Izvršni odbor Saveza pčelarskih organizacija Srbije usvojio je na poslednjoj sednici Program održivog razvoja pčelarstva u uslovima ekonomske krize, u obliku preporuka koje imaju stalnu vrednost, ali ih se vredi podsetiti u godinama krize. Cilj ovog Programa je da pokuša da spreči pčelare da neadekvatno manipulišu novcem, bez prethodne detaljne analize, kako bi se očuvao finansijski kapacitet za budućnost. Izvršni odbor ima ozbiljne aktivnosti u ovom trenutku (o kojima će uskoro biti više reči) koje bi trebalo da rezultuju boljom perspektivom pčelarstva, što će stimulisati ulaganja, ali to malo novca koje imamo treba sačuvati i njime pravilno raspolagati. Trenutni prioritet je smanjenje troškova, održavanje postojećih resursa i činjenje proizvodnje održivom, uz lagano pripremanje za izmenu uslova na tržištu.
PROGRAM ODRŽIVOG RAZVOJA PČELARSTVA U USLOVIMA EKONOMSKE KRIZE
Srpsko pčelarstvo je u velikoj multifaktorijalnoj krizi već četvrt veka, a najnovija svetska ekonomska kriza odražava se još drastičnije na njega. Izvršni odbor SPOS-a procenio je da je krajnje vreme, naročito u novonastalim uslovima, da se sačini Program održivog razvoja pčelarstva u uslovima trenutne svetske ekonomske krize, koji će smanjiti troškove, održati postojeće resurse i učiniti proizvodnju održivom.
Shodno viđenju Izvršnog odbora SPOS-a, pčelari bi, gledano dugoročno, trebali da se pridržavaju sledećih preporuka:
1) Glavni prioritet je održati broj pčelinjih zajednica na istom nivou, stalnim nadoknađivanjem zimskih gubitaka.
2) Organizaciono se pripremati za povećanje broja pčelinjih društava, kada SPOS bude obezbedio odgovarajuće povoljne uslove sigurnog plasmana pčelinjih proizvoda (procena: 2010. godina).
3) Sve viškove meda ažurno prijavljivati Berzi meda SPOS-a, jer se preko Berze bagremov med može prodati po garantovanoj ceni, dok je u ovom trenutku ta cena i najveća na tržištu.
4) Usaglašavati stavove na organima društava pčelara i SPOS-a i isključivo jedinstveno preko SPOS-a nastupati prema državnim organima u borbi za ostvarenje pčelarskih prava i obaveza. Kriza je dovoljno velika da sve naše razlike moraju postati naša prednost kroz stvaranje zajedničke strategije kontakta sa nadležnim ministarstvima.
5) Nabavljati pčelarsku opremu i repromaterijal u većim serijama, zajedno sa drugim pčelarima, jer je tako jeftinije, ili na većim sajmovima i izložbama (Drugi državni pčelarski sajam, 13. i 14. februar 2010, na kome će SPOS obezbediti najpovoljnije uslove za nabavku repromaterijala).
6) Pojednostaviti tehniku pčelarenja, izbaciti iz prakse sve nepotrebne radove. Realno proceniti efekte svake aktivnosti na pčelinjaku, i izbaciti aktivnosti koje nemaju ekonomski dovoljno isplative efekte, u cilju smanjenja utroška vremena i sredstava za rad po jednoj košnici.
7) Prilikom izbora tehnike pčelarenja napraviti balans između cene koštanja svake od mera i njenih efekata. Pri tom imati u vidu da jeftinija varijanta ne mora uvek biti i isplativija u krajnjem ishodu, baš kao što i skuplja može dati bolje ekonomske rezultate na kraju, iako obe na prvi pogled ne izgledaju tako. Udubiti se maksimalno u problematiku i precizno izračunati cenu koštanja svakog manevra sa jedne, i finansijske efekte sa druge strane.
8) Prilikom izbora načina stimulisanja razvoja pčela i suzbijanja bolesti pčela, birati metode i lekove koji zahtevaju manji broj odlazaka na pčelinjak, i napraviti poređenje ukupne cene svih odlazaka na pčelinjak, sa ukupnom cenom koštanja načina razvoja pčela i lekova.
9) Napraviti plan rada i liste potrebne opreme za svaku apitehničku operaciju na pčelinjaku. Pre polaska na pčelinjak prema unapred pripremljenoj listi koju stalno koristite i dopunjujete, proveravate da li ste spakovali svu potrebnu opremu. Tako postaje nemoguće da bilo šta zaboravite, te smanjujete broj odlazaka na pčelinjak usled neželjenih propusta.
10) Maksimalno se angažovati na marketingu pčelinjih proizvoda.
11) Koristiti dodatni pribor i opremu koji olakšavaju rad, smanjuju troškove pčelarenja i povećavaju rentabilnost (bežalica, stresač ili izduvač pčela, matična rešetka…).
12) Stacionarni pčelari trebalo bi da se angažuju na pronalaženju jeftinih tehničkih rešenja i lokacija za selidbu pčela, što bi im povećalo prinose.
13) Seleći pčelari trebalo bi da se angažuju na pronalaženju bližih lokacija za selidbu pčela, kako bi se smanjili troškovi proizvodnje.
14) Pčelari kojima su potrebni krediti, prvo treba da analiziraju mogućnosti dobijanja kredita uz posredovanje Ministarstva poljoprivrede, sa povlašćenim kamatama, pa tek onda da se obrate bankama za klasične kredite. Krediti mogu biti isplativi samo ako imate dobar plan ulaganja i povraćaja sredstava po konkretnom projektu. Konsultujte se sa onima koji su uradili nešto slično, pre nego što donesete konačnu odluku, da bi videli sa kakvim su se sve problemima sretali.
IO SPOS-a, 4. jula 2009. godine
Šalje se...