Danas je predsednik SPOS-a ponovo kontaktirao predsednika Upravnog odbora Veterinarske komore Srbije, i sada su stvari jasnije, bar znamo na čemu smo.
Naime, gospodin Radoš, predsednik Upravnog odbora Veterinarske komore je danas jasno rekao da Veterinarska komora neće menjati svoj preporučeni cenovnik veterinarskih usluga u sektoru pčelarstva. Traženo je da uvedu novi cenovnik kojim bi dogovor sa Veterinarskom stanicom Niš preneli na celu teritoriju Srbije, ali je odgovor definitivno negativan. Rečeno nam je da je njihov cenovnik neobavezan (preporučeni), da oni ne mogu da naređuju veterinarskim stanicama po kojoj će ceni da rade, da stanice same određuju svoje cenovnike, a da Komora neće da smanjuje cene, jer ih smatra realnim. Drugim rečima, ne postoji dobra volja Komore da izađe u susret pčelarima i cene prilagodi realnosti, te su pčelari prepušteni na milost i nemilost veterinarskih stanica i njihovoj dobroj volji. Drugim rečima, veterinarske stanice su MONOPOLISTI KOJI MOGU DA ODREĐUJU SVOJ CENOVNIK KAKO IM JE VOLJA, a mi pčelari smo državnim propisima osuđeni da samo njima moramo da se obraćamo da bi obavili posao iz Programa mera (koji je dva puta ove godine na dva različita načina tumačen od Uprave za veterinu), što znači da se cene veterinarskih stanica ne nalaze na tržištu, jer nemamo mogućnost izbora, te samim tim predstavljaju čiste monopolizovane cene. SPOS je danas krenuo u proceduru pisanja akta kojim će se pred Ustavnim sudom zatražiti provera ustavnosti Zakona o veterinarstvu i njegovih pratećih akata, koji podržavaju monopolizovani položaj veterinarskih stanica, i time po našem mišljenju krše Ustav i zakone koji regulišu status veterinarstva u Srbiji. Na kraju krajeva, niko u sistemu nije zadovoljan, sem Uprave za veterinu, jer se i sam gospodin Radoš žali da im je struka upropaštena, a o tome šta se radi sa pčelarima i da ne govorimo. I gospodin Radoš čak podržava da se i ostale veterinarske ambulante uključe u ovaj proces kontrole zdravstvenog stanja na pčelinjacima, a ne samo one stanice kojima je poveren Program mera. Međutim, čak i kad bi Uprava za veterinu to prihvatila, zbog novog tumačenja Programa mera od strane Uprave za veterinu u poslednji čas, pre predaje zahteva za podsticaje u pčelarstvu, ne bi bilo vremena da se sve sprovede. Da ne govorimo o tome da je nekim veterinarskim stanicama i preporučena cena kliničkog pregleda po košnici (od 370 dinara) mala, i da jednostavno javno kažu da ne žele da rade sa pčelarima, i da ih to uopšte ne interesuje. Samim tim, dovodi se u pitanje ravnopravnost građana ove zemlje, jer se isti propis ne sprovodi isto na celoj teritoriji države, što je nečuveno, i što pčelari i SPOS jednostavno neće tolerisati, jer to predstavlja najteži oblik diskriminacije, i žalićemo se svim nadležnim evropskim telima, jer Srbija ne poštuje obaveze preuzete aktima vezanim za pridruživanje EU.
Savet pčelarima može biti samo jedan. Predsednici društava u opštinama treba da odu do veterinarskih stanica kako bi razumnim razgovorom postigli dogovor sličan onom koji je postignut u Nišu, i spustili cenu sa 370 dinara za klinički pregled po košnici, na prihvatljiv nivo. Jer, Veterinarska komora ne želi da to uradi na centralnom nivou, ali nema ništa protiv lokalnih dogovora, pošto cena nije fiksna i nepromenljiva, već se isti posao može raditi i po nižoj ceni. Takvo nerazumevanje veterinarske komore je prosto neverovatno i nerazumljivo SPOS-u, jer ne shvata zašto komora ne želi da odredi pristojnu i prihvatljivu cenu, kada veterinarske stanice već ne moraju da je poštuju, ali se zato pred pčelarima uporno pozivaju na preporučeni cenovnik komore, kao da je on Bogom dan. Da li će takvo ponašanje veterinara na terenu i dovođenje pčelara u zabludu, biti sankcionisano od strane Veterinarske komore? Zato takođe savetujemo pčelare da od veterinara koji insistiraju da naplate 370 dinara po košnici, zahtevaju da svoju zakonsku dužnost ispune do kraja, te da, kako propisi nalažu, sami obave pregled košnica, bez učešća pčelara, i tako i zarade svoj novac. Pčelar je jedino dužan da im omogući pristup pčelinjaku i stvori preduslove za pregled košnica, a sam pregled dužni su sami da obave. Ako to ne žele, ne umeju ili ne smeju, onda moraju da spuste cenu svoje usluge (za to imaju i generalnu saglasnost Veterinarske komore koja nema ništa protiv spuštanja cena), jer ne odrađuju ceo posao, već samo deo posla, pa prema tome, mogu da naplate samo deo cene. Za ovaj proces obezbedite i prisutne svedoke. Jer, ako žele da naplate 370 dinara, moraju svoj posao i da odrade od početka do kraja.
Dok SPOS sistemski ne reši problem, moramo ovako da se mučimo i mi i veterinari, jer je to jedini način da se dokaže državi da je donela nesprovodljive propise. Uz to, cenovnik koji sve to prati je apsolutno neprihvatljiv i ne može biti podržan praksom.
SPOS traži od države da najpre produži rok za podnošenje zahteva za subvencije, jer nam je zbog nepostojanja jednog od traženih dokumenata (Izvod) čak 22 dana nakon izlaska Pravilnika o subvencijama, bilo onemogućeno da isti obezbedimo, i to najmanje do kraja septembra. Takođe tražimo da se iz spiska potrebne dokumentacije izbaci Uverenje o zdravstvenom stanju pčela, pošto je taj zahtev protivustavan, pošto pravi diskriminaciju građana, jer pčelar ne može ostvariti pravo na podsticaje ako su mu u trenutku podnošenja zahteva za subvencije, pčele bolesne. Pčelar ima pravo da zahtev podnese poslednji dan roka, a ako su tog dana pčele bolesne, onda nema vremena za saniranje te bolesti, što znači da gubi pravo na podsticaje, a to je protivustavna diskriminacija. Da ne govorimo o tome da se Uverenje o zdravstvenom stanju životinja ne traži kao uslov za dobijanje drugih podsticaja u poljoprivredi, tj. stočarstvu. Uprava za veterinu na ovo odgovara tako da je pčelar bio dužan da Uverenje o zdravstvenom stanju izvadi ranije, tokom proleća, ali zaboravlja dve stvari:
1) Država (Uprava za veterinu) je bila dužna da do 31. januara, shodno Zakonu, donese Program mera, a znamo kad ga je donela, i time je prekršila Zakon;
2) Da ako neko recimo nije uradio nešto po propisu i nije izvadio Uverenje o zdravstvenom stanju "na vreme", može biti kažnjen od strane nadležne isnpekcije, ali niko ne može da mu zabrani da Uverenje zatraži poslednjeg dana roka za dobijanje subvencija, jednostavno na to nema pravo.
Očigledno je da nam predstoji teška borba za ostvarivanje svojih prava. jer je Uprava za veterinu novim tumačenjem, potpuno različitim od onog sa prolećnog sastanka, prekršila dogovor, i ne samo što ga je prekršila, već je tim novim tumačenjem promenila "pravila igre" u sred "igre", te je time poremetila ceo sistem iz korena, i stavila pčelare pred svršen čin. Nadamo se da će se dogovor ipak postići sa Upravom za veterinu, koji je u skladu sa evropskim propisima, pre svega zemljama EU koje su veliki izvoznici meda, i sa kojima treba da se ravnamo i prepisujemo njihove propise, dokazane u praksi, a ne da izmišljamo nešto što je već davno izmišljeno, i uspešno primenjeno u razvijenom svetu.
Obavestićemo vas narednih dana kad podnesemo Ustavnom sudu zahtev za proveru ustavnosti Zakona o veterinarstvu i njegovih propratnih akata koji stavljaju veterinarske stanice u monopolski položaj, što je suprotno Ustavu po našem mišljenju, kao i drugim zakonima naše zemlje.
Šalje se...