SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

    У последњих неколико година пчелари нас забринуто извештавају са терена  o енормној сечи шума на Фрушкој гори, пешчарама, поред река и канала.

У разговору са шумарима и  појединим људима који изводе сечу  говорено  нам је  да се ради о санитарној и планској сечи. Ми пчелари, сматрамо да се превише сече и то квалитетно дрво и ако се настави овим темпом, Војводина ће бити још сиромашнија  шумским фондом. Незадовољни и забринути за енормно свакодневну сечу, највише липове шуме чак и у цвату, тражили смо разговор са најодговорнијим људима у Националном парку „Фрушка гора“.

 

 Национални парк „Фрушка гора“ је од Завода за заштиту природе Србије затражио мишљење и услове  за одговарајуће пројекте, а поред осталих за обнављање храста китњака на Фрушкој гори – помоћне мере природним обнављањем и применом хербицида. У поступку обнове планирана је израда пројекта обнове храстових шума на потенцијалним стаништима са којих су потиснуте од стране доминантних врста липе и цера са избором оптималних метода обнове. Препоручено је да се приликом сече доминантних врста липе, цера… обележи и остави само 3 до 5 старих стабала по хектару, а приоритети при избору имају стабла воћкарица и других ретких врста. Дати су и услови примене хербицида у поступку обнове аутохтноних шумских врста на месту култура инвазионих и других алохтоних врста. У инвазионе врсте убрајају се поред осталих багрем, јавор, сибирски брест. На простору Н.П. „Фрушка гора“ багрем се налази првенствено на клизиштима и на земљишту који је на  друге начине деградиран. И ове површине треба превести у површине храстових шума.  

 

У Националном парку „Фрушка гора“ истичу да је пре 200 година храстова шума била доминантна  и да је  највећи део те шуме  посечен.  У протеклом периоду доминантне врсте као што је липа, брест… су заузеле станиште храста. Сада је храстова шума као аутохтона врста дрвета на Фрушкој гори потиснута. Да би обновили храст китњак потребно је исећи огромне површине првенствено липове шуме,  да би се на њиховом месту посадио храст. Са простора клизишта и руинираних површина потребно је исећи скоро све дрвеће багрема, да би се и на те површине засадио храст. Имајући у виду да је храст споро растуће дрво, да му треба 120 година да порасте, као и проблем глобалног загревања са последицама постепене промене климе и на нашем простору, ми пчелари смо забринути по више основа. Најважнији су  да се тиме трајно нарушава еколошка равнотежа животног простора и да ће због ерозије земљишта Фрушка гора бити гола планина, а пешчаре са којих се такође немилице све редом сече, бити пустиње. Да само поменемо и улогу шума у регулисању подземних вода, ветрова и здраве животне средине. Забринути смо и због чињенице да  остајемо без шума,   које су медоносне и на тај начин трајно губимо једну од могућих паша за пчеле.  Забринути смо и због присутног  тренда мистериозног нестајања пчела у многим земљама широм света изазвана другим факторима, најчешће загађењем животне средине, која се полако приближава нашој земљи. Ови и многи други неодговорни поступци   неизбежно уништавају  једну од значајних грана пољопривреде пчеларство, који доприноси и те како развоју Покрајине и Републике Србије у целини.

 

Извршно веће Војводине је покренуло пројекат „Милион садниц“, да би се пошумљеност вратила на 10 – 15% површина Војводине. Савез пчеларских организација Војводине је поздравило акцију ИВ о пошумљавању Покрајине и то медоносним врстама, првенствено липом, мађарским багремом, сибирским брестом, јавором, гледичијом и другим врстама медоносних дрвећа. Међутим, сведоци смо да то није тако на терену. Бојимо се да ће пошумљеност Војводине пасти испод садашњег незадовољавајућег  нивоа. Ми се питамо зашто се жели вратити наведени састав шуме у НП „Фрушка гора“ на период од пре 200 година, а због чега се не размишља  о враћању пошумљености на неки ранији период, када је пошумљеност Војводине била далеко већа.? Сигурни смо да НП има начина да пошумљеност Ф. горе повећа тако што ће садашње непошумљене површине НП које су неуређене и о њима нико не води бригу, пошумити жељеном аутохтоном храстовом шумом, без сече првенствено липове шуме и других корисних врста дрвета.

 

Очекујемо , да ће сви релевантни  фактори у Србији, нарочито у АП Војводини  предузети одговарајуће мере да се спречи  енормна сеча шума у Војводини, koja je са шумским фондом ионако веома сиромашна. Посебно очекујемо, да се  предузму мере за заустављање  сваке даље сече шуме у Војводини, а посебно  сече липове шуме у Националном парку на Фрушкој гори , коју ми сматрамо националним благом Војводине и Србије. Фрушка гора је једна од најбогатијих и најлепших планина у Европи. Не дозволимо да од ње направимо голет, некорисну планину.