U današnjem broju dnevnog lista „Politika“, u redovnom dodatku četvrtkom „Potrošač“, objavljen je odgovor predsednika SPOS-a jednoj čitateljki, vezan za kristalizaciju meda.
Odgovor možete naći u današnjem broju Politike, a prenosimo ga u celini i ovde:
Купила сам теглу меда произвођача „Фавола”. Пошто је мед био кристализован, а на декларацији пише да се само природан мед кристалише рачунала сам да сам купила квалитетан производ. Код куће сам покушала да ову теглу меда вратим у природно, течно стање, по већ провереном рецепту да се потопи у топлу воду до 45 степени, међутим нисам успела. Мед сада изгледа потпуно неприродно и подсећа ме на наталожен шећер. Да ли је могуће да и у трговинма можемо да купимо мед који није провереног квалитета.
Драгана Станковић, Београд
Одговор:
Тешко је дати одговор без детаљних лабораторијских анализа, које су једини поуздани начин утврђивања неисправног меда. Кристализација меда је, након лабораторије, најпоузданији показатељ да је мед природан. Хомогеност кристализације, тј. иста конзистенција меда и на дну и на врху тегле, најпре говори да је мед врцан из кошнице зрео (потпуно поклопљен воштаним поклопчићима у саћу од стране пчела), те да је правилно чуван, у херметички затвореној амбалажи, те мед, као материја која одлично упија влагу из ваздуха, није имао шансе да ту влагу и упије те да дође до разређивања на површини. Кристализација је процес у коме течни мед прелази у чврсту кристалну масу (ушећеравање је погрешан назив). Прави или делимични фалсификати (мешавине са медом) врло тешко (а и тада само делимично) или никада не кристалишу, јер се фалсификати праве да дуго у рафовима стоје у течном стању, јер на жалост, наш народ кристалисани мед сматра неисправним, па га ређе купује, за разлику од неких земаља где се купује искључиво кристалисани мед (Норвешка…) и где нико никада неће купити течни мед. Када мед кристалише, он задржава сва своја хранљива и лековита својства. Сваки мед кристалише пре или касније. Раније почињу да кристалишу медови који имају виши проценат грожђаног шећера (глукоза), а касније они који имају виши проценат воћног шећера (фруктоза). Медови са вишим процентом глукозе обично имају и крупније кристале. Кристали се топе када се мед изложи температури од 40 степени Целзијусових, али брзина топљења зависи, између осталог, и од величине кристала. Зато је апсолутно могуће и врло вероватно да сте купили добар мед, али да га нисте довољно дуго излагали поменутој температури, те зато није дошло до потпуне декристализације. Иначе, декристализација меда се не препоручује осим када се баш мора, јер свако излагање меда повишеној температури уништава један мањи део његових лековитих својстава. Кристалисани мед са ситним кристалима изузетно је погодан за децу, јер намазан на хлеб не цури.
Родољуб Живадиновић, председник СПОС-а