Da, pitam vas, znate li gde je Sastav Reka? Većina vas ne zna, a dobar deo vas će šaljivo odgovoriti, pa tamo gde se sastaju dve reke. To je tačno, ali koje dve reke? To je, po veličini, drugo naseljeno mesto u opštini Crna Trava, baš tamo gde se sastaju reke Vlasina i Prepišnica, ova druga poznatija i kao Gradska. Ali, zašto je uopšte važno da znate gde je Sastav Reka? Važno je, jer i tamo žive i vredno rade pčelari, udruženi u Udruženje pčelara “Crna Trava”, koje broji dvadesetak članova, i još toliko ih ima, koji nisu članovi udruženja.
Povod da nešto više saznate o pčelarima Crne Trave su njihove želje i htenja da se za njih čuje i kaže koja reč, ne samo kada se govori o iseljavanju i siromaštvu ovog kraja Srbije. Zaslužuju oni pažnju, pre svega jer su to vredni pčelari, puni optimizma i nade da je baš u zanimanju pčelarstvom moguć opstanak na njihovim prostorima. I imaju pravo na optimizam, jer, uverio sam se, umeju da pčelare, a imaju i izvanredne prirodne uslove.
Primetili ste, brojčano – nije ih mnogo, ali po broju košnica ne zaostaju za prosekom u Srbiji. Poseduju od 10 do preko 100 košnica, zavisno od člana do člana, a najviše je onih sa 40 do 60, uglavnom DB košnica. Mnogo važnije od samog broja je, kao što rekoh, njihovo znanje i iskustvo, jednako u poznavanju tehnike pčelarenja i načinu iskorišćavanja pčelinjih paša. Da je tako, potvrđuju i prosečni prinosi, koje ostvaruju na bagremovoj paši, od 30 do 35 kilograma po košnici.
Za izvanredne pašne prilike, prvenstveno za bagremovu pašu, znaju to i pčelari iz okolnih opština: Pirota, Babušnice, Gadžinog Hana, Leskovca i Surdulice, kojih je u vreme cvetanja bagrema ovde sa preko hiljadu košnica.
– Ne smeta nama njihovo masovno doseljavanje košnica, ima bagremove paše za sve, ali nam smeta ponekad nekorektno ponašanje pojedinaca, koji ne ispoštuju ni osnovna pravila ponašanja i pčelarske etike, kaže mi Blagoje Radovanović, predsednik udruženja, na čiji sam poziv bio njihov gost.
Ja se lično nisam osećao gostom, jer sam i ranije bio u društvu sa pčelarima Crne Trave, i svaki put mi je bila želja da dam svoj doprinos u ostvarivanju njihovih ciljeva i aktivnosti. U tom cilju, rado sam pristao da im danas, potpuno besplatno, demonstriram praktičnu primenu oksalne kiseline u suzbijanju varoe.
žIstovremeno, zadovoljstvo mi je bilo obići pčelinjake, pomenutog Radovanovića, u Tegošnici i Gornjem Orahu, koji pored ove dve lokacije ima pčele i u Kalni i Krivom Delu, sa ukupno 60 Dadan-Blatovih košnica. Prednost držanja pčela na više lokacija, Radovanović vidi u razlogu da nema uslova za selidbu pčela, ali zato ovakvom disperzijom košnica ostvaruje više bagremovih paša, tj. jednu bagremovu pašu koju koristi u različito vreme.
Nije ovo jedina racionalizacija koju sam primetio kad našeg domaćina Radovanovića. Zapravo, korisno je istaći da Radovanović u svojoj tehnici pčelarenja, pored ostalog, prihranu šećerom završi najkasnije do 15. avgusta, pogače uopšte ne dodaje, a matice menja svake druge godine. Radovanović razrešava, još jednu, večitu dilemu kod pčelara, jer drži gornja leta na plodištu, veličine 6 do 8 centimetara, drži ih otvorenim preko cele godine i, kako kaže, nema problema sa vlagom u košnici. Tokom mog boravka, 10. decembra 2011, iako je bio zimski dan, temperatura oko podneva bila je oko 13 stepeni, a pčele su masovno izletale, baš na tom gornjem letu. U toku glavnog medobranja za medišta koristi jednaka tela kao i za plodišta dvanaestoramne DB košnice. Pored ostalog, visoki ramovi u medištu omogućuju mu da obezbedi dobar broj ramova sa medom, koje po potrebi dodaje u plodište, kod zazimljavanja. Primetio sam ovde još nekoliko momenata u tehnici pčelarenja Radovanovića, za koje se može reći da predstavljaju svojevrsnu racionalizaciju i specifičnost, ali o tome neki drugi put.
Ing. Vlastimir Spasić,
Predsednik RAPOJS, Niš
Šalje se...