U proteklim godinama SPOS je već imao inicijativu prema nadležnima da se u dalje pošumljavanje masovnije krene sa zasađivanjem medonosnog drveća, ali je na kraju projekat propao, iako je bilo razumevanja nadležnih, jer nije bilo novaca za taj projekat. Radi se o periodu kada je ministar poljoprivrede bio Saša Dragin (OVDE i OVDE).
Danas je IO SPOS-a ponovo razmatrao tu inicijativu, podstaknut pismom Novice Đorđevića, pčelara početnika iz Niške Banje.
Naime, zbog sve većeg nedostatka pčelinje livadske paše, kao i zbog klimatskih promena i zbog većih oscilacija dnevno – noćnih temperatura, sve većeg podbacivanja bagremove pčelinje paše na našem prostoru, sve su ćešći bespašni periodi tokom leta a naročito tokom pripreme pčelinjeg društva za zimu. Ovaj problem ima većina pčelara – početnika i pčelara koji imaju stacionarne pčelinjake i nisu u mogućnosti da sele pčele na više paša. Posledice su nam jasne – slabljenje i gubitak velikog broja pčelinjih društava, a jedna vrlo važna posledica je i odustajanje od bavljenja pčelarstvom velikog broja početnika, što ne bismo smeli dozvoliti, zbog podmlađivanja pčelara, ali i zbog svih mladih ljudi i budućnosti zdravog života na našim prostorima. Posebna važnost ovog problema ogleda se u smanjenju konkurentnosti Srbije i ukupne pčelarske proizvodnje po kvalitetu i kvantitetu u nastupu na domaćem i stranom tržištu.
Zato će IO SPOS-a ponovo pokrenuti inicijativu za pošumljavanjem medonosnim drvećem, u saradnji sa nadležnim stručnim organima države Srbije, koji bi odredili vrste drveća koje bi se zasađivalo, shodno kvalitetu zemljišta koje će se pošumljavati na određenim lokacijama.
Predsednik SPOS-a sastaće se službeno sa ministrom zaštite životne sredine Goranom Trivanom već sada u utorak, i preneće mu usmeno ovu inicijativu.
MERE u Savezu pčelarskih organizacija Srbije:
- Pozivaju se sva društva i udruženja pčelara članice SPOS-a da najkasnije do 1. septembra 2018. godine dostave SPOS-u realnu i preciznu potrebu za pošumljavanjem konkretnih prostora medonosnim drvećem, koje treba izraziti u hektarima što približnije. Može se raditi o privatnim i državnim parcelama, što treba navesti, te ćemo konkretne predloge preneti nadležnom ministarstvu.
- Pozivaju se pčelari pojedinci da od jeseni počnu da samostalno sade najmanje 10 medonosnih stabala godišnje, bagrema ili nekog drugog medonosnog drveća (pitomi kesten, sofora, evodija, lipa, kelreuterija…).
IO SPOS-a je svestan da se radi o dugoročnom projektu, kako za pokretanje, tako i za davanje rezultata, ali smo svi valjda svesni da moramo početi da svi zajedno radimo na obogaćivanju pčelinje paše, kako bi se broj naših problema smanjio u budućnosti, već kroz nekoliko godina, ako budemo masovno i obimno pristupili rešavanju, svako iz svog domena i u granicama svojih mogućnosti.