Ja sam pčelica „broj 2”: evidentiraju se pčelinjaci, a ne košnice Foto AFP

Kada se rodi tele, ono je isto do kraja života, a kod pčelinjih društava „porodica” se menja čim se promeni matica. Svaka ima drugačiju genetiku i stvara pčele koje imaju različite osobine i otpornost na bolesti. Jedna košnica nema istu biološku jedinku u sebi, već sasvim neku drugu.

Ovo je samo jedan od argumenata Saveza pčelarskih organizacija Srbije objavljenih na zvaničnom sajtu protiv tek donetog Pravilnika o obeležavanju i evidenciji pčelinjaka u Srbiji koji nalaže postavljanje identifikacione pločice na svaku košnicu. A pravilnik je, potvrdiće svaki ozbiljan pčelar kod nas, u dve ključne tačke nesvrsishodan i potpuno tehnički neizvodljiv.

I dok tržište meda u Srbiji bije ozbiljnu bitku kako da ukloni nelojalnu konkurenciju i spreči prodaju meda sumnjivog kvaliteta, Ministarstvo poljoprivrede odlučilo je da prebrojava „pčele”. Ne da obeležava pčelinjake, kako to rade sve zemlje u Evropi (osim Bugarske), nego baš svaku košnicu, čak i na najudaljenijim čukama po Srbiji.

U pripremi ovog pravilnika učestvovali su, istina, i pčelari. Međutim, kada je konačna verzija stupila na snagu ispostavilo se da su u njemu promenjene dve tačke i da ih niko nije konsultovao. U slobodnom prevodu, neko iz Uprave za veterinu je zaključio da se u Srbiji obeležava svaka krava, pa bi bilo razumljivo da se obeleži i svaka košnica, a ne pčelinjak. Savez pčelarskih organizacija je, saznajemo, zatražio od nadležne institucije hitnu izmenu pravilnika i usledili su sastanci u Ministarstvu poljoprivrede. Od pčelara je zatraženo da pismeno dostave argumente za izmenu pravilnika, a niko nije postavio pitanje zašto je pravilnik u međuvremenu izmenjen i zašto zbog toga mora da ispašta cela grana.

Na pitanje kako će biti prevaziđen ovaj problem i šta očekuju od resornog ministarstva, Rodoljub Živadinović predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, kaže da ne želi da komentariše ovaj slučaj dok se ne završe razgovori na ovu temu. Tada će, dodaje, obavestiti javnost i pčelare šta ih u budućnosti očekuje i na koji način će biti evidentirani pčelinjaci u Srbiji.

Prema „spornom” pravilniku planirano je obeležavanje svake pojedinačne košnice. U argumentima „protiv” koji su objavljeni na zvaničnom sajtu, stoji da je ovakav predlog neizvodljiv. Proizvodnja je, naime, specifična, jer vlasnik danas ima, a sutra nema košnicu pošto je izgubila maticu pa je pripojena drugom društvu. Košnice se menjaju, pa identifikaciona pločica sa jedne može da završi na bilo kojoj košnici. U svakom slučaju o principu „nasledstva” u pčelarstvu i na nivou košnica nema ni govora, bar ne na način kakav postoji u nekim drugim granama poljoprivrede, navodi se u objašnjenju SPOS-a. Postavlja se i pitanje kako su u 26 od 27 zemalja Evropske unije shvatili specifičnosti ovog posla i opredelili se za obeležavanje celog pčelinjaka, a ne svake košnice, a kod nas tragaju za „boljim rešenjem”.

Na sajtu SPOS-a objašnjavaju zašto je sistem skup i neracionalan.

–Ako bi ovakav sistem ipak bio prihvaćen, pčelari bi svaku promenu prijavljivali na samo nedelju dana, a ovlašćeni za obeležavanjebi bio u obavezi da izađe na teren da se u to i uveri. Na primeru opštine Aleksinac u kojoj ima 600 pčelara i 72 naseljena mesta u čijoj blizini su raspoređene košnice, jednom čoveku trebalo bi 120 radnih dana za obilazak, pošto dnevno tehnički ne bi bio u stanju da poseti više od pet pčelinjaka.

J. Antelj

———————————————————–

Pregovori u toku

U Upravi za veterinu su nam juče rekli da pravilnik još nije počeo da se primenjuje , jer su u toku pregovori sa Savezom pčelarskih organizacija Srbije.

Razgovaramo o pojedinim odredbama pravilnika i pokušavamo da nađemo najbolje rešenje, saopštavaju iz Ministarstva poljoprivrede.