SPOS logo
  • Bulgarian
  • Croatian
  • English
  • French
  • German
  • Hungarian
  • Macedonian
  • Romanian
  • Russian
  • Serbian
  • Slovenian
  • Spanish

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

NEONIKOTINOIDI UZROKUJU DA PČELE SАKUPLJAJU 57% MANJE POLENA



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 3.210

Pčele koje su izložene uobičajenim dozama insekticida skupljaju manje od polovine polena od onih koje žive u prirodnim uslovima, osuđujući svoje mlade na izgladnjivanje, potvrđuju britanska istraživanja. Dok su neki naučnici pozdravili ova istraživanja, proizvođači pesticida se nisu mnogo potresli zbog toga.

U nastavku ranijih istraživanja, tim britanskih naučnika otkrio je kako neurotoksične hemikalije sadržane u poljoprivrednim neonikotinoidima utiču na osnovnu funkciju pčele – skupljanje polena, ili cvetnog nektara.

„Polen je jedini izvor proteina koji pčele imaju i od vitalnog je značaja za odgoj larvi. Skupljanje polena je osetljiv, spor posao, a otrovane pčele ga rade još lošije. Bez dovoljno polena, leglo će neumitno gladovati“, objašnjava vodeći profesor ove studije, Dejv Goulson sa univerziteta u Suseksu. Njegovi komentari su objavljeni u saopštenju uz istraživanja.

Goulsovo poslednje istraživanje, pod nazivom “ Realne doze pesticida imidakloprida smanjuju efikasnost potrage za polenom kod pčela“ objavljeno je krajem januara 2014. godine u stručnom časopisu Ecotoxicology.

Naučnici su izložili pčelinju zajednicu malim dozama imidakloprida i pratili su njihovo kretanje uz pomoć elektronskih tagova. Neizložene pčele su takođe praćene, a merena je težina svakog insekta u izletu i povratku u košnicu, da bi se dobila količina polena koja je prikupljena.

Ispostavilo se da su pčele izložene neonikotinoidima donosile polen sa samo 40% izleta, u odnosu na 63% kod „zdravih“ jedinki. Otrovane pčele su smanjile i količinu donetog polena za skoro trećinu. Rezultat je 57% manje polena u košnici u odnosu na pčele koje su imale pristup nezagađenom polenu.

„Čak su i najmanje doze ovih neurotoksina izgleda dovoljne da utiču na sposobnost pčela da prikupljaju hranu. Imajući u vidu značaj ovih insekata kao oprašivača, to je sigurno razlog za zabrinutost“, izjavila je Hana Feltham sa univerziteta u Stirlingu, takođe član istraživačkog tima. Za same pčele, to izgleda da predstavlja oštar pad količine hrane koju unese pčelinja zajednica.

Feltham veruje da je ovo „još jedan delić slagalice“ na temu nestajanja pčelinjih zajednica u poslednje vreme.

Tri vrste spornih neonikotinoida su privremeno zabranjene u Evropskoj Uniji nakon što je Organ za bezbednost hrane Evropske unije sproveo uporedni pregled nekoliko studija koje su pokazale da pesticidi koji su u širokoj upotrebi mogu škoditi populaciji pčela.

„Nejasno je šta će se desiti kada zabrana EU istekne, jer su agrohemijske korporacije u pravnom sporu sa EU oko ove odluke. Naša nova studija dodaje težinu dokazima da ova zabrana treba da bude stalna“, rekla je Goulson.

Ali rasprava oko uloge pestida u izumiranju pčelinjih zajednica (CCD) je još daleko od kraja, pokazala je reakcija na studiju.
„Ovo je veoma važna studija, jer pruža više detalja o smanjenoj efikasnosti pčelinje potrage za hranom usled izloženosti imidaklopridu na ovim nivoima“, rekla je Lin Diks, ekolog na univerzitetu Kembridž.

Međutim, ona je postavila pitanje „realnih količina“ doze hemikalija koje su Britanski naučnici koristili u svom istraživanju.

„Nivoi u ovoj studiji, posebno nivo polena su na višem nivou od onih koje smo nalazili na terenu, a verovatno su viši od onih kojima su pčele stvarno izložene, jer one se ne hrane isključivo na uljanoj repici“, tvrdi Diks.

Proizvođači pesticida čini se da još više odbacuju rezultate ove studije, poredeći je sa praksom nasilnog hranjenja u laboratorijskim uslovima.

„Čini se da su insekti u suštini na silu hranjeni šećernim rastvorima sa visokim nivoima pesticida, radije nego što im je omogućavano da se hrane biljkama koje su nikle iz tretiranog semena. Stvarne terenske studije, poput onih koje su inicirane jesenas u Velikoj Britaniji daće realnije podatke o ovoj temi“, rekao je Džulian Little, portparol glavnog nemačkog proizvođača imidakloprida Bayer AG.

Drugo pitanje koje je predmet sporenja naučnika je – da li takvi testovi na otvorenim poljima mogu da obezbede uravnoteženije podatke. Neki kažu da je teško voditi kontrolisane oglede na poljima, jer su neonikotinoidi u širokoj upotrebi, a pčele pretražuju velike oblasti u potrazi za polenom.

Priredio: Aleksandar Lazović

Izvor: http://rt.com/news/bees-pesticides-pollen-study-553

 

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE