SPOS je danas primio Otvoreno pismo profesionalnog pčelara Srđana Stanojevića iz Žitkovca, koji pčelari sa 192 košnice, po broju košnica je najveći pčelar u opštini Aleksinac, te ga ovde objavljujemo u celosti.
Evo pisma:
Savezu pčelarskih organizacija Srbije
Poštovani,
Imam 192 košnice, i odlično znam koliko je teško plasirati med po realnim tržišnim cenama, jer problema ima na sve strane. Nisam zaposlen, i pčele su mi jedino zanimanje i izvor prihoda. Živim u opštiini koja je 2007. godine proglašena Prvom pčelarskom opštinom u Srbiji zbog svoje velike podrške pčelarstvu. Samo ove godine podržala je pčelare sa preko 4 miliona dinara.
OBRADOVAO SAM SE kad sam video da je SPOS konačno pokrenuo gradnju našeg Pogona za plasman meda po realnim cenama. NISAM SE OBRADOVAO što to nije urađeno pre 50 ili 100 godina, pa sada da novac ulažemo u marketing našeg meda, ali to je očigledno neka naredna faza. Da su naši preci bili mudriji, danas bi marketing bio naš zadatak, ali pošto smo se mi tek sada usudili da budemo korak ispred njih, onda najpre da izgradimo naš Pogon, i da više od nikoga ne zavisimo.
Posebno se NISAM OBRADOVAO kad sam video da je tek svaki deseti pčelar SPOS-a uplatio donaciju od simboličnih 120 dinara po košnici, koliko je SPOS zamolio i preporučio da uplatimo! Zamislite našu mentalnu tragediju, SPOS se izborio i obezbedio nam subvencije, a nama je teško da damo smešni ŠESTI DEO subvencije za JEDNU godinu da bi nam svima bilo bolje? IMA LI REČI U SRPSKOM JEZIKU KOJE TO MOGU OPISATI? Ja ih ne nađoh, a svako neka pokuša da ih pronađe za sebe, svako sebe najbolje poznaje.
Čak su mnogi uplatili i manje od 120 dinara! Posebno me boli što pčelari sa velikim brojem košnica uplaćuju za manji broj nego što realno imaju. A njima NAJVIŠE treba. Ove godine po kilogramu bagremovog meda gubimo najmanje 50 evro centi jer nemamo realnu tržišnu cenu. I ništa. Gubimo 60 dinara po kilogramu, ili 1200 dinara po košnici! I to svake godine! A teško nam da damo 120 dinara po košnici samo u jednoj godini da bismo konačno stigli do realnih cena?
Ja zaista nemam reči, ali sam zato odlučio da delam u granicama svojih razmišljanja. Za svoje 192 košnice trebalo je da uplatim 23.040 dinara, ali ja sam odlučio da to najmanje dupliram, pa sam uplatio za 416 košnica koje nemam, da pokrijem obraz kratkovidih koji ne žele da vide šta je sve SPOS uradio za njih, i da ovu donaciju čak ne daju ni SPOS-u, već isključivo SEBI! SPOS je sve što je uradio za nas uradio od članarine, SPOS-u drugi novac ne treba da bi funkcionisao, ovde dajemo novac da bi izgradili NAŠ Pogon. Ne švedski, češki ili japanski, nego NAŠ!
Takođe sam odlučio da uplatim još, čim se steknu uslovi u skorije vreme. Učinite i vi isto, jer ovo radimo za nas i našu decu.
Kolege pčelari, zapitajmo se ko smo i gde idemo, dok ne bude kasno.
Srđan Stanojević, Žitkovac kod Aleksinca
Šalje se...