SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

APIMONDIJI U POHODE



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 1.947

Pročitajte izveštaj delegacije SPOS-a sa 41. Svetskog pčelarskog kongresa Apimondije, koji je objavljen u novembarskom Pčelaru.

 

41. Svetski pčelarski kongres Apimondije održan je u Monpeljeu u Francuskoj od 15. do 20. septembra ove godine. Kongres je posetilo više od 10.000 pčelarskih poslenika, što ga je praktično učinilo najvećim kongresom Apimondije svih vremena. Oko 500 autora radova izložilo ih je kroz oralne prezentacije (250) ili postere (370).

Na ovoj Apimondiji birano je i novo rukovodstvo Apimondije. Za predsednika Apimondije izabran je Gilles Ratia iz Francuske, kome je i Izvršni odbor SPOS-a ukazao poverenje, za koga smo glasali i od koga mnogo očekujemo. Do sada je bio predsednik Komisije Apimondije za tehnologiju. Njegova pobeda sa dvotrećinskom većinom nad protivkandidatom (Philip Mc Cabe iz Irske) daje nam za pravo da smo izabrali pravu osobu za ovu odgovornu funkciju, jer će imati težak zadatak da povrati stari sjaj Apimondije i pokrene nove projekte. Za domaćina Apimondije 2013. godine izabrana je Ukrajina, koja je u kampanju uložila basnoslovnih istorijskih 250.000 evra, što je sigurno bila najskuplja kampanja svih vremena. Čestitamo pobednicima i želimo im uspeha u radu.

Savez pčelarskih organizacija Srbije po prvi put je na ovom kongresu, putem sopstvenog štanda i svoje prezentacije, predstavio svetu pčelarske potencijale Srbije i apsolutnu organizacionu i stručnu spremnost naših pčelara da izvoze med bilo gde u svetu. Koristimo svega 0,5% pčelinjih paša u Srbiji, dok ostatak nepovratno propada. Imamo med vrhunskog kvaliteta i bilo je krajnje vreme da to kažemo i svetu. Uzalud imate robu za prodaju, ako to niko ne zna. Dvadesetjedna firma koja kupuje med izrazila je puno interesovanje za našu ponudu, a sa sedam trenutno pregovaramo. Neki od potencijalnih kupaca imaju veoma velike kapacitete, dve firme (iz Velike Britanije i Španije), svaka zasebno, procesuiraju godišnje po onoliko meda koliko svi pčelari Srbije proizvedu za godinu dana. Ostale firme su iz Italije, Francuske, Rusije, Grčke, Libana, Indonezije, Turske, Portugalije, Belorusije, Holandije, Rumunije, Bugarske i Alžira. U razgovoru sa njima došli smo do brojnih novih podataka o svetskom tržištu meda koji će nam pomoći da mnogo bolje nastupamo na svetskom tržištu, naročito u svetlu opredeljenja i dugogodišnjih zahteva pčelara da SPOS u narednom periodu formira sopstveni pogon za otkup i distribuciju meda u zemlji i inostranstvu.

Delegaciju SPOS-a činili su predsednik SPOS-a i član Izvršnog odbora Goran Pešić iz Mladenovca. Izvršni odbor se ozbiljno pripremio za kongres, odštampali smo flajer na pet jezika (engleski, nemački, francuski, italijanski i arapski) sa prezentacijom naše ponude meda. Ispostavilo se da smo bili jedini koji su imali petojezičnu prezentaciju, ali žalimo što nismo uključili još i ruski i španski jezik, jer se pokazalo da i na tim govornim područjima itekako ima zainteresovanih za kupovinu meda, što ćemo na narednoj Apimondiji ispraviti. Pošto SPOS po prvi put u svojoj istoriji ozbiljno ulazi u aktivnosti na prodaji meda, potpuno nam je jasno da moramo još mnogo toga da naučimo kako bi u potpunosti razumeli svetsko tržište meda, koje ima mnogo specifičnosti.

Ostaje nam i da žalimo što je naša delegacija bila samo dvočlana, a ne brojnija, jer su nam zaista nedostajali ljudi da pokrijemo i pratimo sve segmente kongresa, i da bi više pažnje posvetili sagovornicima, našim potencijalnim budućim kupcima. Sva predavanja kojima smo prisustvovali snimljena su kamerom i možete ih dobiti. Sve to prate i brojne fotografije, kao i zbornik apstrakata svih radova koje takođe možete dobiti kao fotokopiju.

Osnovni motiv kongresa bila je pčela kao glavni čuvar prirode. Sve ostale teme su direktno ili indirektno bile vezane baš za taj krucijalni motiv, jer svi koji umeju da razmišljaju znaju da nam bez pčela nema života.

Na kongresu je iznešeno mnogo već poznatih podataka, ali je pažljiv pratilac itekako mogao da zadovolji svoju znatiželju i potpuno zadovoljan novostečenim znanjima ode kući.

Najviše se govorilo o mogućim uzrocima stradanja pčela. Najvažniji rad objavljen je još pre Apimondije. SPOS ga je objavio na svom sajtu samo jedan dan nakon objavljivanja, a čitaoci Pčelara mogu ga pročitati u ovom broju časopisa, tiče se novih dokaza o uticaju virusa na preživljavanje pčela.

Održana su tri velika okrugla stola na tri veoma važne teme: uticaj pesticida na pčele, uticaj genetski modifikovanih biljaka na pčele i odnos veterinara i pčelara.

Što se tiče pesticida, može se reći da problem ostaje da lebdi u vazduhu, jer svi sve znaju, ali pravih rešenja još uvek nema. Nadu daje odluka EU da do 2018. povuče sve pesticide koji su makar samo sumnjivi na štetnost po ljudsko zdravlje zbog dugoživećih ostataka, te tu i pčelari vide deo perspektive. Sigurno smo se najviše zabrinuli informacijom da su raspadni produkti već ozloglašenog imidakloprida (Gaucho, Confidor, Ferial, Advantage, Provado…) mnogo opasniji od samog imidakloprida, što je slušaocima na kongresu izneo dr J. M. Bonmatin. Takođe su iz SAD-a stigli podaci da ima košnica u kojima se može naći čak 21 pesticid u istom trenutku u polenu, te se preporučuje sakupljanje polena samo sa paša na kojima se biljke ne tretiraju pesticidima, tj. nakon prolaska voćne paše, po pravilu. Sve su to posledice intenzivne američke poljoprivrede.

Što se tiče uticaja genetski modifikovanih biljaka, zvaničan stav je da do sada nije dokazano da štetno utiču na pčele.

Još jednom je potvrđeno da su veze veterinara i pčelara veoma slabe u velikom broju zemalja. Neke zemlje organizuju kurseve za veterinare kako bi ih bolje edukovale o pčelarskoj veterinarskoj problematici, čime javno priznaju da njihovi veterinari o pčelinjim bolestima malo znaju, a među njima su čak i Francuska i Italija. SAD prednjače po lošim vezama veterinara i pčelara. O zdravlju pčela praktično brinu pčelarski inspektori koji to postaju nakon kursa, a dovoljno je da imaju samo bilo koju srednju školu. Svakako da takvo stanje loše utiče na razvoj pčelarstva. Što se tiče velikih uginuća pčela u SAD-u, čulo se nešto neverovatno (James Ellis), što bi itekako moglo imati veze sa uginućima, a to je da se u celim Sjedinjenim američkim državama matice odgajaju od svega 50 linija pčela!?!

Najviše smo bili fascinirani dostignućima u domenu apiterapije. Nakon nekih prezentacija svi slušaoci su zapravo još jednom sebi potvrdili kakvo je pčela čudo prirode! I možda se zabrinuli koliko malo znamo o pčelama, ali i radovali čak i onome što ne znamo, a što će jednog dana biti otkriveno, jer ono što se čulo na predavanjima skoro da dodiruje naučnu fantastiku. A potpuno je egzaktno dokazano. Probaćemo da izdvojimo neka od najvažnijih saznanja. Naime, par radova detaljnije je analiziralo polen i njegove blagotvorne efekte na ljudski organizam, ali i med. Pokazalo se da su ovi pčelinji proizvodi neraskidivo povezani, i to preko određenih korisnih bakterija (!). Treba reći da u ustima, crevima i vagini svih životinja žive korisne bifidus i latkobacilus bakterije, koje imaju zaštitnu ulogu. Bez njih ne bi bilo života u ovom obliku. Postoji veliki broj ovih bakterija. Bez nekih od njih ne bi bilo ni kiselog mleka, jogurta, piva i vina. Ali, ni meda ni polena. Naime, njih ima i u medu i u polenu. Medni želudac pčela je mesto stanovanja korisnih bifidus i laktobacilus bakterija. Pronašli su u njemu čak 13 vrsta ovih bakterija. Svake od njih ima po milion, ukupno 13 miliona. U jednom gramu svežeg meda ima 1.300.000 ovih korisnih bakterija. Kakvo divno čudo prirode! Sve su nam to pokazali u svom fantastično potkovanom naučnom radu dr Alejandra Vasquez i dr Tobias C. Olofsson iz Švedske.

Ove bakterije samim svojim prisustvom u polenu ne dozvoljavaju razmnožavanje patogenih bakterija. One mogu da stvaraju veliki broj prirodnih antibiotika, ali i mlečnu, sirćetnu i mravlju kiselinu, kao i vodonik peroksid. Jedna vrsta polena od biljke Cistus Ladaniferus iz Španije (Patrice Percie du Sert, 2009) potpuno sprečava razvoj bakterije salmonele, kada se sveži (sa naglaskom na sveži!) polen umeša u hranljivu podlogu na kojoj se kasnije zaseje bakterija, ali se ne razvije ni jedna jedina kolonija. Cela tajna je u broju ovih bakterija kojih ima u svežem polenu. Kada se osuši, on ima pre svega hranljivu i lekovitu vrednost koju mu daju njegovi sastojci, ali tamo korisnih bakterija više nema. Zato je sveži polen lek bez premca za bukvalno sve stomačne tegobe. Još 2000. godine je Lamine u jednom eksperimentu pacovima davao jedan jak otrov (NTBS – trinitrobenzen sulfonska kiselina) koji je stvarao strašne rane u debelom crevu (veštački izazvan kolitis – zapaljenje debelog creva). Kada je jednoj grupi pacova davao i svež polen zajedno sa otrovom, smanjio se broj rana na crevu za 40%.

Od Jožefa Šimutha saznali smo mnogo toga o još jednom čudotvornom sastojku meda, polena i matičnog mleča. To je belančevina koja se naziva Apalbumin 1 ili Glavni protein matičnog mleča (Mayor royall jelly proteins – MRJP). U matičnom mleču ima 15% belančevina, a Apalbumin 1 čini 50% svih belančevina u njemu, kojih ukupno ima devet. To znači da ga u mleču ima 7,5%, a u medu ga zvanično ima "samo" 0,01-0,02%. Najčešće ga u medu ima u količini od oko 100 mikrograma na gram meda, a zavisno od vrste meda, ima ga od 54 do 150 mikrograma na gram meda prema njegovim istraživanjima. Zašto ga pčele ugrađuju i u med? Odgovor je fascinantan. Ova belančevina ima mrežastu prostornu strukturu, slično paukovoj mreži. Takva konstrukcija omogućava stvaranje membrane na površini meda koja unapređuje i ubrzava proces isparavanja vode iz meda! Takođe, njegovu mrežastu konstrukciju pčele su upotrebile da objedine polenova zrna u kompaktnu grudvicu koju na nogama nose u košnicu, te ove belančevine u velikim količinama ima i u polenu, u skoro potpuno jednakim količinama, bez obzira na vrstu polena. Kakav je onda efekat ove belančevine, tj. meda i polena u kojima je ima jako malo (ali više nego dovoljno) u odnosu na mnogo veću količinu u mleču, na ljudski organizam? Jožef Šimuth kaže da postoji stimulativni efekat na naš imunski sistem u smislu da će nakon uzimanja meda ili svežeg polena organizam početi da stvara više citokina. To su jedinjenja koja služe, narodnim jezikom rečeno, kao jezik kod ljudi, za komunikaciju između ćelija organizma. Posebno je obratio pažnju na citokin TNF Alfa. On reguliše rad imunih ćelija, uvodi organizam u zapaljenjski proces, stimuliše akutnu reakciju organizma, ometa stvaranje tumorskih ćelija i sprečava razmnožavanje virusa. Svi evropski medovi stimulišu njegovo stvaranje u eksperimentima na miševima, a kad se proteini izvade iz meda, taj efekat NESTAJE! Zato je veoma važno da se med jede što svežiji, bez grejanja, kako se Apalbumin 1 ne bi raspao. Dokazana je antibakterijska i antigljivična (uključujući kvasce) aktivnost apalbumina iz meda i matičnog mleča (Fujiwara, 1990; Bilikova, 2001, 2002, 2009; Fontana, 2004). Dokazano je jako delovanje protiv visokog krvnog pritiska (Matsui, 2002). Dokazano je delovanje apalbumina protiv alergija (Okamoto, 2003).

U svakom slučaju, pred naučnicima je ogroman zadatak, da do kraja ispitaju pun efekat pčelinjih proizvoda na ljudski organizam. Zašto nam je to važno? Da bi imali argumente kako bi lekare ubedili da su pčelinji proizvodi pravi lek, jer većina njih odbija da u to poveruje. Dajte im da pročitaju ove redove.

 

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien