Do sada se znalo za postojanje Muzeja pčelarstva u Sremskim Karlovcima. Ove godine je Udruženje porodičnih pčelara „Sokolske planine“ iz Krupnja, čiji je predsednik Zlatomir Maksimović, za svoju krsnu slavu Sretenje Gospodnje upriličilo svečano otvaranje Muzeja pčelarstva u porti dobropotočke crkve Svetog Uspenja Presvete Bogorodice u Krupnju. Muzej je otvorio predsednik SPOS-a.
Za tu priliku Društvo je pozvalo pčelare i predsednika SPOS-a sa saradnicima. Muzej je izuzetno bogat eksponatima i stalno se dopunjava njegova postavka, tako da je po svemu raznovrsniji i brojniji od onog u Sremskim Karlovcima.
Sama svečanost je počela liturgijom koju je vodio protojerej stavrofor Aleksandar Đurđev. Po završetku molitve sveštenik se uvek prisutnima obraćao novom besedom.Ovog puta naglasio je kolika je korist od pčela ne samo za pčelare (koji najmanje imaju koristi) nego za celo čovečanstvo. Istakao je da pčelari mnogo truda ulože da bi umnožili svoje stado-pčele, a neki nesavestan-neodgovoran komšija uzme prskalicu pa tretira otrovom svoj voćnjak, u vreme kad mu nije vreme, kad su pčele na cvetovima i na taj način uništi pčelarevu muku.Potom se pristupilo osveštavanju pčelinjih proizvoda, slavskog kolača, vina i panaije, kao i rezanju slavskog kolača.
Lepo sunčano vreme pridružilo se svetkovanju. Pčelari su u porti crkve, dok čekaju zvanice za svečano otvaranje Muzeja pčelarstva , razmenjivali svoja iskustva. Pitanje je bilo i:„Da li će mečka izaći iz svoje jazbine, odnosno hoće li se zima produžiti.“ Tako su pčelari, zajedno sa sveštenikom, dočekali predsednika SPOS-a Rodoljuba Živadinovića, zamenika predsednika SPOS-a Milutina Petrovića i sekretara SPOS-a Radivoja Rankovića. i predstavnike društveno političke zajednice Krupanj, koji godinama prate aktivnosti Udruženja pčelara i svestrano ih pomažu ,što je redak slučaj u Srbiji. Pozivu na krsnu slavu Udruženja i otvaranje Muzeja odazvali su se pčelari izLazarevca, Loznice, Osečine, Valjeva, Šapca, Zavlake, Zvornika i Malog Zvornika (oko devedeset gostiju).
Šta se može videti u Muzeju
Sveštenik Aleksandar Đurđev pozvao je prisutne da pođu do Muzeja pčelarstva i poverio predsedniku SPOS-a Rodoljubu Žiivadinoviću da zvanično i svečano otvori Muzej. Ove godine je Muzej je proširen i dopunjen novim eksponatima.
2012.godine rodila se ideja da se sagradi Muzej pčelarstva u parku dobropotočke crkve i da se opremi prigodnim eksponatima. Od ideje do realizacije,svečanog otvaranja prošlo je vremena, ali zato ima šta da se vidi.
Gledanje eksponata uz živu reč sveštenika Aleksandra je poseban doživljaj. U muzeju saznajemo da je veština pčelarenja Srbima bila poznata i u njihovoj zakarpatskoj domovini.Na fotografiji prstena iz 13.-og veka, na glavi je urezana pčela.Prema pisanim dokumentima i 1548. godine, pčelarstvo je u Rađevini bilo uzgredno zanimanje, ali samo u nekim selima i obračunavana je članarina od svake košnice.Godine 1866. bila je1127, a 1905. godine 2010 košnica. Za popularizaciju pčelarstva u Srbiji zaslužan je profesor Karlovačke Bogoslovije, Jovan Živanović, koji je zamolio tadašnjeg rektora Bogoslovije arhimandrita Ilariona Ruvarca da zatraži dozvolu od patrijarha Prokopija Ivačkovića da se pri Bogosloviji osnuje katedra za pčelarstvo.Patrijarh je to odobrio i blagoslovio 1878. godine. Tako je u Bogosloviju uvedeno pčelarstvo kao predmet za buduće sveštenike, a predavao ga je punuh 26 godina profesor Jovan Živanović. Prva izložba pčelarskog društva otvorena je u domu Srpskog Pčelarskog društva na Vračaru 1900. godine.Predsednik je bio Milan Antić, inspektor ministarstva narodne privrede. Od 1924.-e godine izlazi časopis Pčelar kao organ Srpskog Pčelarskog društva. Pored mnogobrojnih listova Pčelara u muzeju je izloženo i svedočanstvo iz 1925.-e godine iz koga se vidi da je u Poljoprivrednoj školi u Šapcu izučavano i pčelarstvo.Izložene su i brojne fotografije, za pčelarstvo značajnih pregalaca:
-Dr. Johan Đerzon (našem narodu između ostalog poznat po svojoj košnici „đerzonki“);
-Fransoa Iber (konstruisao prvu košnicu);
-Profesor Jovan Živanović, otac srpskog pčelarstva (konstruisao košnicu „amerikanku“ i izdavao časopis „Srpski Pčelar“);
-Jovan Mering (izumeo spravu za pravljenje veštačkog saća);
-Lorenco Langstrot (konstruisao vrlo praktičnu košnicu sa pokretnim saćem i time udario temelj racionalnog pčelarenja);
-Tomas Cowan (napisao knjigu o pčelarstvu, koja govori o anatomiji i fiziologiji pčela,a konstruisao je i košnicu koja je bila raširena u Engleskoj);
-Luiđi Sartori (italijanski pčelar, profesor pčelarsta u Milanu, koga je 1869. godine naš vladar odlikovao iglom koja se pribada na prsi i na kojoj je matica sa 33 dijamanta);
-Dr. Aleksandar Mihailovič Butlerov (rusi pčelar, profesor hemije i medicine, koji je imao i svoj pčelinjak.Napisao je knjigu „ Pčela, život njen i glavna pravila racionalnog pčelarenja“).
