• 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

RAZJAŠNJENE I POSLEDNJE NEDOUMICE OKO PROSTORIJA U PČELARSKOM DOMAĆINSTVU



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 8.756

17. januara se predsednik SPOS-a sastao sa načelnicom Veterinarske inspekcije Srbije, gospođom Sanjom Čelebićanin. Glavna tema sastanka bilo je tumačenje Pravilnika o uslovima higijene hrane po pitanju potrebnih prostorija u pčelarskom domaćinstvu.

Naime, pomenuti Pravilnik ne definiše vrstu i obim prostorija, već dozvoljava potpuno prilagođavanje uslovima i obimu proizvodnje.

Do početka primene ovog Pravilnika, tj. do juna 2011. godine, biće u Službenom glasniku objavljeno detaljno Uputstvo, koje je i bilo predmet razgovora. Dogovoreno je da nakon što Ministarstvo završi radnu verziju Uputstva, ono bude dostavljeno SPOS-u na analizu i eventualno davanje mišljenja i predloga ako za tim bude potrebe.

Teško je prepričati ceo sastanak, ali ukratko, prostorije u domaćinstvu pčelara biće ovakve:

Pčelari koji med prodaju samo svojim susedima i poznanicima, neće morati da imaju bilo kakve specijalne prostorije, niti će ih iko kontrolisati. Naime, u ovom slučaju i kupci i prodavac meda preuzimaju na sebe punu odgovornost za kvalitet onoga što kupuju ili prodaju, što je u suštini bazični princip HACCP-a.

Pčelari koji med prodaju, pored navedenih mesta, i na veliko kao i na pijaci, moraće da imaju jednu prostoriju, u kojoj će vrcati, skladištiti i pakovati med, a prostorija mora da zadovoljava osnovne higijenske standarde, i naravno da ima dostupnu čistu vodu – lavabo.

Pčelari koji žele da med prodaju i u prodavnicama (a to će biti moguće i bez otvaranja firme do određenih količina, pre svega u lokalnim marketima, tj. u određenom regionu), moraće da imaju dve prostorije, takođe obe sa osnovnim higijenskim uslovima i dostupnom čistom vodom, s tim što će u jednoj prostoriji vrcati, a u drugoj skladištiti i pakovati med. Naravno, veličina prostorija i njihova odvojenost (zid ili neka vrsta pregrade) biće određena obimom proizvodnje. Proizvodnja i pakovanje većeg obima može da zahteva i više prostorija, recimo prostoriju u kojoj će se čuvati samo ambalaža i slično, dok će za manje proizvodnje, a to je proizvodnja većine pčelara, na primer baš za tu namenu, biti dovoljan i odgovarajući orman ili stalaža.

Pčelari sa manjim brojem košnica imaće i dodatne pogodnosti, jer će moći, na osnovu Pravilnika koji je u pripremi i koji treba da izađe u drugoj trećini ove godine, praktično biti izuzeti od mnogih pravila jer će njihova proizvodnja biti smatrana tradicionalnom proizvodnjom, slično proizvodnji sjeničkog sira, na primer.
Pčelari koji su prostorije već završili po starom Pravilniku, sada će imati mnogo više ispunjenih uslova od neophodnih, te neće morati da bilo šta menjaju.

