Kao što je i najavljeno, na poslednjoj sednici je IO SPOS-a doneo preporuku o minimalnoj ceni meda u maloprodaji od strane pčelara.
IO svim svojim članovima preporučuje da minimalnu maloprodajnu cenu meda drže na nivou od 400 dinara. To je samo jedna od mera koja može uticati na sređivanje poremećenog tržišta meda.
Razloge za ovu meru već smo obrazložili na ovom sajtu, pa pročitajte ponovo izvod iz te vesti:
U svrhu povećanja prodaje meda SPOS planira obimnije marketinške aktivnosti na jesen u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima, ali čini i sve drugo što može da stvori ambijent u kome će, pre svih, pčelari biti ti koji moraju shvatiti da cena meda mora ići gore, a ne da dozvoljavaju sebi da se okreću jedni protiv drugih smanjujući i tako niske cene.
Zato ću na prvoj sednici Izvršnog odbora predložiti da SPOS svojevrsnom preporukom pozove pčelare da podignu maloprodajnu cenu meda na 400 dinara i da je drže na tom nivou narednih šest meseci, nakon čega ćemo se dogovoriti o daljim aktivnostima. Prvo mi moramo da cenimo svoj proizvod, da bi ga i drugi cenili.
Stavite se u ulogu potrošača. Cena meda sa 300, ovih dana počinje da se vraća na 250 dinara, u nekim gradovima pada i na 200 dinara. Pčelari nikako da shvate da se prodaja ne bi mnogo promenila kada bi cena bila 400 dinara, ali da bi zarada u najmanju ruku ostala na istom nivou. Jer, med ni sada ne kupuju oni koji nemaju para, već upravo oni koji ih imaju, i većini njih (a nama je dovoljno i kada bi takvih bilo samo 60%) ništa ne znači cena koja je veća za nekih 33% od današnje maloprodajne cene od 300 dinara. U prilog tome svedoči i jedna od poslednjih izložbi u Beogradu na Trgu NIkole Pašića gde se med prodavao upravo po ceni od 400 dinara, bez značajnijih primedbi građana i bez pada prodaje. Takođe moramo da shvatimo da to mora da nam bude minimalna cena meda! I da prvo mi prestanemo da potcenjujemo svoj proizvod ne plašeći se manje prodaje. Evo i dobrog primera.
Neću navoditi grad i imena, ali ću reći da je u vreme najveće inflacije u Srbiji med prodavan po ceni od 3-5 DEM. U to vreme je jedan pčelar u jednom gradu (gde je bio i predsednik Opštine i primao platu od 2 DEM) med prodavao po 5 DEM za kilogram. Takav paradoks je teško moguće objasniti strancima, ali je zaista tako bilo. Njegov prvi sused i rođak je med prodavao po 4 DEM. Kada je kod ovog sa skupljom cenom dolazio kupac i bunio se zašto je kod njega skuplje nego kod suseda, ovaj je mudro odgovarao: "I ja i on umemo da cenimo svoj med. Ja sam moj ocenio tako da smatram da vredi 5 DEM. A on smatra da njegov vredi 4 DEM. A vi kupite gde želite".
Naravno, više se prodavao ovaj od 5 DEM, JER ko je u vreme kada je predsednik Opštine u Srbiji imao platu od 2 DEM, imao para da med plati 4 DEM, taj je imao i da plati 5 DEM.
Šalje se...