Večeras u 10 sati završena je prva faza uzorkovanja pčela na suncokretu.
Iako sam predstavnik SPOS-a u timu za uzimanje uzoraka, nisam mogao da danas budem fizički prisutan na uzorkovanju zbog sprečenosti, a pošto želimo da SPOS ima uvid u uzorkovanje, delegirao sam Vlastimira Spasića. Sa njim i gsopođom Snežanom Savčić Petrić sam celog dana bio u kontaktu. Ekipa je krenula u 5.30 iz Beograda i tek večeras u 22 sata je završila uzorkovanje i stigla u Sombor u prostorije veterinarske inspekcije.
Vlastimir mi je saopštio da je član tima dr Nada Plavša uzimala i uzorke za analizu na prisustvo nozemoze, što me je, moram javno da priznam, iritiralo. I to želim da i vama saopštim, jer zaista ne želim da ništa krijemo od javnosti.
Naime, u prvi mah nisam video razloga i za takvom analizom, jer mi ne tražimo razlog uginuća pčela po pitanju bolesti, već da li u nektaru i polenu ima dovoljno neonikotinoida da ubiju pčele? A ne da nam veterinari kažu da su našli nozemozu i da je to uzrok uginuća. Normalno je da sam bio iritiran, jer mi je dosta naopake veterine u ovoj državi, koja misli da ako nozemozu ne nađe – onda je nema, a ako nađe – onda je kriva nozemoza. A sve to u eri primene zastarelih zakona za čiju izmenu smo već podneli zahtev, da se nozemoza i varoa izbace iz programa mera, te da se pčele više ne analiziraju na njihovo prisustvo, jer njih ima skoro u svakoj košnici, a ako ih "nema" to ne znači da ih stvarno nema. Mnoge razvijene zemlje, gde se sluša reč nauke, su to već davno učinile.
Iritiran sam i zato što mi je dosta prodaje magle. Mnogi veterinari misle da sve što treba da urade kad uzmu uzorke pčela i legla, to je da kažu da li neke bolesti ima ili nema. Zatim sednu i rade druge poslove, i ne interesuje ih zašto su zapravo naše pčele uginule!!! Čast retkim izuzecima (prof. dr Zoran Stanimirović), ali većina ne prati nova saznanja o bolestima pčela i ne želi da se bavi istraživačkim radom u pčelarskoj veterini, čak im to ne pada na pamet.
Veterinarima je najlakše da analiziraju naše uzorke, uzmu nam za to 1500 dinara, od njihovih analiza mi nemamo NIKAKVE koristi i tu je stvar završena. Tako, bogami, više neće moći! Ili će se veterinarska slućba uozbiljiti, naoružati znanjem i STVARNO brinuti o našim pčelama, ili neka nam se skine s vrata, jer ovakva kakva je ne samo da ne rešava naše probleme, već ih i komplikuje, stručno (ili bolje da kažem nestručno) i finansijski. Ne moram da kažem, nadam se, da čvrsto stojim iza ovih reči i spreman sam da ih argumentovano branim pred bilo kojim forumom!
Meni je žao što sam ovo morao večeras da ispričam i gospođi Snežani Savčić Petrić iz Uprave za zaštitu bilja, jer to nije njen posao, ali je ispalo jako korisno što sam joj ispričao. Naime, ona mi je rekla da je već planirala da na sastanak gde ćemo razmatrati rezultate ovog istraživanja, pozove i predstavnike Uprave za veterinu! Tako treba! Svaka čast za pravilno razmišljanje! Predložiću je za vrhunsko priznanje našeg Saveza, jer je ona prva osoba iz državne uprave koja je bez našeg upliva shvatila složenost pčelarske veterinarske problematike, a da i nije veterinar. To će biti odlična prilika da veterinarima prenesemo naše stavove i po tom pitanju. Jer, mi smo pisani zahtev Upravi za veterinu predali isti dan na pisarnici Ministarstva, kad i Upravi za zaštitu bilja, ali odgovor do sada nismo dobili. A i sami možete videti koliko se daleko stiglo sa saradnjom sa Upravom za zaštitu bilja. I dalje nego što smo očekivali i nadali se! I profesoru Mašireviću, direktoru Uprave, moram da čestitam na pravom izboru saradnika! Stručno i odgovorno, gospođo Snežana!
Ne znam da li shvatate koliko je bitno ono što će se dogoditi. Pozivom Upravi za veterinu gospođa Snežana Savčić Petrić će zaista suštinski pomoći rešavanje problematike u pčelarstvu. To će, nadam se, naterati neke ljude iz veterine da se zamisle i shvate da nešto moraju da menjaju u svojoj organizaciji prema pčelarima. Ili ćemo mi preduzeti sve potrebne mere da ih nateramo da rade svoj posao kako treba. Za sad nećemo javno o tome, ali plan postoji, i mnogo je bolje da se sve reši razgovorom i dogovorom. A ne da pojedini čelnici veterinarske "struke" zovu veterinarske institute po Srbiji i zabranjuju im da spuste cenu pregleda pčela!
Uz ovu izvanrednu vest, večeras sam dobio još jednu. Za direktora Uprave za veterinu postavljena je konačno prava osoba za koju znamo da će razumeti pčelare i njihove probleme. O njemu ćemo detaljnije pisati ovih dana, jer zaslužuje posebnu čast da ga predstavimo!
Zato se nadamo ne ispunjenju naših zahteva, već stručnom, odgovornom i logičnom odnosu veterinarske struke prema pčelarstvu.
Navešću vam samo jedan negativan primer. Prošlog petka me zove član jednog društva u Srbiji koji kaže da je njegov sused "pčelar" doneo ramove sa medom i nekim čudnim deformacijama saća u svoje dvorište i ostavio ih tako napolje. Naravno, pčele su krenule u grabež i nastao je haos. Bog zna kakve su bolesti mogle da se kriju na tim ramovima, a neodgovorni "pčelar" ih je tako ostavio. To bi bilo isto kao kada bi nekome uginula svinja od svinjske kuge, a on je bacio susedu u svinjac! Jedno krajnje neodgovorno ponašanje, tj. ponašanje koje ugrožava druge. I kad je taj pčelar pozvao veterinarskog inspektora da interveniše, on mu je rekao da nije nadležan!!!!!!! Pa, posle vi budite mirni i ne dozvolite da vas iritiraju neke stvari! Odmah sam pozvao tog inspektora. Verujte mi, to je bio razgovor od kog mi je bilo muka. Toliko neznanja i nepoznavanja pcelarske problematike i mehanizama širenja bolesti pčela na jednom mestu još nisam čuo. Na kraju sam mu objasnio kako može da deluje ako hoće, ukazao mu na propise kojih može da se drži, ali je on ostao pri tome da neće izaći na teren. Onda sam mu rekao da ću u ponedeljak pozvati gospođu Sanju Čelebićanin, načelnicu veterinarske inspekcije Srbije i pitati je da li je moguće da on nije nadležan za tako nešto? Bar da reaguje zbog ugrožavanja zdravlja drugih pčela, makar autoritetom, ako nikako drugačije. Tako smo mi završili razgovor, a za par sati mi zvoni telefon, onaj isti pčelar zove i kaže da se inspektor pojavio na licu mesta! Obavio je nekakav razgovor, napravio nekakav zapisnik koji nije hteo da pokaže pčelaru koji je slučaj prijavio i rekao je da je uzeo uzorke, što niko nije video, ali je moguće i da ih je uzeo. Pitam se, da li je moguće da takvo neodgovorno ponašanje ne zaslužuje neku mandatnu kaznu? Da li je moguće da će sve zavisiti od analiza. Isto kao što ona svinja nije morala da ugine od svinjske kuge, tako ni na ovim ramovima nije moralo biti uzročnika bolesti. Ali je MOGLO biti, i tu treba kazniti neodgovorno ponašanje koje ugrožava proizvodnju ostalih proizvođača.
Znači, mnogo toga je u veterini kao pre 30 godina, i mnogo nas posla čeka.
Ipak, ja sam optimista, kad vidim da ima ljudi koji znaju svoj posao (mislim na gospođu Snežanu Savčić Petrić). Pomognimo im da budu još uspešniji u tome!
Dr med. Rodoljub Živadinović
Predsednik SPOS-a
Šalje se...