Ako napravimo osvrt na proteklih šest meseci u ovoj godini, zaključićemo da je ova godina, sa pčelarskog aspekta, jedna od najlošijih, možda u poslednjih 50 godina unazad i kao takva nezabeležena u analima našeg pčelarstva.
Loši uslovi za iskorišćavanje prolećne pčelinje paše nastavili su se i za vreme cvetanja bagrema, najunosnije pčelinje paše za Srbiju i produžili na period letnje, livadske paše.
Situacija na pčelinjacima u Srbiji u maju, junu i julu bila je veoma zabrinjavajuća. Pčelinjim zajednicama je trebalo priteći u pomoć prihranjivanjem već krajem juna, kada se uobičajeno vrcaju prve količine meda. U protivnom nastale bi ili su već u pojedinim slučajevima nastale negativne posledice: slabljenje pčelinje zajednice, pčelinje bolesti, grabež, itd.
Pčelarima se preporučuje da, ako već nisu, ovih dana obave pregled pčelinjih zajednica radi ocene pripremljenosti za zimu, jer je zaista poslednji čas, kako bi u što kraćem roku otklonili uočena nenormalna stanja. Pri ovom pregledu treba proveriti količinu i kvalitet hrane u plodištu, količinu pčela i legla, zdravstveno stanje zajednice i izvršiti eventualno sređivanje košnice, ako za tim ima potrebe.
U ovom periodu naročito je važno da pčelar preduzme potrebne mere da se pčelinje zajednice zazime zdrave, oslobođene svih bolesti, parazita i štetočina. Posebnu pažnju sada treba obratiti na uvek prisutnu varou, ali pre svega i na američku kugu pčelinjeg legla i nozemozu.
Što se tiče varoe, ovako loša pašna godina donela je nove probleme. Naime, zbog nužne obilne prihrane šećernim sirupom radi popune nedostajućih zaliha hrane za zimovanje, pčele su se maksimalno iscrpljivale, kao retko koje godine do sada, što je sigurno dovelo do opšteg pada imuniteta pčela. To znači da će štete od varoe biti mnogo vidljivije, a raste mogućnost pojave i drugih bolesti pčela koje varoa prenosi ili pospešuje njihov razvoj (virusi pčela, nozemoza, američka trulež, gljivične infekcije…). To znači da ove godine naša borba protiv varoe mora biti mnogo efikasnija. Takođe, iz tog razloga, pčelarima se preporučuje da nikako ne preskoče zimski tretman protiv varoe oksalnom kiselinom, čim se za to steknu uslovi, bez odlaganja, a to je obično krajem novembra ili početkom decembra, kada nestane leglo u košnicama. Ovaj tretman odstraniće maksimalan broj varoa iz košnica, i omogućiti da kraj zime pčele dočekaju sa minimalnim brojem ovih parazita, što će drastično umanjiti mogućnost pojave gore spomenutih bolesti pčela.
Američka trulež legla (ATL) je bolest zatvorenog legla. Pored toga što je bolest opasna i izrazito zarazna, veoma je podmukla jer se u početnoj fazi vrlo teško otkriva. Bolest se ne manifestuje sve dok leglo ne bude zatvoreno, pa ni posle toga, čitavih 12 dana se ne vide nikakve promene na leglu. Kad bolest postane vidljiva, ona je već toliko uzela maha i zaražene zajednice se moraju uništavati.
Vidljivi znaci ATL u košnici izražavaju se u promeni boje i položaja poklopčića legla, koji nisu jednolično žućkaste boje, već maslinasto mrke, i umesto da budu blago ispupčeni, ugnuti su a na nekima se vide veoma male rupice. Larve i lutke u zatvorenom leglu uginu i počnu da trule. Trula masa se zalepi za poklopac ćelije i povlači ga naniže. Na poklopcima zatvorenog obolelog legla često se pojavljuju rupice koje prave pčele pri pokušaju da otvore i očiste ćelije obolelog legla. Ako zavučemo palidrvce ili čačkalicu u ćeliju obolelog legla, promešamo i polako izvučemo, videćemo da je masa uginule larve veoma rastegljiva i lepljiva i da ima miris lepka. Uginule larve u ćelijama imaju mrku boju, koja daljim truljenjem postaje zatvorenija.
Ukoliko postoji sumnja na ATL, treba iseći parče saća sa zaraženim leglom na mestu gde su promene najočiglednije, približnih dimenzija 10х10 cm. Uzorak saća obavezno zamotati u čist papir i pakovati u kartonsku kutijicu, nikako ne koristiti najlon kesice. Uzeti materijal se šalje u nadležnu veterinarsku ustanovu, sa propratnim pismom koje sadrži osnovne podatke o pčelaru i pčelinjaku.
U slučaju postojanja ATL preduzimaju se mere sanacije u skladu sa propisima veterinarske struke. Ako pčelar ima registrovan pčelinjak i prijavi zarazu koja nije starija od 60 dana ima pravo na punu naknadu štete od države.
Naučnici opravdano upozoravaju, a praksa to potvrđuje, da u kišnim letima postoji povećana šansa za razvoj klinički vidljivih simptoma nozemoze. Nozemoza je parazitsko zarazno oboljenje odraslih pčela radilica, trutova i matice. Osnovna prevencija nozemoze sastoji se u tome da u zalihama hrane za zimovanje ne sme biti medljikovca ili nepoklopljene hrane koja potiče od šećernog sirupa. Pčelinjim zajednicama za prezimljavanje obezbediti mir, mlade matice, košnice koje ne prokišnjavaju, dobru ventilaciju, sužena gnezda, leta zaštićena češljevima protiv miševa, zaštita od vetra, buke, uznemiravanja pčela i dr.
Pošto leka za nozemozu zvanično nema, treba koristiti preparate koji su se mnogo puta u praksi dobro pokazali, kao efikasna pomoć u borbi protiv ove bolesti. To su pre svega Apiherb, Vita Fid Grin (Vita feed Green) i Nozevit, koji su uglavnom nama nedostupni. Kod nas, mnogo češće, su u upotrebi odvari biljaka koji su u naučnim istraživanjima potvrdili svoje dejstvo na spore nozemoze (pelin i majčina dušica) ili su pojedini pčelari u praksi dokazali da pomažu u ovoj mukotrpnoj i neizvesnoj borbi (žalfija, rtanjski čaj, kantarion). Odvarom se prska po pčelama finim prskalicama, ili se sipa u sirup za prihranu pčela. Naučno i praktično potvrđenih zvaničnih receptura nema, te se pomenuti čajevi koriste na osnovu ličnog iskustva i odgovornosti.
Ako ustanovimo da je zajednica preslaba za samostalni razvoj, tada ćemo je pripojiti nekoj jačoj i kvalitetnoj zajednici, ostavivši bolju maticu.
Vlastimir Spasić – Niš
Predsednik odbora za marketing i odnose sa javnošću SPOS-a
Šalje se...