Intervju za decembarski broj časopisa Pčelar sa vlasnikom pčelarske farme „BioDVIG„, profesorom Velimirom Palićem. Osvrt na poslovnu saradnju na relaciji SPOS – pčelari članovi SPOS-a – BioDVIG. Planovi za budućnost…
Časopis Pčelar: Vaša firma je izabrana u proleće na tenderu za izvoz meda članova SPOS–a, kao najpovoljniji ponuđač. Nepoznati ste široj javnosti. Možete li da predstavite BioDVIG?
Velimir Palić: Pčelarska farma BioDVIG ima dug put razvoja. Dugogodišnja porodična tradicija u pčelarstvu pretočena je u profesionalni rad firme, naše porodice i desetak zapošljenih radnika. Programski smo orijentisani na proizvodnju preparata na bazi meda i lekovitog bilja, fito-apiterapiju, te danas raspolažemo sa stotinu proizvoda na bazi meda i ostalih pčelinjih proizvoda u kombinaciji sa lekovitim biljem. Prateći tendenciju razvoja savremenog sveta ka proizvodnji zdravstveno ispravne hrane uradili smo liniju za proizvodnju na oko 300 kvadratnih metara. Zahvaljujući povoljnim uslovima koje smo ponudili, odgovarajući na tender za otkup i izvoz meda, ušli smo u veliki posao oko izvoza meda članova SPOS-a u zemlje Evropske Unije. Za nas je to velika čast i odgovornost. Najviše smo srećni zbog toga što je ovo put ka ispunjenju misije BioDVIG-a da pomogne razvoj pčelarstva.
Časopis Pčelar: Kako je protekao početak rada na otkupu i plasmanu meda?
Velimir Palić: Bez obzira na resurse koje imamo, u početku je mnogo toga moralo da se uradi na organizaciji ovako velikog poduhvata. Zahvaljujući SPOS-u i obavljenim pregovorima, sklopljeni su najpre ugovori sa inostranim firmama. Nakon dostavljanja podataka od SPOS-a o pčelarima koji žele da prodaju med, usledili su kontakti sa pčelarima na terenu, društvima pčelara i njihovim predsednicima. To nam je mnogo značilo s obzirom da smo bili nedovoljno poznati u pčelarskim krugovima i zbog toga smo svima njima veoma zahvalni. Početak posla nam je usporila i nabavka novih buradi iz Mađarske, ali je i to prevaziđeno.
Časopis Pčelar: I krenulo je.
Velimir Palić: Da, krenulo je. Šleper za šleperom, svake nedelje po jedan. Drago nam je što smo prvi šleper ispratili iz Vlasotinca, mesta gde su ekonomski uslovi za život vrlo teški. Veliku podršku smo imali od rukovodstva Društva pčelara u Vlasotincu i do danas nam još uvek stižu ponude za otkup iz tog kraja. U Vlasotincu, relativno malom mestu, otkupili smo od vrednih i odlično organizovanih pčelara oko 40.000 kg meda, i to najtraženijeg, bagremovog, a što je najvažnije vrlo kvalitetnog. Usledile su isporuke i odlična saradnja sa kolegama iz Kruševca, Trstenika, Bora, Vranja, Leskovca, Lučana, Šapca, Arilja, Niša, Kragujevca, Sombora, Alibunara, Bečeja, Opova, Sakula, Sivca, Barajeva, Ljubovije, Lazarevca, Obrenovca, Zrenjanina i još mnogih mesta.
Časopis Pčelar: Pomenuli ste saradnju sa predsednicima društava pčelara?
Velimir Palić: Javno se moramo zahvaliti velikom broju predstavnika pčelarskih udruženja bez čije pomoći ne bi smo mogli da organizujemo ovako delikatan i veliki poduhvat. Članovi Izvršnog odbora SPOS–a, predsednici društava, sekretari i sami članovi udruženja mnogih gradova su u pravom svetlu pokazali svoj entuzijazam i želju da pomognu razvoj pčelarstva, ne štedeći svoje dragoceno vreme. Na terenu su neprekidno bili uz nas. Spisak imena je dugačak. Kada na kraju godine budemo analitički prikazali otkup po regionima i gradovima, tačno će se videti angažovanost i privrženost pčelarstvu i, pre svega, odlukama IO SPOS-a, svakog pojedinca i udruženja.
Časopis Pčelar: Nadamo se da je i SPOS uspešno odgovorio zadatku?
Velimir Palić: Naravno… Verujte da nije bilo lako iskontaktirati preko 600 pčelara širom Srbije, pružiti prave informacije i proslediti spiskove do kancelarije BioDVIG–a. Prihvatili smo da smo na zajedničkom zadatku i intenzivno kontaktirali. Nadamo se da ćemo i ubuduće uspešno sarađivati, bez obzira kako se stvari dalje budu odvijale. Takođe se nadamo da je i SPOS zadovoljan saradnjom sa nama. Što se predsednika SPOS-a tiče, naši odnosi su korektni, predsednik ima puno razumevanja za sve probleme koji su na terenu prisutni i na to ima pravi odgovor. Jednostavno, zna da pohvali onda kada je nešto dobro urađeno, ali zna i da energično ukori i ukaže na način rešavanja problema.
Časopis Pčelar: S obzirom da pčelarska godina nije bila ponajbolja, kakva je vaša ocena, koje su se količine meda mogle naći na našem tržištu?
Velimir Palić: Paša je bila relativno oskudna, naročito kada je u pitanju bagrem. Znamo da je bagrem obilno cvetao, ali loše, kišovito i hladno vreme nije dozvolilo unos nektara. Nešto je bolja situacija kada je u pitanju lipa, livada i suncokret. Opet se potvrdilo staro pčelarsko pravilo da samo jaka proizvodna društva mogu imati pristojne unose meda. Mi smo zadovoljni količinom otkupa, s obzirom da se na tržištu našla i izvesna količina meda iz ranijih godina. Zna se da nekoliko uzastopnih loših godina, može ugroziti tržište meda, kako domaće tako i inostrano. Ako bi smo pravili kompletnu analizu na prostoru Srbije, najveće prinose su imali Kruševac, Trstenik (stacionarno pčelarenje) i njihova okolina. Sledi područje Šapca, Lučana, Arilja i Užica gde se pčelari stacionarno i seleće. Značajne prinose na bagremu su imale kolege iz južnijih krajeva, iz Vlasotinca, Vranja, Leskovca, Žitorađe, Grdelice i drugih mesta.
Što se otkupa suncokretovog meda tiče sa prostora Vojvodine, saradnja tek predstoji. Napominjemo da dekristalizacija i prebacivanje meda u bačve od 300 kg predstavlja problem koji može usporiti proceduru rada. Tu nam je potrebna saradnja kolega na terenu oko pretakanja meda. Mi smo uspešno uradili probu dekristalizacije u komori kapaciteta 20 tona, tako da ćemo i time ubrzati proceduru.
Časopis Pčelar: Opišite nam proceduru kompletnog toka rada.
Velimir Palić: Naš osnovni zadatak i cilj je bio da u potpunosti ispoštujemo propozicije tendera. Bitno je istaći da smo do sada posetili skoro sve prijavljene pčelare članove SPOS-a, na čitavom prostoru Srbije, nevezano koliko su udaljeni i koliko imaju meda, 300 kilograma (što nam nije bila obaveza) ili 10.000 kilograma. To nije bilo lako. Povremeno je dolazilo do otežane realizacije i čekanja od strane pojedinih pčelara. No, imajući u vidu činjenicu koliko je aktera u celokupnom lancu (SPOS, pčelari, BioDVIG, veterinarska inspekcija, Ministarstvo za poljoprivredu i firma kupac) mora povremeno doći i do izvesnih problema. U celom krugu poslovnih obaveza prekid samo jedne karike izaziva problem.
Naša procedura je sledeća: Uzimanje uzoraka po procedurama o uzimanju i postupanju sa uzorcima (HACCP). Pri ulazu meda u naše skladište, pčelari obezbeđuju ulazne analize koje su dužni da urade po zakonu. Ono što pčelari moraju još da obezbede je i zdravstveni pregled pčela. Pčelari treba da znaju da to ne rade samo zbog zakona, već zbog svoje sigurnosti i sigurnosti svog pčelinjaka. Naše iskustvo je veoma pozitivno što se ove aktivnosti tiče. Pčelari koji su sarađivali sa nama, koji su u stvari članovi lokalnog društva pčelara i SPOS-a, su savesno to odradili. Nakon formiranja količine od 21.000 kg, pravimo uzorak i šaljemo na analizu, kako našim Institutima, tako i čuvenoj laboratoriji Applica (Intertek) u Bremenu, jer naši kupci to zahtevaju. Kompletne rezultate analiza dobijamo nakon 15-20 dana, i one obuhvataju sve moguće kontrole na rezidue, ali i na eventualno falsifikovanje meda od strane nesavesnih. Završna faza je prevoz meda do naših magacina, prebacivanje u burad od 300 kg, pregled veterinarske inspekcije i utovar šlepera. Sve to skupa traje oko 40 dana. Ako kažemo da ćemo se do kraja godine približiti cifri od oko 25 šlepera ili 550.000 kilograma meda, jasno se vidi koliki je trud uložio BioDVIG u ovaj projekat.
Časopis Pčelar: Ne govorite ništa o rezultatima analiza, kao i o isplati pčelarima?
Velimir Palić: Vrlo rado ćemo govoriti o rezultatima analiza, jer pčelarstvo Srbije se nema čega stideti. Govorimo o onome što je BioDVIG radio. Od trenutno analiziranih i izvezenih preko 400.000 kg meda, sve su analize, u suštini, bile dobre. Problem smo imali sa pojavom antibiotika u uzorku meda od uljane repice, što izraženo u procentima iznosi 0,02% neprihvatljivog meda. Nećemo da krijemo da smo imali problem sa pčelarima koji su nam isporučili med od uljane repice, ali više izazvan sa naše strane, rekli bismo, jer smo med preuzeli pre dobijenih analiza iz instituta u Nemačkoj, a u cilju brže realizacije, jer se nikako nismo mogli nadati takvim rezultatima. Na žalost, naši instituti nemaju dovoljno kvalitetnu metodu za detektovanje ovih supstanci u medu. Pokušali smo da problem rešimo kako smo najbolje mogli, pa smo uradili skupu analizu svakog pojedinačnog uzorka i otkrili koji med nikako ne možemo da prihvatimo. SPOS je redovno obaveštavan o svemu, kako od nas tako i od samih pčelara. Drugi problem je bio sa pojavom prisustva izotopa ugljenika C13, u bagremovom medu, koji ga deklariše kao neprirodan tj. veštački, prosto rečeno. I ovaj problem smo rešili. Ovde pojedinac nije važan, ali svako mora biti svestan da nema prava da ugrožava kompletan rad poštenih pčelara, da ugrožava rad izvozničke firme, i konačno da ugrožava izvoz na nivou države. Pošto je ovo problem za širu diskusiju, nadamo se da ćemo u nekom od narednih brojeva „Pčelara“ podrobnije objasniti pojavu na osnovu informacija koje smo dobili iz instituta iz Nemačke. Svaki drugi komentar je suvišan i ide u prilog zataškavanja problema. Drugih problema sa analizama nismo imali i jako smo ponosni na to, kao i na pčelare koji poštuju pravila.
Što se plaćanja tiče, iskreno moramo reći da nismo imali vlastitih para da unapred plaćamo, ali smo sa našim kupcima, uz posredovanje SPOS-a, dogovorili solidne rokove, tako da jedni plaćaju odmah nakon stizanja meda kod njih, a drugi 90% avansno, a 10% nakon isporuke meda. Najviše se izgubi vremena od momenta uzimanja analiza do dobijanja rezultata, a onda sve ide svojim tokom. Recimo, za poslednji šleper bagremovog meda smo obišli ukupno 39 pčelara. Za to treba vremena, pogotovo što uzorke uzimaju isključivo odgovorna lica naše firme. Možda smo negde malo zakasnili sa uplatom, ali samo dok nama nisu uplaćena sredstva od strane stranog kupca. Sredstva na našem računu ne ostaju ni dana više nego što zahteva vreme za pisanje naloga za isplatu. Do sada smo pčelarima isplatili oko 800.000 evra.
Časopis Pčelar: Kako izbeći ovakve situacije?
Velimir Palić: Pčelari se moraju stalno edukovati. Dobronamerna upozorenja i savete od strane IO SPOS-a i predsednika treba shvatiti vrlo ozbiljno. Pravdanja na kratak rok postoje, ali kad–tad, stvari se ogole i istina ispliva na videlo. Naravno, svako treba da se trudi da poštuje pravila rada i problema neće biti. Izvoz meda je profesionalizam na tolikoj visini da o kvalitetu meda zaključujemo tek kada stigne analiza iz inostranstva, tu reči ne pomažu. S druge strane, jedno je šta mi kao pčelari radimo dok pčelarimo, ali nikako ne smemo zanemariti i uticaje spoljašnje sredine ili dešavanja u okruženju gde boravi pčela.
Časopis Pčelar: Pređimo na malo vedrije komentare, obradujte nas i recite da li ste u mogućnosti da ove godine izvezete bar 500 tona meda?
Velimir Palić: Da, i malo više, ali zajedno, uz pomoć pčelara članova SPOS-a!
Časopis Pčelar: Budući planovi…
Velimir Palić: Nadamo se daljoj saradnji sa članovima SPOS-a, SPOS-om i kupcima iz inostranstva. Poštujemo propise i nadamo se da će se procedure sve više uprošćavati, za šta se SPOS intenzivno i uspešno bori, a naša kolektivna svest o savesnom i profesionalnom radu podići na viši nivo. Veoma je velika stvar borba za interese pčelarstva u okviru i uz podršku SPOS-a i mi apelujemo na sve, kojima je stalo do pčelarstva, da to podrže. Jer, i mi smo pčelari, imamo veliki pčelinjak, i jasno možemo reći da Srbija dugi niz godina nije imala ovakve uslove plasmana meda, koji će se, nadamo se i poboljšavati iz godine u godinu, pre svega stalnom promocijom našeg meda u inostranstvu koju SPOS uporno sprovodi.
Naša firma planira nova ulaganja za narednu sezonu. Proširićemo skladišne kapacitete i poboljšati kapacitet i uslove homogenizacije. Ostalo obavljaju akreditovane kuće i instituti. Nadamo se da ćemo naredne sezone biti konkurentniji i prepoznatljiviji na tržištu.
Šalje se...