Zaključak poslednjeg sastanka sa pomoćnikom ministra poljoprivrede gospodinom Milošem Milovanovićem bio je da SPOS dostavi pisanu argumentaciju za nesvrsishodnost i nesprovodljivost dve ključne sporne tačke u Pravilniku o obeležavanju i evidenciji pčelinjaka.
SPOS je danas dostavio odgovarajući dopis Ministarstvu, gde, između ostalog, navodi sledeću argumentaciju:
1) IZBACITI OBELEŽAVANJE SVAKE POJEDINAČNE KOŠNICE
Razlog: To je tehnički nesprovodljivo i nesvrsishodno
Argumenti za nesprovodljivost:
1) Ne postoji stalan deo košnice. Svi delovi su izmenljivi zvog specifičnosti tehnike pčelarenja. Stalno zadržavanje bilo kog dela na košnici nastavljači je apsolutno tehnički nemoguće. Treba napomenuti da srpski pčelari spadaju među najobrazovanije u Evropi i primenjuju najmodernije tehnike pčelarenja koje zahtevaju pokretljivost svih delova košnica i njihovo stalno premeštanje sa košnice na košnicu. Imperativ i jedna od glavnih preporuka modernog pčelarenja su upravo 100%-tna kompatibilnost svih delova košnica, radi efikasnijeg pčelarenja i ostvarenja visokih prinosa. Zato su u Srbiji skoro potpuno napuštene košnice koje imaju stalne fiksirane delove, i prešlo se na moderne nastavljače, čiji su delovi stalno izmenljivi, čime se osavremenjuje pčelarenje. Uz to, svi delovi košnica se često repariraju ili dezinfikuju i tako sklanjaju sa košnica na izvestan period.
2) Posle jedne ili dve selidbe košnica na pašu, pločica će se slomiti ili spasti, na koji god deo košnice da se pričvrsti, zbog trenja sa susednim košnicama, i ma od kog materijala da je napravljena.
Argumenti za nesvrsishodnost:
1) Nesledljivost po košnici. Nigde u svetu ne postoji sledljivost po košnici, već isključivo po pčelinjaku, jer se med iz svih košnica homogenizuje pre uzorkovanja i prodaje, jer je tehnički nemoguće odvajati med od svake košnice, pošto nikako ne može da se zna iz koje je košnice izvađeni ram sa medom. Da ne govorimo da bi analiza meda iz svake košnice podigla cenu po kilogramu oko 400 dinara, što bi mu dupliralo cenu. Ceo svet se trudi da smanji troškove pčelarenja da bi cena meda bila konkurentna. Mi zaista ne vidimo svrhu obeležavanja svake košnice, kad je već sledljivost po košnici tehnički neizvodljiva.
2) Ne mogu se poistovećivati goveda ili svinje sa pčelinjim društvima u košnicama. Kada se rodi tele, ono je jedno te isto do kraja svog života. Kod pčelinjih društava, kada se promeni matica, ona ima sasvim drugačiju genetiku, stvara pčele koje imaju sasvim drugačije osobine i otpornost na bolesti, te ta jedna košnica više nema istu biološku jedinku u sebi, već sasvim neku drugu, te nema govora o bilo kakvoj sledljivosti.
3) Ovlašćeni obeleživač mora da poseti pčelinjak da se uveri u tačnost podataka koje daje pčelar, i kada bi bilo i kada ne bi bilo obeležavanja svake košnice. Kada je već tako, on tada može jednostavno da prebroji košnice, što će i tako činiti, te ne vidimo potrebu za pločicama na košnicama, kada država već ima precizan uvid u broj košnica preko obeleživača.
4) U 26 od 27 zemalja Evropske Unije shvaćene su specifičnosti pčelarske proizvodnje, i ne obeležavaju se košnice, već pčelinjaci. Da je to dobro rešenje, EU bi ga do sada sigurno uvela. Bugarska, jedina zemlja koja ima sličan Pravilnik, donela ga je još u vreme komunističkog sistema, pre ulaska u EU, i on predstavlja raritet prošlosti koji će sigurno biti ukinut vremenom, jer nema svrhu.
2) IZBACITI STALNO PRIJAVLJIVANJE PROMENE BROJA KOŠNICA, OSIM U APRILU I OKTOBRU
Razlog: Tehnička nesprovodljivost
1) Broj košnica se menja najmanje jednom nedeljno u najaktivnijoj sezoni, tokom aprila, maja, juna i jula (većina pčelara ide na pčelinjak vikendom, kada vrši intervencije), dok se kod profesionalnih pčelara promene dešavaju čak i dnevno. Ako bi svaku promenu pčelari prijavljivali na samo nedelju dana, ne mora češće, a ovlašćeni obeleživač mora da izađe na teren da se u to uveri, daću vam primer opštine Aleksinac u kojoj ima 600 pčelara i 72 naseljena mesta u čijoj blizini su raspoređene košnice. Pošto jedan obeleživač dnevno ne može tehnički da poseti više od 5 pčelinjaka za puno radno vreme, potrebno je 120 radnih dana za obilazak. Ili 24 obeleživača u jednoj sedmici. Uz to, radno vreme obeleživača mora da se poklopi sa slobodnim vremenom pčelara, te bi obilazak morao da se obavlja popodne i tokom rane večeri. Preskup i neracionalan sistem.
2) Veliko variranje broja košnica tokom sezone uslovljeno je redovnom tehnikom pčelarenja, koja podrazumeva spajanje slabijih pčelinjih društava sa jačim pre svake paše, umnožavanje društava nakon svake paše, i ponovno spajanje slabijih društava sa jačim pred uzimljavanje, radi uspešnijeg zimovanja. Zato se pravi podaci mogu dobiti samo u aprilu (pre prve glavne paše) i oktobru (pred uzimljavanje). Da ne govorimo o nestajanju matica iz košnica, i sledstvenom rasformiranju košnice, što se dešava tokom cele godine, ili o rojevima koje napravimo, a ako se matica ne vrati sa oplodnje, moramo da ih rasformiramo, što dovodi do dnevnih varijacija broja košnica. Stabilan broj društava imamo samo u aprilu i oktobru, kada i predlažemo prijavljivanje broja košnica.
3) Pčelinjaci jednog pčelara nalaze se na više lokacija, čak u više opština tokom perioda selidbi na paše, te bi se javio niz tehničkih problema, gde pčelari usred najvećeg posla, na paši daleko od kuće par stotina kilometara moraju tražiti ovlašćenog obeleživača na teritorijama drugih opština, kako bi on potvrdio promenu stanja. Zato je jedino pravo rešenje da svaki pčelinjak ima svoju ploču koja će ga stalno pratiti. Pčelar bi na početku sezone, na osnovu plana selidbi, trebovao potreban broj ploča za svaki stacionarni ili seleći pčelinjak koji poseduje.