SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

KAKO PREŽIVETI OBLAČINSKU VIŠNJU



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 2.943

Oblačinska višnja, voćarsko blago i zaštitni znak opštine Merošina, na prostorima cele Evrope, ovih dana je rak rana pčelarima, ne samo ove opštine već u čitavom regionu jugoistočne Srbije. Način na koji pčelari mogu da se izbore protiv nesavesnih voćara – višnjara, u opštini Merošina, bila je centralna tema pčelarskog skupa, kojeg je 16. aprila ove godine organizovalo Udruženje pčelara “Padina” iz Merošine. Pčelari ovog kraja, proteklih desetak dana suočavaju se sa katastrofalnim gubicima pčela izazvanim trovanjem, zbog prskanja u punom cvatu voća, prvenstveno spomenute višnje.

Ukupni gubici procenjuju sa na oko 60 do 70 odsto pčela izletnica, po jednoj pčelinjoj zajednici. Na području opštine je 1050 registrovanih košnica.
Uprkos svakodnevnim apelima stručnjaka da za prskanje voća u cvatu ne postoje nikakvi opravdani razlozi, nesavesni voćari i dalje, bez obzira na zakonske odredbe i visoke kazne, ne sprovode mere zaštite bilja na način koji ne ugrožava pčele i pčelarstvo.
Na svojevrsnoj tribini, na ovu temu, koju je vodio Vlastimir Spasić, predsednik Regionalne asocijacije pčelarskih organizacija jugoistočne Srbije iz Niša, prvenstveno je ukazano na koje načine da se pčelari izbore protiv trovanja pčela. Sala Skupštine opštine bila je ispunjena do poslednjeg mesta (70)  pčelarima iz Niša, Prokuplja, Žitorađe i Merošine.
Dan ranije, 15. aprila ove godine, Televizija Pink je u Nacionalnom dnevniku emitovala prilog o šteti koju su pretrpeli, a i dalje trpe pčelari ovog kraja, usled trovanja pčela.
I ranijih godina je bilo trovanja i pčelari su trpeli, kako sami kažu, “podnošljivu štetu”, ali ove godine posledice su daleko teže i nenadoknadive. Usled loših vremenskih prilika, u dužem periodu, u koijem je moguća pojava biljnih bolesti, voćari su u uraganskom naletu, u odsustvu svake savesti i kriterijuma u pogledu vremena i doze tretiranja, opremljeni atomizerima velikih kapaciteta, ručnim i leđnim prskalicama, nemilosrdno “štitili” svoje višnje, ne mareći ni malo za posledice takvog bahatog ponašanja.
Oslabljene pčelinje zajednice, neposredno pred predstojeću u Srbiji najznačajniju bagremovu pašu, ne samo što neće ostvariti očekivane prinose, već će biti potrebno puno ulaganja u njihovo spašavanje od potpunog uginuća.
Osnov za postavljanje stavova i načina primenjenih u praksi je tumačenje člana 45 Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, u kome, između ostalog, piše sledeće:
“Zabranjena je primena sredstava za zaštitu bilja, i to: iz vazduhoplova koja su otrovna za pčele i u vreme cvetanja bilja koja su otrovna za pčele”.
Pojedinačne pretnje revanšizmom i uzvraćanjem štete, niti su način niti će dati rezulate, te su kao takve neprihvatljive i odbačene su. Očaj i jadikovanje, takođe.
Na skupu je ukazano na jedini ispravan put i način, a to je, ne oklevati u prijavljivanju počinioca štete i istrajati u propisanom i u praksi potvrđenom postupku:
– U slučaju tretiranja voća usred cvetanja, pčelar treba da što pre na lice mesta dovede bar dva svedoka da to vide i po mogućstvu da fotografišete voćara. Dobro je odmah pozvati i policiju, jer je pričinjena ogromna materijalna šteta. Takođe, ako je moguće obavestiti i medije, koji imaju posebno važnu ulogu u ovom procesu.
Zatim, odmah treba u pisanoj formi podneti prijavu fitosanitarnom, poljoprivrednom i veterinarskom inspektoru. Prijem prijave, inspektori moraju overiti svojim potpisom da biste imali dokaz da su primili vaš zahtev. Ako inspektor ne želi da se potpiše i overi prijavu, najpre tražite da napiše da to ne želi i da se potpiše. Ako i to neće, tražite telefon njegovog šefa. Budite uporni i ne izlazite iz kancelarije dok ne završite posao. Ovakav dokaz podnošenja prijave potreban vam je u slučaju da inspektor ne izađe na teren, jer tada možete da tužite državu i sigurno dobijate spor. Takođe, i ako izađe na teren, a ne uradi sve što mu zakon nalaže, što je relativno česta pojava. Fitosanitarnom i poljoprivrednom inspektoru treba ukazati na što veći broj dokaza o trovanju pčela, i zahtevati da uzme uzorke tretiranog bilja i uginulih pčela, radi slanja na toksikološku analizu. Ako ne želite da tužite nesavesnog voćara, nemojte se izlagati troškovima analize, jer su preveliki. Radite ih samo ako imate dovoljno dokaza za sudski proces. Veterinarski inspektor treba da uzme uzorke pčela i legla, kako bi se dokazalo da pčele nisu stradale od neke bolesti.
U drugom delu skupa, Vlastimir Spasić je održao, bez naknade honorara, predavanje na temu: Prirodno rojenje, znaci prepoznavanja i postupci sa zajednicama koje su dobile rojevi nagon.
Domaćin skupa, Udruženje pčelara “Padina” iz Merošine, iako postoji tek tri godine, postiglo je zavidne rezultate u pogledu organizovanosti i obrazovanju pčelara. Posebno je pohvalno što je Bojan Antić, predsednik udruženja, uspostavio veoma dobru saradnju sa opštinskom upravom, prvenstveno sa savetnikom predsednika opštine za poljoprivredu Vladanom Veljkovićem, koji je prisustvovao skupu. Takođe dobra saradnja postoji i sa okolnim udruženjima pčelara u cilju međusobne pomoći i koordinacije aktivnosti od šireg i regionalnog značaja.

Vlastimir Spasić
Predsednik RAPOJS-a

 

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien