Hemikalije kojima suzbijamo varou itekako utiču na život pčela, tvrde K. S. Delaplane i J. A. Berry u svom najnovijem istraživanju, sprovedenom tokom dve godine u američkim državama Džordžija i Južna Karolina.
I do sada se o tom fenomenu ponešto znalo (OVDE), ali ovo istraživanje je donelo sasvim nove i konkretnije informacije. Sredstva za suzbijanje varoe (varoacidi) štete i pčelama u izvesnoj meri, i istraživači veruju da te štete imaju ulogu u stradanjima pčela. Rezidue tih hemikalija u košnici su prodorne (Frazier, 2008), toliko da iako se nalaze u malim, takozvanim, subletalnim dozama (ne mogu da ubiju), i iako se teško nalaze u povremenim ispitivanjima (Desneux, 2007), ipak dovode do određenih šteta po pčelinje zajednice. Bolje razumevanje ovog dela slagalice zvane CCD, umnogome bi pomoglo konačnom rešavanju problema.
Podaci koji će ovde biti izneti potiču iz jednogodišnjeg istraživanja u Džordžiji, ostali podaci biće kasnije prezentovani javnosti, kad istraživanje bude u celini završeno. U poređenju sa netretiranim košnicama, uočeni su statistički značajni negativni efekti na leglo od strane fluvalinata (Maverik) i kumafosa (CheckMite), zatim negativni efekti na sposobnost učenja kod pčela od strane fluvalinata i bakar naftenata (Cu naphtenate – upotrebljava se za konzerviranje – zaštitu dasaka), i na kraju, negativni efekti na sposobnost pamćenja kod pčela od strane amitraza (Taktic) i bakar naftenata.
U odnosu na netretirana društva, bakar naftenat je smanjio količinu legla prosečno za 7,1%, fluvalinat (Apistan trake) za 18,5%, fluvalinat (Maverik) za 22,5%, kumafos (Checkmite) za 25,7%, i amitraz (Taktic) za 19,7%.
Interesantno je da su merili procenat otvorenog legla tri dana nakon tretmana. Kod amitraza ono je bilo smanjeno za 7,3% u odnosu na netretirana društva, kod fluvalinata (Apistan trake) za 6,7%, kod fluvalinata (Maverik) za 5,7% i kod kumafosa (CheckMite) za 8,9%.
Iako je bilo teško izraziti brojevima, iz podataka istraživanja se vidi da je sposobnost pamćenja pčela zbog primene amitraza prosečno smanjena za neverovatnih 77,2%.
Kontrolisali su i prisustvo nozemoze. Kod netretiranih društava procenat zaraženih pčela iznosio je prosečno 2,8%, kod društava tretiranih amitrazom (Taktic) bio je 7,2%, fluvalinatom (Apistan trake) 8%, fluvalinatom (Maverik) 8,2% i kumafosom (CheckMite) 2,9%. Ipak, podaci o nozemozi nisu statistički značajni u ovoj fazi istraživanja, jer su zapažene velike varijacije između društava, ali ih svakako treba spomenuti, jer je evidentno da primena preparata protiv varoe slabi odbrambene sposobnosti pčela na infekciju nozemom. Koliki je taj efekat, preciznije će pokazati dalja istraživanja.
Autor teksta: Dr med. Rodoljub Živadinović
Šalje se...