I dok su još uvek sveža sećanja na lepa druženja u Jelovici pod krovom Stare Planine i u Crvenoj Jabuci, na visoravni planine Tumbe, Udruženje pčelara “Pirotska dolina” priredilo je još jedno, 23. septembra ove godine, u selu Pokrevenik, u srcu Stare Planine. Za 25 pčelara ovog udruženja i gostiju iz Niša, Bele Palanke i Babušnice, bilo je ovo još jedno druženje za pamćenje, kada istovremeno proslaviše i svoju krsnu slavu – Mala Gospojina, a skupu dodadoše još jednu aktivnost – obrazovnu.
Iz centra Pirota, put dug 18 kilometara, vodio nas je preko Nišora i Koprivštice, do gotovo napuštenog sela Pokrevenik, na 803 metara nadmorske visine Stare Planine. Poslednjih pet kilometara put je makadamski, prohodan samo za terenska vozila, koja se zaustavljaju na oko pola kilometra do pčelinjaka našeg domaćina Slaviše Mladenovića. Ostatak puta mora se prepešačiti.
Na oko pola puta, planiran zastoj u mestu Koprivštički krst, radi “doručka na travi”. Za doručak pirotska gibanica – zeljanica. Za dodatak divlje gnjile kruške i divlje crvene jabuke, neprskane, koje svako sebi umlati sa grane.
Naš domaćin Slaviša Mladenović, dočekuje nas rečima dobrodošlice, uz posluženje po starom srpskom običaju, pogačom i solju, a sofra beše dopunjena rakijom, medom i orasima.
Obilazimo pčelinjak domaćina, na kojem je 33 dvanaestoramnih Dadan-Blatovih košnica, postavljenih u jednom redu. U svom predstavljanju Slaviša nam saopšti da se pčelarstvom bavi od 2002. godine. Kroz pčelarski staž od 10 godina prošao je kroz sve radosti pčelarenja, ali i pčelarske muke koje prate ovu delatnost, pčelinje bolesti, čije pčele nisu bile pošteđene ni američke kuge pčelinjeg legla, nozemoze, kao i bespašnih godina, kakva je ova 2012. godina. Za pojavu američke kuge Slaviša okrivljuje nesavesne susede pčelare, kojih je ovde u krugu od 3 do 4 kilometara oko desetak, sa ukupno sedamdesetak košnica, koji nisu članovi nijednog udruženja, i kojima su pčele poslednja obaveza.
– 2008. godine imao sam američku kugu kod 7 pčelinjih društava, koju je potvrdio Veterinarski institut u Nišu, a za čije uništenje, po nalogu veterinarske inspekcije, sam dobio adekvatnu naknadu. Brine me što komšije pčelari i dalje ništa ne preduzimaju na iskorenjivanju ove bolesti, već puštaju da sve protiče samo po sebi, rezignirano nam priča Slaviša.
Vesela strana njegovog hobija su predivni predeli Stare Planine, koji mu obezbeđuju prolećnu voćnu pašu sa džanarike, divlje jabuke i kruške. Površine sa bagremom ovde su skromne, a na ovoj visini retko kada zamedi. Kad zamedi livada, onda je bogat unos nektara sa majčine dušice, rtanjskog čaja, divlje žalfije, gorocveta, sapunjače, divlje angelike i šumskog ljiljana. Sve ove travke, kako reče Slaviša, medu daju poeban ukus i aromu, što ga čini specifičnim u odnosu na druge vrste meda. Korisno je ovom prilikom podsetiti da je područje Stare Planine proglašeno za park prirode, kao područje izuzetno vredno sa stanovišta biljnog i životinjskog sveta i njihovih zajednica. Stara Planina je dragulj među planinama Srbije, sa preko 1742 vrste i podvrste biljaka, od kojih su 160 endemične.
Ovogodišnja suša i ovde je naplatila svoj danak. Prostrane livade i proplanci odavno su umesto zelene dobili boju koja mnogo ranije podseća na tek pristiglu jesen. Iz ovog razloga Slaviša je mnogo ranije počeo sa prihranom, kako bi pčelama obezbedio potrebne zalihe hrane za prezimljavanje. Snaga pčelinjih zajednica, uz prisustvo legla, na nekoliko centralnih ramova, primerena je ovom dobu i ovakvoj godini. Uz tretman protiv varoe, Slaviša se nada uspešnom prezimljavanju svojih pčela.
Radni deo skupa, predstavljalo je predavanje Vlastimira Spasića, predsednika Regionalne asocijacije pčelarskih organizacija jugoistočne Srbije iz Niša, koje je naslovio: “Ostali smo bez meda, učinimo sve da ne ostanemo i bez pčela”. Bila je to temeljna ocena stanja na pčelinjacima u Srbiji i kvaliteta pripremljenosti pčela za prezimljavanje, kao i predlog mera i preporuka za otklanjanje uočenih slabosti.
– U proleće je došlo do delimičnog izmrzavanja bagrema u skoro celoj Srbiji. Tokom glavne bagremove paše, u celoj zemlji je padala kiša. U retkim danima kada su pčele izletale iz košnica, bilo je hladno i vetrovito, te je ukupni prinos bio manji za oko 80%, a negde i više. Pčelari su ove godine izvrcali maksimalno petinu uobičajenih količina meda. Tokom livadske paše, došlo je do katastrofalne suše, prave elementarne nepogode za pčelarstvo, te su prinosi uglavnom takvi da nema dovoljno meda ni za prezimljavanje pčela, te se pčele moraju dohraniti, konstatacija je Vlastimira Spasića.
– Iako su sve preporuke stručnjaka da pripreme pčelinjih zajednica za prezimljavanje treba započeti krajem jula – početkom avgusta, mnogi pčelari, nadajući se da će biti nekog unosa tokom avgusta, kasnili su sa pripremama, posebno sa tretmanom protiv pčelinjeg krpelja, što će se veoma negativno odraziti na kvalitet prezimljavanja, njegova je ocena.
Kako je inače u praksi ovog predavača, predavanje je iniciralo veoma intenzivnu diskusiju, u kojoj su pčelari iznosili svoja lična iskustva i zapažanja, a kroz odgovore na postavljena pitanja, otklonili svaku nejasnoću u pogledu ocene kvaliteta pripremljenosti pčela za uspešno prezimljavanje.
Naravno, posle svakog radnog dela sledi onaj svečaniji i veseliji, ručak, ovoga puta u prirodi, u hladovini pod orahom, na improvizovanom okruglom stolu, sa takođe improvizovanim klupama, daske preko podmetnutih kamena. Na meniju meso sa roštilja, ali ne sa onog klasičnog, već sa kamene ploče, ispod koje se loži vatra. Ovim istim kamenim pločama, koje su poznate kao “pokrevenički kamen”, pokrivene su kuće i popločane staze u dvorištu, što ovom kraju daje izuzetnu etnografsku vrednost.
Od pčelinjaka, za manje od pola sata hoda, ovde se inače sve meri na sate hoda, popeli smo se na visoravan, sa koje puca vidik na Babin Zub, vrh Midžora, Zavojsko jezero, Topli Do, Gostušu, Jelovicu i Rosomač. Kolega pčelar Predrag Stanković, kao vrsni poznavalac Stare Planine, naš svojevrsni vodič, ispričao nam je mnoge legende i događaje iz života ljudi ovoga kraja. Ono što zbunjuje svakog posetioca je siromaštvo, koje je nastalo poslednjih nekoliko godina, u predelu gde je priroda nudila svoje bogatstvo na svakom koraku. U vezi sa tim, ne može se zaobići priča o pirotskom kačkavalju, koji je poticao sa padina Stare Planine, a koji je serviran i na stolu u Beloj kući u Vašingtonu. Nema više ni stada ovaca, koza i krava, koja su se napasala sa ovih pašnjaka, i obogaćivala kvalitet zemljišta, pa je i lučenje nektara cvetajućih biljaka bilo obilnije, a košnice punije meda.
I povratak nije bio direktno za Pirot. Bila bi šteta ne obići Zavojsko jezero, nekada omiljeno izletište Piroćanaca i Nišlija, na samo 5 kilometara od glavnog puta. Prošetali smo branom, zadivljeni doprinosom prirode njegovom nastajanju i graditeljskom poduhvatu. Na žalost, potpun doživljaj lepote jezera bio nam je uskraćen za danak koji je i ovde suša naplatila. Suva obala zabeležila je do kog nivoa doseže voda, kada nabujaju okolni potoci i reke, posle obilnih kišnih i snežnih padavina. Naš spomenuti vodič, reče nam da je nivo vode sa maksimalno mogućih 80 spao na oko 14 metara.
Zvanično, najtoplije i najsušnije leto, od kada postoje merenja, ostavilo je svoje posledice, te nam se Stara planina – Srpski Kolorado, nije pokazala u svojoj punoj raskošnoj lepoti. Ostala je nada da će sledeći suret pirotskih pčelara, zakazan za septembar iduće godine, na Senokosu, na Staroj planini, upotpuniti ovaj doživljaj.
Vlastimir Spasić
Šalje se...