Ministarstvo zaštite životne sredine početkom ove godine pokrenulo je akciju “Milion stabala za Srbiju” kako bi se povećala pošumljenost Srbije.
Svako novo drvo predstavlja novi izvor kiseonika, što naravno poboljšava kvalitet vazduha u naseljenim mestima. Inače, ukupna šumovitost Republike Srbije iznosi 26,3% ( po regionima: Vojvodina 6,8%, Centralna Srbija 32,8%, Kosovo i Metohija 39,4%), što je ispod prosečnog evropskog stepena šumovitosti, koji iznosi 31%.
Milion stabala će biti zasađeno u raznim delovima Srbije, a novi zasadi će pokriti ukupnu površinu od 2.5 hiljade hektara, što odgovara površini 4 hiljade fudbalskih terena. Sa ovih površina će se osloboditi novih 5 hiljada tona kiseonika, čime će se smanjiti prisustvo teških metala i drugih polutanata iz zemljišta i voda, poboljšaće se zaštita od vetra, nanošenja snega, poboljšaće se mikroklima i postići će se značajni dekorativni efekti.Kako bi se negativni efekti smanjilipošumljavaće se delovi između industrijskih zona i naselja, vetrozaštitni pojasevi, zone duž puteva, napuštene i rekultivisane deponije, kao i kopovi.
Ministarstvo zaštite životne sredine za realizaciju projekta izdvojilo je 80 miliona dinara, dok su iz NIP-a za 2008. godinu izdvojena 22 miliona dinara. Ministarstvo je u ovu akciju uključilo veliki broj javnih ličnosti, pevača, glumaca, reditelja, producenata, sportista, članove udruženja osoba ometenih u razvoju i invalida, predstavnike lokalnih zajednica, kao i veliki broj stručnjaka u ovoj oblasti.
Ministarstvo zaštite životne sredine za realizaciju projekta izdvojilo je 80 miliona dinara, dok su iz NIP-a za 2008. godinu izdvojena 22 miliona dinara. Ministarstvo je u ovu akciju uključilo veliki broj javnih ličnosti, pevača, glumaca, reditelja, producenata, sportista, članove udruženja osoba ometenih u razvoju i invalida, predstavnike lokalnih zajednica, kao i veliki broj stručnjaka u ovoj oblasti.
Tokom ove godine biće posađene sadnice različitih vrsta drveća i žbunja, najčešće vrste koje su se do sada sadile su:
1. hrast, ekonomski najvrednija vrsta drveća
2. bagrem, brzo raste i koristi se u pčelarstvu, može da raste na lošim zemljištima (pepelišta, jalovišta, šljaka)
3. platan, brz rast i dekorativan
4. lipe, dekorativna i koristi se u pčelarstvu
5. divlje voćne vrste, dekorativne, mogu da se koriste u pčelarstvu
Ministarstvo je ostavilo opštinama gotove zasade, a lokalna javna preduzeća su zadužena da se o njima brinu naredne dve godine.
Do sada se pošumljavanje obavilo u trideset opština i gradova i zasađeno je oko 350 hiljada sadnica, a ostatak će se saditi na jesen.
U prvoj fazi lokalne samouprave su podnosile predloge projekata pošumljavanja, odnosno predloge površina u državnom vlasništvu na kojima je neophodno i moguće saditi.
Projekat se dalje realizuje u još 3 faze. Sledeća, druga faza je prolećna sadnja koja je počela 05.03.2008. i sprovodi se na površinama za koje već postoje izrađeni projekti i gde je moguće odmah sprovesti sadnju. Ova faza se završava zavisno od perioda vegetacije, između 01. i 15. aprila.
Zatim sledi treća faza koja podrazumeva izradu projekata i pripremu za jesenju sadnju kao i negu posađenih sadnica u prolećnoj fazi. Četvrta faza je jesenja sadnja i ona započinje krajem oktobra meseca i traje do kraja 2008. kada ćemo imati zasađenih milion sadnica. U 2009. i 2010. godini će se nastaviti sa negom i održavanjem zasada posađenih u 2008. i taj deo će takođe finansirati ministarstvo.
Podsetimo, tokom leta 2007. u nacionalnim parkovima i zaštićeni područjima požarima je bila zahvaćena površina od oko 3177,66 hektara. Pošto je sagledano kolika je nastala šteta od požara i koje površine u zaštićenim prirodnim dobrima i nacionalnim parkovima su bile zahvaćene, izdvojena su sredstva za pošumljavanje ovih oblasti. Iz razloga što su sva zaštićena područja pravi relikti naše zemlje, Ministarstvo zaštite životne sredine je izdvojilo za pošumljavanje opožarenih područja 46.5 miliona dinara.
SPOS je na jednoj od prethodnih sednica doneo odluku da se uključi u ovu akciju, tako što će u razgovoru sa nadležnima predložiti uvođenje i drugih vršnih medonoša, pored već predviđenog bagrema i lipe.
Šalje se...