Kada radna verzija Uputstva bude završena, slede novi razgovori sa Upravom za veterinu, gde će biti apsolvirani i ostali detalji. Ono što je sigurno, to je da će svi pčelari, bez obzira u kojoj su kategoriji onih koji će radi stavljanja meda u promet morati da imaju odgovarajuće prostorije (jedne od navedenih), morati da vode pisanu evidenciju o svojim prostorijama, u smislu šta su i kada radili u njima, kada i kojim sredstvom su čistili, dezinfikovali prostor ili prali ambalažu. Takođe će svaki pčelar imati kalendar redovnih aktivnosti, gde će tačno biti navedeno, shodno njegovom viđenju – tu neće biti nikakvih naredbodavnih pravila, koliko često se vrši pranje prostorije, koliko često se uzorkuje na kvalitet pčelinjih proizvoda i slično. Kasnijom analizom svih kritičnih tačaka u proizvodnji i rezultata koje je dobio, svaki pčelar će sagledati da li je njegov plan bio dobar ili nije, gde je pravio greške, i korigovati plan, tj. menjati ga onog trenutka kada primeti da je grešaka bilo. Evidencija o svemu tome se čuva, radi eventualne kontrole, čija glavna uloga će biti da pomogne da se problemi rešavaju. Kontrole od strane nadležnih biće veoma retke, otprilike jednom u tri godine ili ređe, kod nekih možda i nikada, jer će se kontrole vršiti slučajnim izborom, pošto sistem higijene hrane zasnovan na HACCP-u upravo podrazumeva da je sva odgovornost na proizvođaču.

Što se tiče analiza meda, i u tom pogledu pčelar će sam praviti plan kada će vršiti analizu meda, a učestalost treba da obezbedi adekvatnu kontrolu kvaliteta meda, i tu neće niko da mu se meša, ali krajnji rezultat mora biti odgovarajući propisima, jer pčelar je taj koji odgovara za kvalitet meda koji pusti na tržište. Teoretski, ako vam lokalni market ne traži analizu meda jer ima poverenje u vas, ona vam neće ni biti neophodna.

Inače, treba reći da kvalitet meda na pijaci Veterinarska inspekcija ne kontroliše po redovnoj proceduri, već samo po prijavi građana na sumnjiv kvalitet. Što se tiče firmi koje otkupljuju med, one mogu da očekuju još strožije kontrole. Firma otkupljivač je dužna da za med koji je otkupila od svakog pčelara ima analizu tog meda urađenu u akreditovanoj ustanovi, a pre izvoza meda od sada će morati da ima, pored analize u inostranstvu koju kupac zahteva, i finalnu analizu urađenu u Srbiji da bi se dobili izvozni papiri, koju će za sada raditi Institut za tehnologiju mesa, koji se pod patronatom države upravo tehnički osposobljava za sve analize, pa i kvantitativne i kvalitativne analize na prisustvo antibiotika.

Inače, sve firme koje stavljaju med u promet, biće u javnom informacionom sistemu na sajtu Ministarstva koji će registrovati eventualne propuste u radu i te firme smeštati u tri zone, zelenu, žutu i crvenu, zavisno od težine propusta i njegovog uticaja na zdravstvenu bezbednost prehrambenog proizvoda. Ako propust bude veliki, pa firma ode u crvenu zonu, dobiće tromesečnu zabranu rada, dok propust ne ispravi, ali će u crvenoj zoni ostati dve godine (zasnovano na holandskom sistemu), i to će za kupce značiti da je firma rizična, što će joj smanjiti prođu na tržištu. Samim tim, to je dovoljna opasnost da se niko neće smeti da igra bezbednošću, ako sebi želi poslovni uspeh u budućnosti.

Inače, da podsetimo, da je dosadašnji Pravilnik iz 1989. godine ostao na snazi, prodaja meda bila bi apsolutno blokirana nakon njegove stroge primene u okviru novih higijenskih standarda. Ovako dobijamo uslove koji su primenljivi, realni i ostvarivi, i koje smo i tražili tokom razgovora sa Ministarstvom na tu temu.

U ime svih pčelara Srbije, izuzetno se zahvaljujemo kako Ministarstvu poljoprivrede u celini, tako i posebno Upravi za veterinu na čelu sa direktorom gospodinom dr Zoranom Mićovićem. Naročito se zahvaljujemo gospođi Sanji Čelebićanin na uloženom trudu da konačno reši na pravi način regulativu vezanu za prostorije u pčelarskom domaćinstvu, i izađe u susret predlozima SPOS-a po ovom pitanju, koje smo upućivali u prethodnom periodu.

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien