Trećeg aprila ove godine sam imao priliku da preživim jedan od najtežih dana u životu. Naime, pokradena mi je polovina pčelinjaka, 56 košnica. Gotovo sam bio siguran da ih više nikad neću videti. Pokradene su mi uglavnom sve nove košnice, što se lepo vidi na snimcima koje sam postavljao ranije na YouTube.
Toga dana sam, posle nekoliko hladnih dana otišao da radim na pčelinjaku i kad sam prišao blizu i video praznine i poizvrtane nastavke i postolja, u prvom trenutku sam pomislio, verovali ili ne, da se neko šali sa mnom, da je to neka skrivena kamera, šta li? Međutim, posle prvih par sekundi neverice, počeo sam da shvatam da je u pitanju krađa. Pozvao sam policiju koja je ubrzo stigla na lice mesta, a za njima i krim tehničar. Ljudi su profesionalno odradili svoj posao, okrenuli se i otišli. U međuvremenu, dok sam čekao da policija stigne, načinio sam više fotografija pa i video zapisa. Svako ko me iole poznaje zna da sam veliki zaljubljenik u računarske tehnologije i da sam uvek sa uživanjem snimao pčelinjak i pravio „spotove“. Supruga, koja je nešto kasnije stigla, i ja, ostali smo sami da prikupimo metalna postolja, da posklanjamo nered i odvezemo kući sve što bi moglo biti predmet nove krađe.
Po dolasku kući počeo sam da razrađujem plan kako da postupam, mada sam, iskreno rečeno, bio više nego ubeđen da pčele neću nikad naći. Prikupio sam sve fotografije i video zapis koje sam snimio na pčelinjaku, napravio spot i postavio ga na YouTube. U međuvremenu, na Facebook-u sam objavio fotografije, napisao propratni tekst kojim sam podrobno opisao štetu i detalje potrebne za eventualno prepoznavanje pčelinjaka i zamolio sve prijatelje da svojim prijateljima proslede priču, fotografije i linkove ka YouTube, tako da je za svega nekoliko sati napravljena prava mreža.
Vrlo lako sam pratio širenje mreže, a kao dokaz da sve ide kako sam zamislio je što su ljudi iz svih krajeva Srbije počeli da me pozivaju i pitaju šta se zapravo desilo. Već narednog dana, 4. aprila 2012. pozvao me je i kolega Slobodan Marjanović, član redakcije časopisa „Pčelar“ i jedan od urednika na forumu SPOS-a, raspitao se šta se desilo i pitao da li može da objavi vest i organizuje solidarnu pomoć kako bi se šteta koliko toliko sanirala. Već posle kratkog vremena, vest se pojavila na forumu, kao i video zapis, a na forumu svakako ima mojih fotografija od ranije. Takođe, vest sam objavio na još nekim mestima, poput MyCity foruma, po medijima, pisanim i elektronskim.
Verovali ili ne, toliko me je ljudi zvalo, pitalo za detalje telefonom, na Facebook-u a i na forumu SPOS-a su pisali o svemu da sam počeo da razmišljam da možda i nije baš sve izgubljeno. Koliko sam počinjao da verujem u uspeh još prve večeri vidi se iz ovog teksta „Želim da kažem da Srbija nije toliko velika zemlja da se ovo lako može sakriti. Taj (ili ti) ko je krao preduzeo je puno mera da se ne uhvati lako, ali zaboravio je da je danas sve vidljivo, jer sredstva komunikacije su takva da se za čas sve sazna i u najskrovitijem mestu.“
Ostalo mi je da čekam….
U subotu, 7. aprila 2012. klupko je počelo da se odmotava… Pristigli su neki signali da je možda moj pčelinjak u okolini Požarevca, a nakon toga sam se vrlo brzo uverio da to zaista i jeste moj pčelinjak. Odmah sam otišao u policiju i tamo zatekao policajca koji je istovremeno i pčelar i koji poznaje moj pčelinjak. Ubrzo sam stupio u kontakt sa nadležnima za ovaj slučaj i već u ponedeljak sam sa dva inspektora policije bio na putu za Požarevac. Tamo su nas sačekali radnici policije, a uskoro se pojavio i čovek kod koga su pčele pronađene. Taj čovek je toliko bio usplahiren da sam u trenu znao da on nije kradljivac. Zajedno smo otišli na mesto gde se pčelinjak nalazio. U pitanju je put od Požarevca ka selu Kravlji Do… Tek kad smo stigli tamo shvatio sam, da nije interneta – da svoje pčele nikad više ne bih video. Policajci su i ovde obavili uviđaj, zatim su pčele oduzete od Janković Dragana, a pismeno predate meni. Dragan Janković je jedan divan mlad čovek koji je naleteo na prevaru. Posle obavljenog uviđaja pozvao nas je u njegovu kuću, upoznao nas sa svojim roditeljima, počastio kao drage goste. Kada kažem, vredni ljudi i domaćini, e to su prave reči za ovu porodicu.
