Iako svi znamo kako varoa deluje na pčele, nije loše i da se podsetimo šta je sve nauka precizno utvrdila o tome.
Varoa direktno i indirektno nanosi štetu pčelama. Indirektno dovodi do varijacija u sastavu hemolimfe. Količina hemolimfe u infestiranoj larvi pada za 10-20% (H. V. Daly, D. De Jong, N. D. Dstone, 1988; Z. Glinski, J. Jarosz, 1984). Dolazi i do promena u ponašanju pčela. Takođe, parazitiranje varoe povećava učestalost drugih oboljenja pčele koje izazivaju virusi, bakterije i gljivice. Dokazano je da u laboratorijskim uslovima varoa može da prenese neke viruse: virus akutne paralize (APV), virus deformisanih krila (DWV) i virus hronične paralize (CPV) (B. Ball, M. Allen, 1988; Batuev, 1979). Virus deformisanih krila je uzročnik pojave deformisanih, tj. nedovoljno razvijenih krila, kod pčela, smanjenja njihove veličine, pa i sledstvene smrti, a ne varoa direktno (L. Bailey, B. Ball, 1991; B. Ball, 1989). I druge studije govore o izmenjenim krilima i smanjenju veličine abdomena, kao i manjoj masi pčele prilikom izleganja iz ćelije (D. De Jong, 1984; D. De Jong, P. H. De Jong, L. S. Goncalves, 1982; J. Marcangelli, L. Monetti, N. Fernandez, 1992; L. Monetti, J. Marcangelli, M. Eguaras, N. Fernandez, 1991; K. Schanton-Gadelmazer, W. Engels, 1988). Dokazane su i neke neznatne, mikrometrijske varijacije (H. V. Daly, D. De Jong, N. D. Dstone, 1988). Varoa takođe stvara, održava i uvećava sepsu, ubacujući bakterije u hemolimfu pčele kroz otvore koje je načinila na kutikuli pčele.
Nakon poklapanja ćelije sa leglom u koju je ušla varoa, dužina života pčele se skrati na samo 14 dana ako je u ćeliju ušla jedna varoa, i na svega 8-9 dana, ako je u ćeliju ušlo više od jedne varoe. Sve to uz podrazumevanu čestu pojavu deformisanih krila i opšte slabosti pčele (H. Shimanuki, N. W. Calderone, D. A. Knox, 1994).
Studije su takođe dokazale da te varijacije postoje zbog fizioloških promena koje varoa izaziva, zato što njen parazitizam proizvodi pad imunološke odbrane (W. Drescher, P. Schneider, 1988).
Konačno, postoje pčelinja društva koja uginjavaju već pri broju varoa od samo 3.000 do 5.000 jedinki, dok neka druga preživljavaju i više od 30.000 varoa. Naučnici još nisu uspeli da objasne ovaj fenomen, mada se opravdano sumnja da je prekretnica između života i smrti zapravo prevelika zaraženost virusima, ali i prisustvo nekih drugih bolesti, naročito nozemoze.
Autor teksta: Dr med. Rodoljub Živadinović
Šalje se...