zemlje u razvoju neće biti u stanju da proizvedu svu potrebnu hranu, već će značajan deo uvoziti. Posledica će biti pojačanje intenziteta konkurencije na srednji rok i pritisak na cene. Istovremeno, efikasnost svetskog tržišta će se povećati, što će rezultirati daljim padom realnih cena većine poljoprivrednih proizvoda. Treba imati u vidu da će na kretanje tokova svetske trgovine poljoprivrednim proizvodima imati uticaj i svetska ekonomska kriza započeta 2008. godine, i promena u ponudi i tražnji za poljoprivrednim proizvodima na velikim tržištima i tržištima koja se naglo šire, kao što su Kina i Indija. Očekuje se nastavak promena strukture u prehrambenoj industriji i načinu upravljanja u lancu proizvodnje hrane, uz jačanje uloge standarda i vertikalne koordinacije. Može doći i do značajnih klimatskih promena koje će uticati na obim i strukturu proizvodnje, ali i potrošnje.

Republika Srbija se odlučila da postane član EU i Svetske trgovinske organizacije. Srbija se tako odrekla strategije samodovoljnosti za bilo kojim proizvodom i okreće se liberalizaciji tržišta i otvorenoj trgovini sa ostalim zemljama. Na novom tržištu neće postojati trgovinske prepreke. Zato Srbija pokušava da poveća i razvije konkurentnost, bezbednost hrane i ruralni razvoj. Potpisivanjem CEFTA sporazuma 2006. godine Srbija nije postala samo deo tržišta od oko 27 miliona stanovnika, nego je i prihvatila odgovornost, kao najveća zemlja potpisnica ovog sporazuma i zemlja sa najvećim izvozom poljoprivrednih proizvoda, da ga sprovodi na način koji će promovisati, a ne sprečavati slobodnu trgovinu u regionu. Korist poljoprivrede Srbije od CEFTA sporazuma je velika, i ona nastoji da se, još uvek postojeće, vancarinske barijere eliminišu.

Poljoprivreda Srbije se ne smatra običnom ekonomskom granom. U svim opštinskim i regionalnim strategijama razvoja prepoznata je kao jedan od osnovnih strateških pravaca razvoja. Promene u poljoprivredi se dešavaju, istina sporo, i pre kao odgovor na tržišne procese, a ne kao jasna Vladina strategija za razvoj sektora, dok su institucionalne i zakonodavne reforme otpočete, ali ne i okončane (citat iz Nacionalnog programa poljoprivrede Srbije, Ministarstva poljoprivrede).

 

Strateški ciljevi strategije SPOS-a

 

Ako se svetska ekonomska kriza ne produbi, te zemlje u razvoju nastave uzlazni trend rasta nacionalnog dohotka, mnoge države izvoznici meda mogu postati čak i uvoznici, zbog rasta standarda građana. To bi za kratko vreme moglo da dovede do nestašice meda na međunarodnom tržištu meda i kratkoročnog relativno naglog skoka cena meda. Klimatske promene sve više imaju uticaja na proizvodnju meda u celom svetu, pa i kod nas. Najbolji primer je upravo 2009. godina, kada su prinosi meda jednog od najvećih izvoznika meda, Argentine, smanjeni za čak dve trećine, a jednog od najvećih uvoznika, Nemačke, smanjeni za polovinu, te do kraja 2009. godine i početkom 2010. godine, može doći do kratkoročnog porasta cena meda na svetskom tržištu. Te kratkoročne fluktuacije cena meda treba predvideti i koristiti. Da bi se došlo do što tačnijih predviđanja, SPOS mora uspešno da prati svetsku proizvodnju meda, uspostavljajući trajne i čvrste kontakte sa pčelarskim organizacijama drugih zemalja, privrednim subjektima iz sfere pčelarstva u zemlji i inostranstvu, kao i sa samom Apimondijom, sa kojom treba maksimalno sarađivati i učestvovati u radu njenih radnih tela, što do sada nije bio slučaj.

SPOS je već sastavio Program održivog razvoja pčelarstva u uslovima ekonomske krize, on je sastavni deo ove strategije i ima svevremensku vrednost (Prilog 1).

Zbog toga što je pčelarstvo u poslednjih desetak godina neprofitabilno i visokorizično, zbog brojnih novih problema u gajenju pčela, te samim tim više nije primamljivo kao delatnost, Evropska Unija se već suočava sa naglim padom broja pčelara. Taj trend već daje loše posledice po prinose u poljoprivredi, a pošto u ovom trenutku srpski pčelari nemaju dovoljno razumevanje države, SPOS mora da preduzme niz koraka da se takav trend, koji je pre par godina započeo i u Srbiji, zaustavi. Nepotpuno razumevanje države u određenim segmentima imaće dugoročne posledice na razvoj pčelarstva, jer su pčelari sada potpuno spremni da pristupe sprovođenju evropskih propisa, ali im država Srbija to ne dopušta, donoseći propise koji nisu pozitivna praksa u većini zemalja Evropske Unije, ili usporavajući proces njihove promene i prilagođavanja. SPOS će se maksimalno angažovati na animiranju države da prilagodi propise vezane za pčelarstvo pozitivnim propisima većine zemalja Evropske Unije.

Sporo prilagođavanje standardima bezbednosti hrane zvanično priznaje i sama država Srbija, i to je dobro, jer se sa problemima treba suočiti, kako bi se rešili. Nakon posredovanja SPOS-a u izvozu meda iz Srbije, SPOS je stekao dragocena iskustva po ovom pitanju, i spoznao probleme koji nas muče ili nas mogu mučiti. Moramo javno reći i suočiti se sa problemom, da među nama ima i nesavesnih pčelara koji koriste antibiotike i druge lekove ili preparate, u suprotnosti sa zakonskim propisima. Med iz njihovih košnica nije za tržište. Pčelare treba upoznati, ako to već ne znaju, da time krše zakonske propise i stavljaju se pod udar inspekcijskih organa, potpuno nepotrebno, stručno sagledano. Da bi se taj problem rešio, SPOS će pojačati edukaciju po tom pitanju organizovanjem terenske obuke za pčelare počev već od 2009. godine, i kontinuiranim objavljivanjem tekstova u časopisu Pčelar.

Nužno povećanje konkurentnosti usled liberalizacije poljoprivrednog tržišta je nešto što će sve više uzimati maha i uticati na pad cena poljoprivrednih proizvoda. SPOS će obrazovati pčelare da smanjenje cena i podizanje kvaliteta nisu jedini način povećanja konkurentnosti. Ne mogu sve vrste meda na tržištu imati istu cenu, kao što ni svi automobili nemaju istu cenu. SPOS će raditi na očuvanju kvaliteta i unapređenju zdravstvene bezbednosti pčelinjih proizvoda kod srpskih pčelara, sarađujući u tome intenzivno sa državom, koja će pre ili kasnije morati da počne sa uvođenjem pozitivnih evropskih propisa. Jer, naš med je izuzetnog kvaliteta, što je omogućeno dobrim prirodnim uslovima i visokim poznavanjem savremene apitehnike naših pčelara. SPOS će intenzivirati marketinške aktivnosti na promociji našeg meda u samoj Srbiji, kako bi građani bili upoznati sa prednostima meda iz Srbije. Kupac meda iz Nemačke koga je već našao SPOS i kome su isporučene prve količine meda, oduševljen je kvalitetom našeg meda. Zajedničkim radom sigurno ćemo vremenom dostići cenu koju svi zajedno želimo, a u međuvremenu moramo da proizvodimo i prodajemo vrhunski med, i da se čuje u celom svetu kakav med imamo, jer do pre godinu dana to je retko ko u inostranstvu znao.  

SPOS će u narednom periodu intenzivno da radi na privlačenju investicija u pčelarstvo i traženju pomoći od domaćih i međunarodnih vladinih i nevladinih ustanova i organizacija. Taj proces već je započeo u 2009. godini i biće nastavljen u kontinuitetu. U 2010. godini prednost će se dati radu na dobijanju projekata prekogranične saradnje, a te i narednih godina i na iskorišćenju sredstava iz predpristupnih fondova Evropske Unije u konkretne svrhe unapređenja pčelarstva čitave države. Već je prikupljena potrebna dokumentacija.

SPOS će unaprediti saradnju i kreirati zajedničke programe sa lokalnim institucijama za podršku pčelarima kroz lokalne fondove za razvoj poljoprivrede. Ovde je SPOS-u potrebna operativna pomoć lokalnih društava pčelara članica SPOS-a, koje treba da organizuju sastanke sa nadležnima u svojim opštinama (gradovima), kojima će prisustvovati i predstavnik SPOS-a koji će detaljno obrazložiti pozitivne primere iz drugih opština i argumentovano zatražiti uključenje pčelarstva u planove fondova za razvoj poljoprivrede. U 2008. i 2009. godini SPOS je već uspešno primenio ovaj model u dve opštine u Srbiji. SPOS će uskoro sačiniti spisak opština koje pomažu razvoj pčelarstva, i sve podatke sakupiti u jednoj publikaciji, kako bi se ona prezentovala nadležnim strukturama u opštinama koje ne pomažu pčelarstvo.

SPOS će pokrenuti aktivnosti na privlačenju i stimulisanju investicija u prerađivački sektor, jer smatra da je veoma važno uključiti pčelinje proizvode u većoj meri u proizvodnju prehrambenih proizvoda, što bi značajno povećalo tražnju za medom, koja bi imala kontinuitet. Ovo nije lak zadatak, jer u ovom trenutku, u prehrambenoj, tj. prerađivačkoj industriji vlada mala konkurentnost, koja je prvenstveno uslovljena neatraktivnim područjem za investiranje usled neispunjavanja izvoznih standarda Evropske Unije za veliku grupu proizvoda, nepredvidljivosti politike podrške, neizgrađenih institucija, nepoznavanja stvarne konkurentnosti usled visoke carinske zaštite i slično. Zato ovo mora biti stalni zadatak SPOS-a.

SPOS će intenzivirati saradnju sa svim državnim organima, pre svega sa nadležnim ministarstvima, ali i Privrednom komorom, poljoprivrednim i veterinarskim obrazovnim institucijama. U proteklom periodu u tom pogledu uspostavljeni su sa većinom subjekata perspektivni oblici saradnje, koje treba dalje unapređivati i oplemenjivati, uz otklanjanje svih oblika nerazumevanja, i to stalnim razgovorima i drugim vidovima kontakata, a na korist pčelarstva i države Srbije.

Neophodno je umanjiti rizik u pčelarskoj proizvodnji kroz veće subvencionisanje premije osiguranja od strane države, te će se SPOS intenzivno zalagati za to. SPOS je već kontaktirao osiguravajuće kuće i u 2009. godini dobio odgovarajuće popuste za članove, ali su premije još uvek isuviše visoke i neizdržljive za oslabljeno i osiromašeno pčelarstvo, te se ni jedan pčelar nije prijavio za osiguranje, što u budućnosti mora da se promeni. Osiguranje je jedan od najvažnijih segmenata sigurne i kontinuirane proizvodnje u savremenom svetu, gde je bez njega uspešna i isplativa poljoprivredna proizvodnja potpuno nezamisliva, pre svega zbog sve nepredvidljivijih klimatskih promena i drugih novonastalih problema.

SPOS će i dalje maksimalno promovisati pčelarsku proizvodnju Srbije na domaćim i međunarodnim sajmovima, uz intenzivno traženje potencijalnih strateških partnera, kako za plasman pčelinjih proizvoda, tako i za ulaganja u srpsku pčelarsku industriju.

Berza meda koju je osnovao SPOS biće stalno unapređivana i prilagođavana aktuelnom stanju na tržištu meda. Za sada je koristi mali broj pčelara, te je treba maksimalno promovisati, jer od 2009. godine već daje rezultate, samo nekoliko meseci nakon osnivanja. Berzu treba proširiti i na ostale pčelinje proizvode. Osnovaće se i zasebna nezavisna maloprodajna berza, koju bi koristili pčelari članovi SPOS-a koji nemaju uslova da pokrenu svoj internet sajt, uz unošenje podataka preko interneta. Maloprodajna berza meda krenuće sa radom najkasnije početkom 2010. godine.

Iako postoji 11 decenija, SPOS nema svoje prostorije, već plaća zakup. Prioritet SPOS-a je da u 2010. godini kupi svoje prostorije, za to je već pripremljen realan plan sa kompletnom finansijskom konstrukcijom, jer je izvesna privatizacija zakupodavca prostorija koje koristimo, nakon čega više ne bi imali povlašćenu cenu zakupa, što bi u potpunosti blokiralo rad SPOS-a.

SPOS će odmah pristupiti izradi detaljnog projekta (idejni projekat je završen) za osnivanje sopstvenog pogona za pakovanje i distribuciju meda tokom 2010. godine, sa pratećim specifičnim marketinškim programom, koji bi uklonio posrednike između proizvođača i potrošača, čime bi pokušali da povećamo otkupnu cenu meda za pčelare za procenjenih najmanje 20 evro centi, zavisno od sezone do sezone. Koliko je ovo važno, najbolje govori podatak da je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, koji je počeo da se primenjuje 1. januara 2009. godine, predviđeno da carina na uvoz meda sa sadašnjih 30%, padne na samo 9% do 2014. godine. Naime, u 2010. godini biće 27%, u 2011. godini 21%, u 2012. godini 18%, u 2013. godini 12%, a u 2014. i narednim godinama 9%. To će značiti lakši ulaz meda iz inostranstva u Srbiju, i ako se na vreme ne spremimo na taj tržišni udar, bićemo u velikim problemima.

Pored rada na osnivanju sopstvenog pogona, SPOS će stimulisati udruživanja pčelara svih vrsta radi zajedničkog nastupa na tržištu. U novom društveno-ekonomskom okruženju, predviđanja su da će samo čvrsto udruženi poljoprivrednici imati šansi da opstanu na tržištu i budu profitabilni. SPOS je prikupio modele iz drugih država i predstavljaće ih zainteresovanom članstvu. Takođe, SPOS će kontinuirano raditi na razvijanju i unapređenju svesti pčelara Srbije da moraju da imaju jedinstvenu i jaku pčelarsku organizaciju, ako žele da budu uspešni u svojim dugoročnim planovima. Razjedinjavanje u bilo kom obliku oslabiće pčelarstvo i izložiće ga udaru profitera. SPOS mora da nastavi modifikaciju svoje strukture u pogledu stvaranja uslova da svaki segment pčelarske proizvodnje i svaki pčelar koji se bavi nekom specifičnom ili redovnom pčelarskom proizvodnjom, pronađe svoje mesto i svoj interes u toj organizaciji, i da ima pravo da pita i da bude pitan, kao i uvažen u svakom pogledu. To nije lak posao, jer zahteva razvoj svesti ujedinjenja i zajedničkog nastupa i snage koja ga prati. Rad na razvoju svesti mora biti naročito intenzivan. Primeri zemalja u tranziciji pokazuju da je ona uspešno završena samo tamo gde se na vreme shvatila vrednost udruživanja svih vrsta i gde je svest o potrebi za udruživanjem nastala pre nego što je došlo do potpunog kraha privrede i poljoprivrede. Ako bi takvu svest razvili i kod nas pre nego što bi finansijski bili potpuno iscrpljeni i prepušteni stihiji, onda bi na raspolaganju imali mnogo više upotrebljivih resursa za uspešno udruživanje.

SPOS će insistirati da država izgradi sveobuhvatni, koordinisani i integrisani nacionalni sistem nadzora nad bolestima biljaka i njihovu kontrolu uz posebno posvećivanje pažnje zaštiti pčela od trovanja pesticidima, što je u skladu sa novodonešenim setom zakona iz poljoprivrede tokom 2009. godine.

SPOS će posebno insistirati da Ministarstvo poljoprivrede izgradi sveobuhvatni, koordinisani i integrisani nacionalni sistem nadzora nad bolestima pčela po principima primenjivanim u većini zemalja Evropske Unije, i to po hitnom postupku. Trenutni sistem je nepraktičan, stručno zastareo, preskup i ne daje terenske rezultate, već se neke bolesti praktično nekontrolisano šire (američka kuga). Država (Uprava za veterinu) za sada nije prihvatila naš zahtev po ovom pitanju, ali je obećano da će se obaviti novi razgovori početkom 2010. godine. Ovo je jedan od glavnih prioriteta SPOS-a.

SPOS će nastaviti saradnju sa nadležnim državnim organima ca ciljem značajnije pomoći pčelarstvu, pre svega kroz razne stimulacije i olakšice predviđene državnom strategijom pomoći poljoprivredi. U argumentaciji, SPOS će koristiti pozitivne primere pomoći pčelarstvu i njegovom specijalnom tretmanu u Evropskoj Uniji, naročito odluku Evropskog parlamenta koji je Evropskoj komisiji naložio da sačini strategiju za spas pčela, jer pčele intenzivno nestaju.

SPOS će insistirati da država uspostavi referentnu laboratoriju za pčelinje proizvode akreditovanu za sva svetska tržišta. Ministarstvo je već najavilo da će se to dogoditi, ali stalno treba insistirati da ta namera ne bi bila istisnuta nekim drugim državnim prioritetom.

U saradnji sa nadležnim državnim organima, treba definisati dobru pčelarsku praksu za uslove Srbije, kako nas ne bi iznenadilo donošenje propisa neprilagođenih našim uslovima.

SPOS je već pokrenuo aktivnosti na privođenje svrsi neiskorišćene zgrade nekadašnjeg Centra za pčelarstvo u Mitrovom polju kod Aleksandrovca. SPOS će u narednom periodu učiniti sve da taj projekat uspešno okonča i zgradu privede obrazovnoj i naučnoj svrsi pod svojim okriljem. Danas je potpuno jasno da država nikada neće finansirati takav projekat, već da će on morati da bude u potpunosti samoodrživ (samofinansiranje, uslužna delatnost i rad za treća lica, turistička delatnost…).

Očekuje se da će potrošnja poljoprivrednih proizvoda brže rasti u zemljama koje nisu članice OECD-a zbog očekivanog rasta dohotka. U okviru toga se očekuje i porast potrošnje šećera u ovim zemljama. Na svetskom nivou predviđa se povećanje potrošnje šećera do 2014. u odnosu na 2005. godinu, od 1,8%, a u zemljama van OECD-a od 2,3% (predviđanja OECD/FAO). Aktivnosti SPOS-a moraju biti usmerene u pravcu edukacije stanovništva Srbije da je med najbolji i, zdravstveno gledano, ispravniji zaslađivač od šećera, koji ne daje štetne efekte po ljudsko zdravlje kao čista saharoza, već ima i niz lekovitih delovanja, te tako uticati na smanjenje upotrebe belog šećera na račun povećane upotrebe meda. U sklopu toga, treba javnosti stalno prezentovati vrednosti meda na dva načina. Prvi je prezentovanje apiterapeutskih vrednosti meda u prevenciji i lečenju mnogih bolesti, a drugi je što veća promocija receptura za spravljanje jela i slatkiša na bazi meda. U tom smislu treba održati dosadašnji tempo saradnje sa medijima i unaprediti ga.

SPOS će u saradnji sa Srpskim apiterapeutskim društvom nastaviti intenzivno promovisanje apiterapije u cilju razvoja ove grane komplementarne medicine, sa ciljem da u roku od 5 godina dostignemo nivo primene apiterapije kakav imaju SAD, Rusija, Rumunija, Bugarska, Japan… U tom poslu maksimalno će se sarađivati sa medijima, Ministarstvom zdravlja, Lekarskom komorom Srbije, Srpskim lekarskim društvom i zdravstvenim ustanovama, kao i naučnim institucijama iz zemlje i inostranstva koje imaju istraživačke programe iz ove oblasti.

SPOS će nastaviti sa intenzivnim marketingom pčelinjih proizvoda u javnosti, stalno tražeći bolja rešenja. U tom poslu maksimalno će sarađivati sa medijima i marketinškim agencijama.

SPOS će pojačati saradnju sa medijima, i redovno izveštavati javnost o uspesima i problemima srpskog pčelarstva. Cilj je stvoriti realnu sliku o pčelarstvu među građanima Srbije i probuditi u njima svest o krucijalnoj vrednosti pčela u očuvanju biodiverziteta i prirodne okoline uopšte, tj. svest o neophodnoj potrebi pojačane brige o pčelama od strane celog društva.

SPOS će sprovesti do kraja svoj projekat sistema lobiranja i animiranja političkih struktura u Srbiji da više pažnje posvete pčelarstvu. Sačiniće se i preporuka o snalaženju pčelara u novom društveno političkom okruženju.

SPOS će posvetiti posebnu pažnju obrazovanju svojih članova, kroz stručna predavanja, seminare, obuke, strategije, uputstva i preporuke, sa akcentom na dodatno unapređenje apitehnike, zdravstvene zaštite pčela i zdravstvene bezbednosti hrane. Naročita pažnja biće posvećena unapređenju stručnog kvaliteta časopisa Pčelar, koji treba organizaciono i stručno ojačati čim se za to budu stekli finansijski uslovi.

Pošto se u Evropskoj Uniji i zemljama okruženja naglo razvija specifična grana turizma, takozvani pčelarski turizam (Medeni put, Medeni uranak i drugo), u saradnji sa manastirima, Muzejom pčelarstva i drugim muzejima, seoskim turizmom i etno kućama, SPOS će izraditi uputstva i preporuke pčelarima za razvoj ove grane pčelarske privrede, koja ima veliki potencijal, jer predstavlja novinu u turističkoj industriji te je samim tim posebno privlačna i sve popularnija. Takođe će izraditi gotove modele za primenu na terenu sa kompletnim uputstvima kako ući u ovaj posao.

U perspektivi, paralelno sa širenjem aktivnosti SPOS-a, SPOS treba kadrovski ojačati proširenjem stručne službe.  

SPOS će podržavati i druge projekte koji direktno doprinose razvoju pčelarstva Srbije, kao i projekte vezane za zaštitu životne sredine i zdravstveno ispravan način života.

 

Autori strategije:

Rodoljub Živadinović
Rajko Radovanović
Milutin Petrović
Goran Pešić
Toplica Miladinović
Zoran Zlatanović
Đorđe Sovilj
Zvonimir Vasić

(u autore ćemo dodati sve one koji budu dali predloge
za unapređenje ove strategije, a koje prihvati IO SPOS-a)

 

________________________________________________________

  

PRILOG 1

 

PROGRAM ODRŽIVOG RAZVOJA PČELARSTVA
U USLOVIMA EKONOMSKE KRIZE 

 

            Srpsko pčelarstvo je u velikoj multifaktorijalnoj krizi već četvrt veka, a najnovija svetska ekonomska kriza odražava se još drastičnije na njega. Izvršni odbor SPOS-a procenio je da je krajnje vreme, naročito u novonastalim uslovima, da se sačini Program održivog razvoja pčelarstva u uslovima trenutne svetske ekonomske krize, koji će smanjiti troškove, održati postojeće resurse i učiniti proizvodnju održivom.

            Shodno viđenju Izvršnog odbora SPOS-a, pčelari bi, gledano dugoročno, trebali da se pridržavaju sledećih preporuka:

            1) Glavni prioritet je održati broj pčelinjih zajednica na istom nivou, stalnim nadoknađivanjem zimskih gubitaka.

            2) Organizaciono se pripremati za povećanje broja pčelinjih društava, kada SPOS bude obezbedio odgovarajuće povoljne uslove sigurnog plasmana pčelinjih proizvoda (procena: 2010. godina).

            3) Sve viškove meda ažurno prijavljivati Berzi meda SPOS-a, jer se preko Berze bagremov med može prodati po garantovanoj ceni, dok je u ovom trenutku ta cena i najveća na tržištu.

            4) Usaglašavati stavove na organima društava pčelara i SPOS-a i isključivo jedinstveno preko SPOS-a nastupati prema državnim organima u borbi za ostvarenje pčelarskih prava i obaveza. Kriza je dovoljno velika da sve naše razlike moraju postati naša prednost kroz stvaranje zajedničke strategije kontakta sa nadležnim ministarstvima.

            5) Nabavljati pčelarsku opremu i repromaterijal u većim serijama, zajedno sa drugim pčelarima, jer je tako jeftinije, ili na većim sajmovima i izložbama (Drugi državni pčelarski sajam, 13. i 14. februar 2010, na kome će SPOS obezbediti najpovoljnije uslove za nabavku repromaterijala).  

            6) Pojednostaviti tehniku pčelarenja, izbaciti iz prakse sve nepotrebne radove. Realno proceniti efekte svake aktivnosti na pčelinjaku, i izbaciti aktivnosti koje nemaju ekonomski dovoljno isplative efekte, u cilju smanjenja utroška vremena i sredstava za rad po jednoj košnici.

            7) Prilikom izbora tehnike pčelarenja napraviti balans između cene koštanja svake od mera i njenih efekata. Pri tom imati u vidu da jeftinija varijanta ne mora uvek biti i isplativija u krajnjem ishodu, baš kao što i skuplja može dati bolje ekonomske rezultate na kraju, iako obe na prvi pogled ne izgledaju tako. Udubiti se maksimalno u problematiku i precizno izračunati cenu koštanja svakog manevra sa jedne, i finansijske efekte sa druge strane.

            8) Prilikom izbora načina stimulisanja razvoja pčela i suzbijanja bolesti pčela, birati metode i lekove koji zahtevaju manji broj odlazaka na pčelinjak, i napraviti poređenje ukupne cene svih odlazaka na pčelinjak, sa ukupnom cenom koštanja načina razvoja pčela i lekova.

            9) Napraviti plan rada i liste potrebne opreme za svaku apitehničku operaciju na pčelinjaku. Pre polaska na pčelinjak prema unapred pripremljenoj listi koju stalno koristite i dopunjujete, proveravate da li ste spakovali svu potrebnu opremu. Tako postaje nemoguće da bilo šta zaboravite, te smanjujete broj odlazaka na pčelinjak usled neželjenih propusta.

            10) Maksimalno se angažovati na marketingu pčelinjih proizvoda.

            11) Koristiti dodatni pribor i opremu koji olakšavaju rad, smanjuju troškove pčelarenja i povećavaju rentabilnost (bežalica, stresač ili izduvač pčela, matična rešetka…).

            12) Stacionarni pčelari trebalo bi da se angažuju na pronalaženju jeftinih tehničkih rešenja i lokacija za selidbu pčela, što bi im povećalo prinose.

            13) Seleći pčelari trebalo bi da se angažuju na pronalaženju bližih lokacija za selidbu pčela, kako bi se smanjili troškovi proizvodnje.

            14) Pčelari kojima su potrebni krediti, prvo treba da analiziraju mogućnosti dobijanja kredita uz posredovanje Ministarstva poljoprivrede, sa povlašćenim kamatama, pa tek onda da se obrate bankama za klasične kredite. Krediti mogu biti isplativi samo ako imate dobar plan ulaganja i povraćaja sredstava po konkretnom projektu. Konsultujte se sa onima koji su uradili nešto slično, pre nego što donesete konačnu odluku, da bi videli sa kakvim su se sve problemima sretali.

 

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien