Američka agencija za hranu i lekove (FDA) pronašla je ostatke glifosata, totalnog herbicida često nazivanog „ubica korova“, u uzorcima meda širom SAD. Do rezultata ovih analiza došlo je Udruženje potrošača „Pravo da znamo“, preko prava na dostupnost informacija od javnog značaja. Štaviše, analiza pojedinih uzoraka meda je pokazala šokantno visoke nivoe glifosata, čak duplo veće od zakonski dozvoljenih u Evropskoj uniji.
Inače, u Sjedinjenim Američkim Državama se herbicid glifosat koristi mnogo masovnije nego u većini drugih zemalja, te je to verovatni razlog za ovu pojavu, ali to svakako upozorava čitav svet.
U Sjedinjenim Američkim Državama, pak, ne postoji zakonski nivo tolerancije za glifosat u medu, tako da bilo koji nivo detektovanog glifosata u medu tehnički je nezakonit! Strah među potrošače unosi činjenica da su pojedini uzorci meda imali ostatke glifosata od 107 ppb (engl. parts per billion, predstavlja jedan deo supstance na milijardu delova), što je mnogo više od 50 ppb (maksimalno dozvoljeno u Evropskoj uniji), a sve su potvrdila dokumenta dobijena od strane FDA.
Sa druge strane, dokumentacija dobijena od strane Američke agencije za hranu i lekove, kao i od Agencije za zaštitu životne sredine i od Ministarstva poljoprivrede SAD, dokazuju i rastuće napore Federalne vlade da iskontroliše novonastali problem. Problem, svakako, nije samo med, već i velika količina rezidua ovih herbicida u uzorcima soje, kukuruza, te se veruje da veliki broj američkih poljoprivrednih kultura, kao i veliki broj korisnika tih kultura, trpi posledice „zloupotrebe glifosata“ na poljima širom SAD.
Glifosat, biološki je aktivna glavna komponenta nekoliko herbicida širokog spektra, a u SAD najpoznatiji kao ključni sastojak Monsantovog herbicida „Roundup“. Glifosat deluje neselektivno na biljke, a da bi se zaštitio usev, korisne biljke (soja, kukuruz…) mogu se genetičkim inženjeringom učiniti otpornim na glifosat. Na tržištu se nalazi od 1973. godine, a s obzirom da je patent istekao 2000. godine, danas se na tržištu prodaje niz herbicida sa glifosatom kao aktivnom supstancom.
Svetska zdravstvena organizacija, odnosno njena Međunarodna agencija za istraživanja o karcinomu, u martu 2015. godine je objavila da je herbicid glifosat „verovatno kancerogen“. Novija istraživanja ukazuju na mogući uticaj glifosata na zdravlje čoveka (posebno na sistem žlezda sa unutražnjim lučenjem), kao i na prirodne ekosisteme. Studija koju je naručila Ekološka organizacija za zaštitu prirodne sredine „Prijatelji Zemlje“ iz Nemačke, pokazala je da se tragovi glifosata mogu pronaći u telima ljudi. Bliže, nakon ispitivanja uzoraka mokraće iz 18 zemalja Evrope, rezultati su pokazali da je tragove glifosata moguće pronaći u uzorcima iz svih zemalja, a u 44% svih prikupljenih uzoraka. Istraživanja na životinjama pokazuju da se prilikom konzumacije biljaka na kojima se nalazi glifosat oko 15-30% apsorbuje u telu te životinje. U istim istraživanjima dokazano je da je glifosat pronađen u krvi i tkivima ispitanih životinja.
I na kraju, šta sada?! Čini se da je ovo pitanje na koje još niko nema odgovor. Utisak je da je sve otišlo predaleko. Med „obogaćen“ glifosatom neće biti poželjan na tržištu koje je surovo, i na koje veliki broj artikala dolazi sa polja koja se masovno tretiraju totalnim herbicidima. Ono što kao pojedinci možemo da učinimo jeste da iskontrolišemo njegovu primenu u našim domaćinstvima. Da li je to dovoljno? Svakako da nije, ali ako svako od nas uradi onoliko koliko može po ovom pitanju, i to je dobar početak.
Milan S. Matejić
Šalje se...