U Muzeju se mogu videti i brojni eksponati kao što su:
-stare pletene košnice izrađeneod pruća, vinove loze namazane specijalnom mešavinom zemlje i balege,zatim košnice dubljenice (u stablu), kraljeva košnica iz 1938. godine, Lang Strotova košnica kao poklon Milovana Teovanovića iz Krupnja;
-drvena centrifuga iz 1907. godine koju je Muzeju poklonio Leko Maksimović iz Bogoštice, otac predsednika UP „Sokolske planine“;
-razne prese za ceđenje meda među kojima se ističe velika drvena presa;
-dimilica za umirivanje pčela, pčelarsko odelo sa sitom na licu za zaštitu od pčelinjih uboda i žičana mreža za lice kakvu upotrebljavalu mačevaoci.
Izloženi su i pisani dokazi da je trgovina voskom u Srbiji i Rađevini bila oduvek značajna.Sam kralj Aleksandar 1. Karađorđević je bio zaštitnik Pčelarskog društva Kraljevine Jugoslavije.Sačuvana su i Pravila svešteničke zadruge za pravljenje sveća i gajenje pčela u eparhiji Šabačkoj iz 1925. godine.
Mnogo je vrednih eksponata koje treba videti u ovom Muzeju Pčelarstva,među kojim su i oni za edukativnu nastavu iz biologije. Sveštenik je izrazio želju za povećanjem broja eksponata, koju je čuo predsednik SPOS-a sa saradnicima i obećao da će poraditi na tome.
Dok se prelazilo iz Muzeja pčelarstva u Muzej lova,neko od gostiju,van Krupnja, upitao je predsednika SPOS-a :Ima li ovako nešto još negde u Srbiji? i dobio odgovor da nema.Gosti posetiše Muzej Svetosavske dece,Muzej rudarsva,a ostale ostaviše za neku drugu priliku,jer je vreme bilo za Tribinu SPOS-a.
O čemu se raspravljalo na tribini SPOS-a
Nastavak slavlja proteka o je u crkvenoj slavskoj sali,gde je sveštenik Aleksandar pozdravio sve prisutne sa posebnim naglaskom na predsednika SPOS-a sa saradnicima i zahvalio se na njihovom prisustvu i poželeo uspešan rad Tribine SPOS-a u Krupnju.
Predsednik SPOS-a je izložio aktivnosti SPOS-a na dobroj pčelarskoj praksi i proizvodnji kvalitetnog meda, načinu prepoznavanja istog, pakovanjem u tegle SPOS-a, borbi sa falsifikatorima meda, podršci predsednika vlade Srbije, sadašnjeg ministra poljoprivrede, koji je od svih dosadašnjih ministara dao najveći doprinos pčelarstvu. Posebno se osvrnuo na izgradnju pogona za prihvat i pakovanje meda SPOS-a u Rači Kragujevačkoj. Bilo je više pitanja, ali najbitnije je : kako će SPOS isplaćivati proizvođačima med. Odgovor je da trenutno postoje razne opcije (što ne znači da se do izgradnje pogona neće iznaći još neka), među kojima je da SPOS-a podigne povoljan kredit (trenutno su niske kamate kod banaka za firme) kod neke banke i na taj način isplati proizvođače, a kad proda med vrati pare banci (kako i danas rade neki pakeri), da SPOS sklopi ugovor sa proizvođačem meda, uzme uzorke za analizu, zapečati burad i med čeka kod proizvođača dok SPOS ne nađe kupca ili da proizvođač meda preda med na konsignaciju SPOS-u i čeka novac dok SPOS ne proda med. SPOS inače godišnje može i da obezbedi sopstvenih sredstava od članarine samo za otkup jednog šlepera meda od 20 tona.
Po završetku Tribine SPOS-a, predsednik SPOS-a dodelio je priznanja zaslužnim pojedincima i organizacijama. Predstavnici društveno političke zajednice uručili su prigodne poklone predsedniku SPOS-a i njegovim saradnicima i poželeli im da dođu na manifestaciju PLODOVI RAĐEVINE kada mogu da vide između ostalog i pčelinje proizvode. Slavlje se završilo slavskim ručkom i prijateljskim razgovorom.
Napomena: fotografije su snimatelja Kablovske televizije , Krupanj, profesora Slavka Živanovića
Autor teksta: Hadži Radislav Sandić
Lektor teksta Vida Sandić,profesor srpskohrvatskog jezika
Šalje se...