Na terenu se pojavilo nekoliko nedoumica u procesu podnošenja zahteva za subvencije po košnici.
1. Pčelari pitaju gde da nađu zahtev za podsticaje? Zahtev je sastavni deo Pravilnika o načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu po košnici pčela, i, kako je i objavljeno u časopisu Pčelar za avgust, može se naći isključivo na sajtu SPOS-a (OVDE), odakle se može odštampati, ili u Službenom glasniku RS br. 60/2013. u kome je Pravilnik i objavljen.
2. Pčelari pitaju kome da predaju zahtev sa propratnom dokumentacijom? U Pravilniku koji je u celosti objavljen u Pčelaru za avgust, piše da se zahtev podnosi Upravi za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, što znači, na isti način kao što su i ranijih godina, kada su postojale subvencije za matice, podnošeni zahtevi za dobijanje tih subvencija. Uprava za agrarna plaćanja nalazi se u Šapcu (OVDE), a adresa na koju treba poslati preporučeno pismo ili pismo sa povratnicom (kako biste imali dokaz da ste poslali zahtev) je ista kao i kada su podnošeni zahtevi za subvencije za matice: Uprava za agrarna plaćanja, Ul. Hajduk Veljkova br. 4-6, 15000 Šabac.
3. Pčelari pitaju, a ni veterinarima u veterinarskim stanicama nije jasno, kako mogu da dobiju dokument koji se zove Izvod iz evidencije o registraciji pčelinjaka i pčelinjih društava na gazdinstvu iz Centralne baze podataka o obeležavanju životinja, overen od strane ovlašćene veterinarske organizacije (što je zapravo veterinarska stanica koja vam je obeležila košnice na stacionarnom pčelinjaku). Veterinari u veterinarskim stanicama sada mogu da izdaju samo jedan dokument koji se drugačije zove, a to je Pregled potvrde o izvršenom obeležavanju pčelinjih društava i registraciji pčelinjaka. Kontaktirali smo Ministarstvo, tj. Upravu za veterinu, kako bi nam razjasnili u čemu je problem, i rečeno nam je da obrazac Izvoda iz evidencije o registraciji pčelinjaka i pčelinjih društava na gazdinstvu iz Centralne baze podataka o obeležavanju životinja, na žalost još uvek nije završen (trebalo bi da bude uskoro završen i da bude na raspolaganju veterinarskim stanicama za izdavanje do kraja ove nedelje), a da su oni uputili zahtev Upravi za agrarna plaćanja da priznaje i drugi spomenuti dokument kao validan (Pregled potvrde o izvršenom obeležavanju pčelinjih društava i registraciji pčelinjaka), i očekuju pozitivan odgovor, mada on još zvanično nije stigao.
4. Pčelari pitaju da li moraju da vade Uverenje o zdravstvenom stanju pčela za sve košnice na pčelinjaku? Uverenje o zdravstvenom stanju pčela mora se vaditi za sve obeležene košnice, tj. sve košnice za koje se podnosi zahtev za subvencije.
5. Pčelari pitaju zašto treba fotokopirati Uverenje o zdravstvenom stanju pčela i zašto fotokopiju mora da overi veterinarski inspektor? Uverenje o zdravstvenom stanju u originalu morate da čuvate za sebe. Trebaće vam i u brojne druge svrhe (da dokažete eventualnoj inspekcijskoj kontroli da vodite brigu o zdravstvenom stanju pčela i da poštujete Program mera, bez njega ne možete legalno prodati med na otkup i slično). Fotokopiju overava inspektor, da ne bismo išli da overavamo u Sudu, da je fotokopija verna originalu, jer se to u Sudu plaća.
Postoje i neke druge nedoumice, ali sve odgovore povodom njih, možete naći u knjizi "PROPISI U PČELARSTVU SA KOMENTARIMA" koju su svi članovi SPOS-a dobili na kućnu adresu uz časopis Pčelar za maj ove godine. Pročitajte obavezno prvih 18 strana knjige, a u ostatku knjige se nalaze propisi čije je tumačenje objavljeno na tih 18 strana. Svaki pčelar mora do detalja da bude upoznat sa sadržajem navedenih 18 strana, u suprotnom može ostati uskraćen za neka prava, ili mu se može desiti da plati nešto što ne mora da plati.
Ako se dogodi da vam BILO KO u lancu legalizacije pčelinjaka i dobijanja potrebnih dokumenata, traži da platite BILO ŠTA što nije navedeno u spomenutoj knjizi ili u časopisu Pčelar, imate tri mogućnosti:
1) Da pozovete nadležne inspekcije i insistirate na njihovom momentalnom dolasku jer neko pokušava da vas pokrade. Treba zvati tržišnu inspekciju, finansijsku inspekciju i veterinarsku inspekciju, da svaka od njih preduzme mere iz svoje nadležnosti. Za sve što platite, tražite fiskalni račun (dužni su da vam ga daju ako plaćate u stanici, na terenu ne, tada daju običan račun), i dobro čuvate sve račune. Ako inspekcija ne uradi svoj posao kako treba, treba da znate da svaki inspektor ima svog šefa u okrugu, a svaki šef okruga ima svog šefa u Beogradu, i treba ići do najviših instanci bez ustručavanja. Najbolje je da već kod podnošenja zahteva inspektoru da reaguje, odmah podnesete zahtev i njegovom šefu u Beogradu i u okrugu, to treba napisati u dnu zahteva – kome je sve dostavljeno na uvid.
2) Da zahtevate da vam napišu, potpišu i overe da je to što vam traže da platite u skladu sa Zakonom, jer vi tvrdite da nije. Ako su oni sigurni da je po Zakonu, nema razloga da takav dokument ne napišu, a onda platite sve što vam traže, i podnesite tužbu Sudu. Ako ne žele da napišu, morate se koristiti prethodnim savetom iz tačke jedan, i pozvati nadležne inspekcije.
3) Da platite sve što vam traže bez protesta, iako nije u skladu sa zakonskim propisima, jer niste spremni da se borite za svoja prava. A sve dok ne budemo najpre dobro poznavali svoja prava, a onda se uporno borili za njih, ne možemo ni očekivati da se nadležni organi ozbiljno bave svojim poslom, jer oni se neće popraviti sami od sebe. Da je to bilo moguće, posle toliko decenija postojanja ove države, to bi se već dogodilo.