SPOS logo
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18
  • 18

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

ODRŽAN SASTANAK U UPRAVI ZA VETERINU MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 5.492

Danas je delegacija SPOS-a imala sastanak sa koordinatorkom Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, gospođom Zoricom Novaković, i njenim saradnicima, kako bi se otklonile nepremostive prepreke u selidbi pčela i zdravstvenoj zaštiti pčela, nastale nakon objavljivanja novih instrukcija i propisa Uprave za veterinu. Sastanak je zakazan uz posredovanje državnog sekretara Ministarstva poljoprivrede, gospodina Danila Golubovića, kome se najsrdačnije zahvaljujemo na razumevanju. Zahvaljujemo se i svim uključenim poslenicima Uprave za vaterinu na korektnom prijemu, efikasnoj diskusiji, pažljivoj analizi naših dobronamernih primedbi i sugestija, i postignutom dogovoru.

Ispred SPOS-a sastanku su prisustvovali predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović, zamenik predsednika SPOS-a Milutin Petrović, i profesionalni pčelari Branko Pavlović iz Požarevca i Todor Popov iz Novog Miloševa.

O svim navedenim problemima smo detaljno pisali na sajtu i forumu SPOS-a, te je danas pokušano da se kvalitetnim i neoborivim argumentima dođe do primenljivih rešenja na terenu.

SELIDBA

Kao što je poznato, najnovijom instrukcijom koja pokriva obeležavanje pčelinjaka i selidbu pčela, koju je nedavno objavila Uprava za veterinu, praktično je potpuno onemogućena selidba pčela, jer se zahteva pismena saglasnost vlasnika parcele (a veliki procenat parcela, zbog nesređenog katastra, se vodi na neka druga lica, ne na stvarne vlasnike, često i na umrla lica, ili lica u inostranstvu, te nije uvek moguće dobiti pisanu saglasnost koju je valjalo overiti u Mesnoj zajednici, a retko ko od vlasnika parcela to želi da uradi). Traženo je da se obezbedi i prepis posedovnog lista, kao i kopija plana parcele na koju se seli, što bi retko koji vlasnik parcele uopšte i hteo da izvadi. Takođe je traženo da pčelari pre selidbe odu do teritorijalno nadležnog veterinara za lokaciju selećeg pčelinjaka radi obezbeđenja potrebnih dokumenata da bi najpre registrovali privremeno stajalište za pčele na lokaciji selidbe, pa tek onda da sele, što je oduzimalo neverovatno mnogo vremena i stvaralo enormne troškove za odlaske na planiranu lokaciju više puta, umesto samo jednom, a lokacije za selidbu su udaljene i više od 300 km od lokacije zimovnika. Sve je to predstavljalo tako veliki problem, da su mnogi pčelari odlučili da više ne sele svoje košnice, jer je apsolutno neostvarivo sve to obezbediti. Čak i oni retki pojedinci koji bi uspeli da obezbede sve tražene dokumente, imali bi neverovatan skok proizvodne cene meda, te bi svakako morali da odustanu od selidbe već pri samoj pomisli na nju.

Na današnjem sastanku izneli smo sve naše argumente, ali i čuli argumente poslenika Uprave za veterinu. Do danas nismo znali, recimo, da je u Srbiji zabranjeno odvesti ovce na pašu, a da to ne prijavite veterinaru, po proceduri kojom se od nas traži da prijavimo selidbu pčela. Nismo znali da čak treba registrovati i pašnjak na koji se ovce vode na ispašu. Sasvim je druga stvar što to mnogi ne poštuju, ali je tako.

Ipak, gospodin Zoran Ivanović, koji je rukovodilac Grupe za identifikaciju i sledljivost životinja, pažljivo nas je saslušao, iako smo bili u stalnom kontaktu i prethodnih dana i razmenjivali argumente čak i van radnog vremena, jer je njegova agilnost zaista na maksimalnom nivou. Međutim, do danas se nismo do kraja razumeli. Ipak, danas je, nakon razmatranja svih argumenata u dugom, razložnom i staloženom razgovoru postignut dogovor za seleće pčelare, tj. nađeno je drugačije rešenje u okviru postojećih propisa za one koji sele svoje pčele na jednu ili više paša.

Najpre, pre bilo koje selidbe, pčelar treba da ode do veterinara koji je teritorijalno nadležan za trenutnu lokaciju pčelinjaka, kako bi dobio Uverenje o zdravstvenom stanju pošiljke životinja u unutrašnjem prometu (tzv. transportno uverenje). O njemu detaljnije nešto kasnije. Tom prilikom, poneti sa sobom izjavu o kojoj se govori u narednoj rečenici, da bi se iz nje, u Uverenje, prepisala lokacija gde se pčele sele.

Pčelar će takođe morati da obezbedi i usmenu ili pisanu saglasnost vlasnika parcele na koju će odseliti pčele (niko ga neće pitati da li je usmena ili pismena), i da potpiše izjavu pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da je od vlasnika ili korisnika parcele dobio saglasnost za postavljanje pčelinjaka na njegovom imanju. U toj izjavi je dužan da upiše ime klatastarske opštine i katastarski broj parcele na koju će seliti, ili da upiše GPS koordinate lokacije budućeg privremenog stajališta njegovog pčelinjaka. Kontaktiraće telefonom, mejlom ili preporučenom poštanskom pošiljkom, veterinarsku stanicu koja je teritorijalno nadležna i dati sve tražene podatke o planiranoj selidbi (kontakt podaci teritorijalno nadležnih veterinarskih stanica za svako mesto u Srbiji nalaze se na sajtu SPOS-a: www.spos.info/novost.php?id=2876). U slučaju da zbog neplanirane selidbe (nepredvidiva pčelinja paša, možda grabež na dotadašnjem pčelinjaku…) ne uspe da to uradi pre selidbe, ima tri dana nakon obavljene selidbe da teritorijalno nadležnoj veterinarskoj stanici dostavi sve navedene podatke, na jedan od tri navedena načina, te da pre prve naredne posete preseljenom pčelinjaku, telefonom kontaktira teritorijalno nadležnog veterinara, dogovori vreme kada se mogu videti u danu kada posećuje pčelinjak, i da ode po potreban dokument kod veterinara, koji se zove Potvrda o izvršenoj registraciji stajališta (privremenog stajališta), koju će tom prilikom i potpisati. Ovu Potvrdu o registraciji stajališta pčelar mora dobro da čuva, trebaće mu sve dok seli pčele na tu lokaciju.

Pre nego što poželi da pčelinjak seli na narednu lokaciju, opet će nazvati teritorijalno nadležnog veterinara, i dogovoriti da se vidi sa njim prilikom recimo poslednje posete pčelinjaku pre narednog preseljenja, kako bi mu veterinar izdao novo Uverenje o zdravstvenom stanju pošiljke životinja u unutrašnjem prometu (tzv. transportno uverenje), jer bez tog dokumenta ne može se obaviti nijedna selidba pčelinjih zajednica.

Inače, Uverenje o zdravstvenom stanju pčela vadi se na početku sezone, nakon što se ispoštuju zahtevi iz Programa mera zdravstvene zaštite pčela, i to uverenje ima rok važenja od tri meseca, ili gledano na pčelarsku praksu, važi jednu pašnu sezonu. Ali, Uverenje o zdravstvenom stanju pošiljke životinja u unutrašnjem prometu moraće da se vadi prilikom svake selidbe pčela, i košta oko 25 dinara po košnici.

Privremena stajališta registruju se praktično samo jednom, i dobija se njihov ID broj (identifikacioni broj), kako bi se u svakom trenutku znalo gde se koji pčelinjak nalazi. Zato vam preporučujemo da od vlasnika parcele dobijete saglasnost za postavljanje pčelinjaka na više godina, kako ne biste morali svake godine da se izlažete proceduri registracije novog stajališta.

Ovim novim postupkom, uklonjene su brojne gore navedene prepreke za selidbu pčela, potpuno izbegnuti troškovi višekratnog odlaska do veterinara teritorijalno nadležnog za lokaciju selećeg pčelinjaka, već se odlazak do njega sveo maltene samo na jedan, ili maksimalno dva puta, zavisi od organizacije pčelara, i to prilikom redovnih poseta selećem pčelinjaku, pošto svaki pčelar svaki seleći pčelinjak poseti najmanje jednom, najčešće više puta, a par dana ranije se može lako organizovati da sa veterinarom telefonom dogovori susret i obezbeđenje potrebne dokumentacije, da tokom transporta ne bi imao probleme.

Što se tiče lokacija gde pčele zimuju, ili su stalno na tom mestu jer se ne sele, situacija je malo drugačija. Naime, ta parcela gde su pčele praktično mora biti deo pčelarskog gazdinstva. Da bi se registrovalo stalno stajalište, potrebno je da obezbedite pisanu saglasnost vlasnika ili korisnika parcele, ako su vam pčele na nečijem zemljištu, i prepis posedovnog lista (danas je dogovoreno da se ne traži kopija plana parcele iz katastra). Ako su pčele na vašem zemljištu, onda je potreban samo vaš prepis iz posedovnog lista, fotokopiran, ne mora da se overava. Sada je dogovoreno i rešenje još jednog problema, a to je kada je parcela vaša, ali se formalno vodi na dedu, pradedu… Dovoljno je priložiti fotokopiju naslednog rešenja za vašeg oca ili vas, pa da vam otac da pisanu saglasnost. Znači, i to je maksimalno uprošćeno, jer sada i korisnik zemljišta može da vam da saglasnost, ne samo vlasnik. Takođe je važno reći da oni koji su registrovali poljoprivredno gazdinstvo, i pčelinjak im se nalazi na jednoj od registrovanih parcela, nemaju nikakav problem, jer sve papire već imaju. Potrebno je samo da fotokopiraju prepis posedovnog lista, i eventualno saglasnost vlasnika ili korisnika zemljišta na čijoj su parceli registrovali pčelarsko gazdinstvo ako parcela nije bila njihova, jer su sve to predali i pri registraciji poljoprivrednog gazdinstva. Overa fotokopija ovih dokumenata nije potrebna. Kada se jednom registruje zimovnik/stacionar, pčelar više po ovom pitanju nema nikakvih obaveza, sve dok mu pčele zimuju na toj lokaciji, ili su stalno stacionirane na toj lokaciji ako nije seleći pčelar, svejedno. 

 

PROGRAM MERA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

Što se tiče Programa mera i obaveza pčelara, vođen je veoma argumentovan i težak razgovor. Problematiku smo već objasnili na sajtu SPOS-a, pa je najbolje da je najpre sagledate, ako to već niste imali prilike da učinite: www.spos.info/novost.php?id=2873

Danas nam je rečeno da je objavljivanje Programa mera trenutno zaustavljeno dok se ne dođe do rešenja za deo posvećen zdravstvenoj zaštiti pčela.

Naša delegacija je pažljivo saslušana, a nama su prezentovani drugi pravilnici i zakoni koji pokrivaju ovu oblast. Ipak, složili smo se da se ne sme dozvoliti blokada izvoza meda iz Srbije zato što će u košnicama sigurno biti nađena nozemoza i varoa (a ako ne bude nađena, znači da su analize loše urađene, jer od oko 1000 uzoraka pčela analiziranih na Fakultetu veterinarske medicine najsavremenijom PCR metodom, nozemoza nije nađena u svega 5-6 uzoraka, što je 0,5%, i što jasno govori da uzročnika nozemoze ima u svakoj košnici, samo je pitanje u kojoj meri, a nauka još uvek nije ovladala preciznom kvantifikacijom, a i da jeste, nema svrhe, jer registrovanog leka za nozemozu nema, i apitehničke mere su jedina preventiva). A ako varoa i nozemoza budu nađene, a biće ako je analiza korektno urađena, onda se med iz tih košnica ne može staviti u promet, već bi praktično morao da se uništi, jer se po Zakonu o veterinarstvu, hrana poreklom od bolesnih životinja ne može staviti u promet. Apsurdno, ali je tako, pošto to važi za sve životinje, pa i pčele.

Uprava za veterinu je danas popodne radila na izradi novog Nacrta Programa mera zdravstvene zaštite pčela, i SPOS će ga dobiti sutra pre podne u vidu nacrta. Najiskrenije se nadamo da će Program biti prilagođen novim naučnim saznanjima i stanju na terenu, te da će svi problemi i po tom pitanju nestati. Ono što je sigurno, to je da će pčelinje leglo biti pregledavano na američku trulež, a u tom smislu, predlog SPOS-a je da se to čini jednom godišnje na 5% pčelinjih društava na svakom pčelinjaku. To će obezbediti naknadu štete u punom iznosu od strane države za spaljena pčelinja društva kod kojih se kasnije eventualno pojavi američka trulež, sa procesom ne starijim od 60 dana.

Očekujući sutrašnje jutro, sa nadom da će i ovaj problem biti rešen, unapred se zahvaljujemo na razumevanju.

 

Inače, SPAS (Sabor proizvođača agroprivrede Srbije) koji je organizacija poljoprivrednika Srbije, sa oko 30.000 članova, čiji je SPOS najveći član sa trenutno 8437 članova, ima zakazan sastanak sa ministrom poljoprivrede gospodinom Goranom Kneževićem naredne nedelje, na kome je trebalo da se, pored ostalog, i gore navedeni problemi izlože ministru, te opravdano očekujemo da će razgovor biti posvećen nekim lepšim temama, pošto će dotle svi navedeni problemi po svemu sudeći biti rešeni.

 

OBELEŽAVANJE KOŠNICA

Što se tiče obeležavanja, za sada sve ide po planu. Pločice smo danas imali prilike da vidimo u finalnoj varijanti. Proizvode ih dve firme, pa će na terenu biti dve vrste pločica. Obe su pravougaone, jedna ima dimenzije 65×40 mm, a druga 70×50 mm, horizontalno su orijentisane. Možete ih pogledati na slici. Do sada je na teren plasirano oko 450.000 pločica.

Sa terena se pčelari javljaju da im pojedini veterinari kažu kako još uvek nisu dobili pločice, i čak da procedura još uvek nije razrađena, što je potpuna neistina. Svi su dobili uputstvo od Uprave za veterinu još 5. aprila. Ako veterinari ostaju pri svojoj tvrdnji, prijavite ih lokalnom veterinarskom inspektoru. Na pčelarima je da od svojih teritorijalno nadležnih veterinarskih stanica pismeno zatraže obeležavanje, o tome smo već pisali, a onda će veterinari naručiti pločice za traženi broj košnica, koje stižu u roku od jednog radnog dana brzom poštom. Jedan broj veterinara ne naručuje pločice pre zahteva pčelara, jer oni moraju da angažuju sopstvena sredstva, a ako posle nema dovoljnog broja pčelara da te pločice upotrebe, novac bi im propao. Tako da molimo pčelare da po tom pitanju imaju razumevanja, te da se pojedinačno, ili još bolje organizovano jave veterinarskim stanicama i naruče konkretan broj pločica, koje će odmah sutra ili prekosutra biti raspoložive.

Podsećamo da je obeležavanje košnica zakonska obaveza, koju moraju da ispune svi pčelari, bez obzira da li imaju jednu ili sto košnica, i bez obzira da li žele ili ne žele subvencije. Pošto košnice već moraju da se obeležavaju, apsolutni je interes svih pčelara da se obeleže sve košnice, i pozivamo lokalna društva i udruženja pčelara da na tom poslu ozbiljno rade u narednom periodu. Kazna za one koji ne obeleže svoje košnice je od 5 do 50 hiljada dinara.

 

 

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE

Izrada sajta Tirien