Na upravo završenom Kongresu Apimondije u Ukrajini, održan je okruglo sto o GMO, sa kog je u javnost upućena sledeća deklaracija.
Posebno obratite pažnju na pasus koji je boldiran.
DEKLARACIJA
1. Potrošači imaju pravo da znaju GMO status hrane koju kupuju i treba da imaju slobodu izbora. U nekim delovima sveta, ovo pravo je garantovano zakonom. Na drugim mestima, potrošači sprovode kampanju za obeležavanje GMO hrane.
2. Med može biti zagađen GMO polenom. Ukoliko pčelari proizvode med za potrošače u Evropskoj Uniji, zagađenost GMO polenom može uzrokovati nepogodnost proizvoda za evropsko tržište. Analize za otkrivanje GMO kultivacije u blizini zone doleta pčela su veoma skupe. Te analize bi otkrile da li je med zagađen bez obzira da li je označen po zakonskim propisima ili ne. Sa druge strane, u EU je velika potražnja za medom koji nije GMO, što rezultira jedinstvenom šansom za pčelare da snabdevaju ovo tržište.
3. Upotrebom registara GMO polja ili regionalnih mapa sa mogućim zagađenjem, zajedno sa analizama meda, omogućava se proizvodnja meda koja ispunjava sve zahteve i specifikacije različitih tržišta, među kojima je i EU.
4. Laboratorije mogu da obavljaju analize meda, sve dok kvalitet meda ispunjava zahtevane specifikacije za različita tržišta uključujući i regulative Evropske Unije u vezi GMO i to na svakodnevnom nivou.
5. Uputstva za analizu meda su objavljena od strane Federalne nemačke referentne laboratorije, i dopunjena su u Wiblinger et al_(2012) žurnalu za zaštitu potrošača i bezbednost hrane. Ovo su de facto industrijski standardi koje poštuju sve vodeće laboratorije koje su na raspolaganju prerađivačima meda.
6. Regulativa koja se odnosi na GMO status meda mora obezbediti potrošačima izbor i sigurnost da je proizvod bezopasan po zdravlje i prirodan.
7. Svaka vlast koja dozvoli uzgoj GMO biljaka mora uzeti u obzir uticaj na sve vrste pčela, pčelarsku delatnost i proces oprašivanja.
8. GMO biljke koje proizvode insekticid su samo još jedan sistemski problem i stoga mora biti regulisan ne samo zakonodavstvom koje se tiče GMO, već i regulativom koja se odnosi na pesticide.
9. Otpornost biljaka na totalne herbicide, stvorila je sistem gajenja poljoprivrednih kultura po principu „zelene pustinje“, gde pčele nemaju izbor pčelinje paše, već su prinuđene da koriste polen i nektar samo jedne tj. gajene biljke. Kada se reguliše upotreba GMO veoma je važno sagledati uticaj modifikovane biljke na ostale poljoprivredne kulture. Uticaj herbicida na pčele nije neposredan, međutim iskustvo iz više različitih zemalja je pokazalo da ipak postoji uticaj od strane useva sa visokom tolerancijom na herbicide.
10. Kada ne postoji podrška vlasti, pčelari moraju zaštititi svoje proizvode i pčelinja društva time što će izbegavati područja sa GMO kulturama. Ovo će imati negativne posledice po poljoprivrednike kojima su neophodne pčele radi oprašivanja. Oni koji imaju imanja u blizini GMO zasada neće moći da pronađu pčelara koji bi preuzeo rizik kontaminacije meda, te možda moraju platiti višu nadoknadu pčelaru kako bi doneo pčele.
Zaključak je jasan – GMO kulture imaju višestruki uticaj na pčele i poljoprivrednike čijim je usevima neophodno oprašivanje. Opšte je poznato da je ekonomska korist od pčelarstva približno deset puta veća od prodaje samog meda. Svaka država mora odlučiti šta da čini dalje po ovom pitanju, i da proceni da li korist od GMO useva nadmašuje korist od čistog i standardnog pčelarenja.
Prevela: Dipl. ecc. Irena Jolović, referent SPOS-a za ekonomsko.administrativne poslove
Šalje se...