U razgovoru, Dragan i ja smo sklopili sve „kockice“ šta se sve i kako dešavalo. On je objavio na internetu da menja auto Citroen za pčele i tako bio predodređen za kupca, a ja sam već ranije morao biti predodređen da me pokradu. Kada su sa njim utanačili sve detalje, osumnjičeni su došli na moj pčelinjak najverovatnije 27. marta i potovarili 56 košnica sa pčelama. Nekako sam sve vreme razmišljao da su to uradili oni koji se razumeju u pčele, međutim, Dragan mi je rekao da čak ni češljevi na letima nisu bili zatvoreni, a da košnice nisu uopšte pakovane, tako da je vrlo teško da su to radili oni koji znaju šta su pčele u pravom smislu. Dalje, Dragan mi je rekao da je sve to bilo njemu pomalo sumnjivo, no uvek je dobija odgovore tipa „deda umro, pa nema ko da više radi“ i slično, pa je na kraju ipak poverovao i dao auto i određenu količinu gotovine. Kaže da kad su košnice stigle, da je masa bila ispreturana i otvorena, a pčela na sve strane po kamionu… i još dosta raznih detalja smo obojica saznali u međusobnom razgovoru. Sreća u nesreći je što je Dragan uzeo podatke iz lične karte jednog od osumnjičenih, a posle toga je sve bilo lako. Već narednog dana osumnjičeni, koji žive u okolini Šapca su privedeni, Država će pokrenuti proces, jer je u pitanju delo teške krađe. Na osnovu saznanja, radi se o ekipi koja je ojadila pre mene više pčelara i da su u pitanju stotine košnica, ali ne bih se ja mešao u to. Postoje nadležne institucije koje sigurno raspolažu tačnim podacima.
U sredu, 11. aprila 2012. godine sam se dogovorio sa Jankovićem, sa svojim prijateljima krenuo kamionom i autom put Požarevca. Po pristizanju, napravio sam više snimaka, kao i video zapis. Pčele smo do noći spakovali, utovarili i 12. aprila njihova odiseja se okončala dolaskom kući. Novostečenom prijatelju iz Požarevca poklonio sam dve košnice sa pčelama i poželeo mu dobar početak u svetu pčelara i pčela.
Šta je ono što mislim da je vrlo bitno da svako od nas zna?
Ako želite da pronađete vaše pčele u slučaju krađe, evo nekoliko dobronamernih saveta:
1. Fotografišite svoje pčelinjake, pravite snimke iz bezbroj uglova, arhivirajte ili objavite, jer samo tako ćemo svi znati čije je šta. Danas svi imamo digitalne aparate ili bar telefone sa kamerama pa snimanje nije uopšte skupo.
2. Po primećenoj krađi, počnite sa potragom putem stvaranja mreže na internetu, jer samo tako postoji mogućnost da neko prepozna vaše košnice. Obavezno objavite i na Forumu SPOS-a.
3. Obavestite policiju da naprave uviđaj , jer jedino oni znaju pravi put za akciju, ali svakako sami tražite vaše pčele, ne čekajući ni na koga.
Ako kupujete pčele,
1. Uzmite podatke iz lične karte prodavca pčela i proverite je da ista nije oštećena (eventualno falsifikovana)
2. Obavezno dođite na Forum SPOS-a i povežite se sa ljudima iz kraja odakle kupujete pčele, jer ćete jedino tako znati da li pčele kupujete od pravog vlasnika. Forum pokriva celu Srbiju i tu će se teško provući prevara
3. Idite u lokalno udruženje pčelara i porazgovarajte sa ljudima o svojoj kupovini
4. Napravite ugovor, kakav takav, potpišite ga u prisustvu dva svedoka
5. Tražite od prodavca da pokaže časopis Pčelar adresiran na njegovo ime i člansku kartu matičnog Udruženja i SPOS-a, što može biti dokaz da nije prevarant.
Konačan epilog: Odneto 56 košnica, pronađeno 51, ostale 42 žive zajednice (pregled još nisam napravio), poprilično ima osakaćenih zajednica, ali imam sačuvan popis iz marta pa ću sliku o šteti imati tek posle pregleda.
Na kraju želim da se zahvalim svima koji su bili sa mnom svo ovo vreme na Facebooku, komentarisali i davali mi podršku. Posebno želim da se zahvalim članovima Foruma SPOS Info koji su pokrenuli čak i akciju da mi materijalno popomognu da se opravim. Zahvaljujem se Vesni Bojić, novinarki regionalne VK televizije koja je pokrenula medijsku kampanju širih razmera, svim novinarima koji su vest objavili i time potpomagali stvaranje mreže u koju će kradljivci upasti. Zahvaljujem se predsedniku SPOS-a jer sam saznao da je već počeo sa organizacijom da mi i sam SPOS pomogne da se oporavim. Zahvaljujem se porodici Janković iz Požarevca na svemu, jer su se, iako i oni u gubitku, poneli vrlo korektno u celoj priči. Svakako veliku zahvalnost izražavam i policiji, pogotovo dvojici mladih inspektora koji su se, sa moje tačke gledanja, pokazali kao vrhunski profesionalci, ali i odlični ljudi.
PRE KRADJE
POSLE KRADJE
U POŽAREVCU
Šalje se...