Zahvaljujući WikiLeaksu, sada imamo nešto bolji uvid u to šta može da doprinese nestajanju pčela, a što izaziva smrtnost pčela na planeti. Nedavno je obelodanjen memorandum koji pokazuje da se Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) grubo oglušila o saznanja sopstvenih naučnika i dozvolila korporaciji Bayer da izbaci na tržište toksični pesticid, neonikotinoid clothianidin, uprkos ponavljanju upozorenja da ta hemikalija može da bude pogubna za čitav niz živih bića, a naročito pčela oprašivača.
Bayer korporacija je zaradila više od 262 miliona dolara od prodaje svog toksičnog clothianidina. U Sjedinjenim američkim državama, ovaj opasni pesticid se primenjuje na čitavom nizu useva, uključujući kukuruz, pamuk i uljanu repicu, iako je izrazito toksičan i već zabranjen u mnogim drugim zemljama. Prema Grist-u, memorandum od 101 stranice je došao do pčelara iz Kolorada, Toma Theobalda, a dati dokument:
“… otkriva da su naučnici EPA-e u izjavili da su u osnovi odbijena saznanja studije sprovedene u ime Bayer-a koje je Agencija organizovala u svrhu opravdanja registracije clothianidina. I ponovili su zabrinutost da šira primena clothianidina ugrožava zdravlje naših medonosnih pčela.
Clothianidin ima široku primenu kod kukuruza, najrasprostranjenijeg američkog useva, još od 2003. godine. Dobavljači prodaju seme koje je prethodno njime tretirano. Kao i druge pesticide iz familije neonikotinoida, clothianidin upija vaskularni sistem biljke i izražava ga putem polena i nektara, kako navodi Mreža za rad sa pesticidima Severne Amerike (PANNA), koja je zajedno sa Beyond Pesticides objavila dati dokument. Ovaj efekat ga čini izrazito toksičnim za štetočine biljaka – ali i za medonosne pčele koje sakupljaju polen, a koje beleže misteriozne godišnje masovne gubitke (poznate kao „sindrom nestajanja pčela”) u Sjedinjenim Državama, barem od 2006. godine.”
Obelodanjeni EPA dokument jasno objašnjava da otrov iz Bayerovog pesticida nije samo smrtonosan za pčele i insekte, već takođe:
“…predstavlja akutni i hronični rizik za pitku vodu i za beskičmenjake koji slobodno plivaju u estuarskim/priobalnim područjima”.
Dati dokument dalje objašnjava da, pored ubijanja beskičmenjaka i manjih ptica, clothianidim takođe predstavlja akutni i hronični rizik za populacije medonosnih pčela:
“Najveća briga u vezi sa rizikom od clothianidina predstavljaju neciljani insekti (to jest, medonosne pčele). Clothianidin je insekticid iz grupe neonikotinoida koji je i trajan i sistematičan. Studija akutne toksičnosti za medonosne pčele pokazuje da je clothianidim izrazito toksičan i na kontaktnoj i na oralnoj bazi. Iako EFED ne sprovodi procene rizika za neciljane insekte, informacije iz standardih testova i terenskih studija, kao i izveštaja o nezgodama u vezi sa drugim insekticidima neonikotinoidima (npr. imidakloprid) ukazuju na potencijalnu dugoročnu toksičnost za medonosne pčele i druge korisne insekte. Jedan incident u Nemačkoj, o kome je i Pčelar pisao, je već ilustrovao toksičnost clothianidina za medonosne pčele koje mogu da doleću i odleću od oblasti tretiranog semena tokom sejanja”.
Bayerov profiterski istorijat iz vremena nacističkog rata
S obzirom na ružnu istoriju nekadašnje Bayer korporacije, kao tvorca hlornog gasa, te profitera nacističkog rata, kao i onih koji podržavaju i finansiraju mučenja, možda ne deluje iznenađujuće ni njihovo ponašanje u vezi sa ovom smrtonosnom hemikalijom. Bayer je bila jedina kompanija u Nemačkoj koja je praktično vodila jedan od nacističkih logora; ova kompanija je ne samo sponzorisala okrutne i zastrašujuće “eksperimente” nacističkog doktora Josefa Mengelea, već je 1956. godine osuđeni ratni zločinac Fritz ter Meer postao predsedavajući kompanije, iako je na suđenju u Nirnbergu osuđen na sedam godina zatvora za svoju ulogu u mučenju i eksperimentisanju nad hiljadama ljudskih zatvorenika u nacističkim logorima.
Kada su ga pitali da li medicinske gadosti nad ljudima u Aušvicu smatra opravdanim, odgovorio je da je to irelevantno, jer su:
“oni bili zatvorenici, tako da nije počinjena velika šteta, jer bi ionako bili pogubljeni”.
Ali koji se razlozi kriju iza EPA odobrenja za ovaj opasan otrov? Clothianidin je već zabranjen u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Sloveniji jer je toliko opasno toksičan. Zašto onda Agencija za zaštitu životne sredine još uvek odobrava da se ovaj pogubni pesticid koristi? EPA je navodno zadužena za zaštitu naše životne sredine, ali sve više staje na stranu agrobiznisa i hemijskih korporacija. Ovoga puta, njihove nemarne i neodgovorne odluke mogle bi da ugroze čitav sistem ishrane time što svesno omogućavaju besmisleno pogubljenje najvitalnijeg oprašivača naše planete, pčele.
Izvor: http://ecolocalizer.com/2010/12/18/epa-allows-bayers-deadly-bee-killing-pesticide/
Prevod: Zorica Grego