Nemački pčelari imali su u proteklih nešto više od godinu dana velike probleme sa svojom Vladom i pčelarskim institutima.
U oktobru prošle godine nemački su pčelari na redovnoj skupštini izabrali novog predsednika svoje organizacije.
To je postao pedesetosmogodišnji Peter Maske, dotadašnji član izvršnog odbora Pčelarskog saveza Nemačke, zadužen za obuku mladih pčelara. U svom prvom govoru je predstavio svoj program rada: I dalje će raditi na obuci mladih pčelara, na sprečavanju unosa genetsko izmenjenih biljnih kultura, naročito kukuruza MON 810, koji se već seje u Nemačkoj i koji nema dozvolu za upotrebu kao hrana, i na sprečavanju upotrebe novih insekticida, koji još nisu dovoljno isprobani.
Peter Maske je inače pčelar sa 40 pčelinjih društava. Po profesiji je bio vođa policijskog inspektorata u Wurzburgu, ali sad je u penziji.
Već na početku svoje predsedničke karijere, oštro je počeo sa kritikama Vlade, a naročito ministarke za poljoprivredu Ilse Eigner, koja nije ništa preduzela da se spreči trovanje pčela zbog upotrebe novih insekticida iz grupe neonikotinoida, koje proizvodi poznati nemački hemijski koncern Bayer. Pismo, koje je poslao ministarstvu za poljoprivredu, izazvalo je burne reakcije. Većina pčelara bila je na strani svog predsednika, a bilo je i takvih, koji su mu okrenuli leđa. Smatrali su da je preoštar i da to može dodatno pogoršati situaciju u nemačkom pčelarstvu. Njegovu borbu protiv Vlade i protiv koncerna Bayer su upoređivali sa borbom Davida i Golijata. Zaboravili su da je prednost Davida u tome da nema putera na glavi.
Početkom ove godine došlo je do vanredne skupštine Saveza nemačkih pčelara, na kojoj su njegovi protivnici, čak najbliži saradnici (sedam savetnika je dalo ostavku ne slažući se sa njegovom politikom borbe), tražili da predsednik Maske odstupi od svog položaja. To se nije desilo, pošto je velika većina pčelara na vanrednoj skupštini, Petera ponovo potvrdila za predsednika.
Peter Maske je oštro kritikovao i naučnike u pčelarskim institutima zbog nedovoljne saradnje s pčelarima, s poljoprivredom i sa vlastima. Najviše je kritikovao institute zbog toga što nisu uspeli naći krivca za tamošnja masovna trovanja pčela, kad je bilo i samim pčelarima jasno zašto njihove pčele umiru. U svom pismu je napisao da je njihov monitoring slep za rad agrohemijskog lobija. Naravno da je došlo do oštre reakcije i od strane nemačkih naučnika, koji su se osetili uvređenim.
I kakvi su sad rezultati ovih "sukoba"? Vrlo pozitivni za pčelare.
Ministarka za poljoprivredu Ilse Eigner je za ovu godinu zabranila upotrebu nekih najozloglašenijih insekticida za tretiranje semena kukuruza i zabranila sejanje genetski izmenjenog kukuruza MON 810. On se može sejati samo na strogo ograničenim površinama u svrhu naučnih istraživanja. Pčelari su zadovoljni pošto će se smanjiti broj polenovih zrna pomenutog kukuruza u nemačkom medu.
Urednica pčelarske revije Deutsches Bienen Journal, Silke Beckendorf, piše u jednom od uvodnika, da je to velika pobeda za nemačke pčelare. Borba, koju je počeo predsednik Maske, završila je punom pobedom za pčelare. Javnost je to borbu pratila sa velikim zanimanjem uz punu naklonost pčelarima. Javna sredstva informisanja, kao što su radio, televizija i novine, svakodnevno su javljale novosti iz pčelarstva kao još nikada do sada u istoriji Nemačke.
Iz svega možemo zaključiti da se pravedna borba na kraju krajeva, nekada brže, a nekada sporije, uvek završi pobedom hrabrih i pravednih ljudi.
Preveo i priredio, Franc Šivic, Slovenija
Šalje se...