SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

Iz štampe je upravo izašao 20. broj časopisa „Pčelarski žurnal“ za jul, avgust i septembar.

Broj obiluje zanimljivim sadržajima.

Evo sadržaja sa kratkim prikazima tekstova.

 

Ekologija

POSMATRAČI PČELA

U njujorškim vrtovima i baštama živi iznenađujuće veliki broj vrsta pčela. Šezdeset vrsta pronađeno je, recimo, samo u Central Parku, dok jedan javni vrt u istočnom Harlemu naseljava 28 vrsta. Osim toga, košnice sa pčelama nalaze se na svakom ćošku, na mnogim terasama, krovovima, pa čak i na travnjacima pored „zelenijih“ gradskih ulica. U Njujorku, slično kao u Beogradu i Zagrebu, postoje mobilne ekipe koje zbrinjavaju rojeve za koje je dojavljeno da su se okačili na saobraćajnim znacima ili uličnoj rasveti…

 

Događaji

UKRAJINA: NOVA PČELARSKA DESTINACIJA

Pod pokroviteljstvom predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča u Kijevu će od 29. septembra do 4. oktobra biti održan 43. međunarodni pčelarski kongres APIMONDIA. Tom prilikom okupiće se pčelari profesionalci i amateri, vodeći eksperti iz pčelarstva i srodnih oblasti, naučnici, predstavnici poslovnog sektora, neprofitnih organizacija i vlade – svako ko je zainteresovan za pčelarstvo i voljan da sa ostalima podeli svoje iskustvo. Učesnici će imati priliku da od naučnika iz čitavog sveta saznaju iz prve ruke najnovije informacije, da se upoznaju sa najnovijim tehnološkim inovacijima u pčelarstvu, da predstave svoje proizvode – u rasponu od meda i medovine do najmodernije pčelarske opreme, kao i da uspostave nove kontakte sa izvoznicima i uvoznicima, čuju najnovije naučne izveštaje i razgovaraju sa istomišljenicima i, konačno, da otkriju Ukrajinu – istinsku evropsku zemlju meda. Pčelarski žurnal je zvanični medijski partner 43. međunarodnog pčelarskog kongresa APIMONDIA…

 

Tema broja

NEONIKOTINOIDI

Zbog čega je Evropska komisija odlučila da na dve godine zabrani upotrebu tri neonikotinoida: imidakloprid, klotianidin i tiametoksam. Zašto nema konsenzusa po ovom pitanju među zemljama članicama Evropske Unije, ali ni među naučnicima? Šta su naučne činjenice, šta politika, a šta interesi krupnog kapitala?

Nakon što je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) u januaru ove godine objavila izveštaj u kome je zaključila da neonikotinoidi predstavljaju „visok akutni rizik“ po oprašivače, vlade nekih zemalja članica predložile su delimičnu zabranu njihove upotrebe na teritoriji Evropske Unije. Međutim, ovaj predlog nije prošao na glasanju zemalja članica. Ipak, pošto u skladu sa parlamentarnim procedurama ima slobodu da deluje samostalno, Evropska komisija donela je obavezujuću odluku da u naredne dve godine, počev od 1. decembra 2013, poljoprivrednici neće moći da koriste i zasađuju semena tretirana klotianidinom, imidaklopridom i tiametoksamom, niti će smeti da ovim hemikalijama prskaju poljoprivredne kulture koje posećuju pčele. Inkriminisani pesticidi moći će da se primenjuju u staklenim baštama i na otvorenim poljima, ali nakon što prođe cvetanje biljaka koje se na njima uzgajaju…

 

U fokusu

EKONOMIJA KOŠNICE

Pčelinja ekonomija zasniva se na sakupljanju i preradi resursa, trgovini proizvodima, brizi za mlade i roditelje, mudroj štednji, skromnoj potrošnji, hijerarhijskoj podeli poslova, nacionalnoj odbrani, i izuzetnoj komunikaciji koja omogućava demokratsko donošenja odluka. Zona legla je berza na kojoj se razmenjuju proteini, šećeri, i feromoni, gde se jasno vidi trenutna ekonomska situacija i svi važniji događaji u proteklih nekoliko dana. Da bismo razumeli kako pčelinja zajednica „razmišlja“ prvo moramo razumeti „ekonomiju košnice“. Pčelinja ekonomija zasniva se na proizvodnji hrane. Pri tome, neprestano mora da se trudi da svoje bogatstvo ne prepusti parazitima (banke, poverioci i zelenaši), da ne poklekne pred sušama i drugim elementarnim nepogodama. Dakle, jednom rečju, mora da vodi bitke na različitim frontovima. I baš kao i svaka ekonomija, i ova pčelinja na izazove odgovara ponekad uspešno, a ponekad bezuspešno. Neko će reći da pčele ne traže ništa više osim suve košnice, lepog vremena i cveća. Iako ovo zvuči veoma jednostavno, videćemo da one moraju da ulože veliki napor u ozbiljnu organizaciju kako bi opstale…

 

Autorski članak

Tomaž Oštir

BOMBUS (Thoracobombus) PASCUORUM (Scopoli, 1763)

Za razliku od mnogih vrsta koje su na rubu izumiranja, a neke su i izumrle poslednjih decenija, bumbari Bombus pascuorum prilično uspešno prkose pošastima savremene poljoprivrede i klimatskim promenama. Naseljavaju i brdske i ravničarske predele, a gnezdo uglavnom grade u travi, najčešć e u napušt enim staništ ima glodara. Možemo ih naći na livadama, u parkovima, urbanim zonama, baštama, po obodima šuma, šumama, ponekad čak i u ptičjim gnezdima ili u senu. Bombus pascuorum jedna je od najbrojnijih vrsta bumbara. Rasprostranjena je po čitavoj Evropi, Mediteranu, Severnoj Africi, Rusiji, Iranu i Anadoliji, i obuhvata 23 podvrste…

 

 

Pčelarska praksa

Veroljub Umeljić

SVOĐENJE PČELINJIH ZAJEDNICA NA OPTIMALNU SNAGU ZA PREZIMLJAVNJE

Košnice odseljene na planinsku livadsku ili suncokretovu pašu treba vratiti u bazni pčelinjak krajem jula, najkasnije početkom avgusta. Dan dva po povratku pristupamo detaljnom pregledu svih društ ava koja su seljena. Iz medišt a oduzimamo sve ramove u kojima ima meda za ceđenje, a na košnicama ostaje po jedno medišt e sa ramovima. U nižim predelima u avgustu cveta druga trava, otava, sa koje će pčele da sakupe nešto meda. Ova paša važna je i za stimulisanje matica za polaganje većeg broja jaja u ovom periodu, jer je poznato da pčele izvedene iz avgustovskog legla podnose najveći teret prezimljavanja i ranog prolećnog razvoja…

 

Milun Kostić

OKRUGLE POGAČE

Znamo da pčelinje klube ima, približno, oblik lopte. Njegova projekcija na poklopnu dasku pre ima oblik (pomalo) deformisanog kruga nego pravougaonika. Pošto sam pripremam pogače, odlučio sam da napravim nekoliko okruglih, prečnika 21 cm i težine oko 600 g…

 

Hobi

APIFILATELIJA

Ukoliko imate strast prema prikupljanju poštanskih maraka, evo 72 predloga, ali ovoga puta sa pčelarskim motivima…

 

Medonosno bilje

DIVLJA RUŽA (Rosa canina L.)

Listopadni žbun do 4 m visine, sa dugim razgranatim granama, obraslim veoma oštrim bodljama koje su pri osnovi široke i srpasto povijene na dole. Kora na starim granama je smeđa a na mladim mrkozelena, često crvena. Listovi neparno perasti, sa 5-9 jajastih i golih listića, po obodu testerastih. Cvetovi svetloružičasti ili beli, pojedinačni ili 3-5 zajedno. Divlja ruža cveta od aprila do jula, u zavisnosti od nadmorske visine na kojoj raste…

 

Uradi sam

KAVEZI ZA MATICE (II deo)

U prethodnom broju „Pčelarskog žurnala“ prikazali smo Batlerov i Bentonov kavez za matice. Sada rečju i slikom predstavljamo još nekoliko vrsta kaveza. Kavezi poklapači. Prilikom razrojavanja društava, oduzimanja pčela ili ramova sa leglom, hranom i pčelama, radi formiranja paketnih rojeva ili naseljavanja oplodnjaka, nukleusa i sličnih radnji, neophodno je da u košnici prvo pronađemo maticu i privremeno je blokiramo na ramu, kako ne bi u toku rada nekontrolisano prešla na druge satove, a mi je nepažnjom oduzeli tom društvu.