ОСТАВКА ПРЕДСЕДНИКА СПОС-а
Поштовани пчелари СПОС-а,
Поштовани чланови Извршног одбора СПОС-а,
Желим да Вас обавестим да сам донео тешку одлуку да поднесем оставку на место председника СПОС-а.
У претходном периоду, од како сте ме изабрали за председника, СПОС је од обичног издавача часописа, постао најбоље организовано удружење пољопривредника у Србији и региону, успоставио је добру сарадњу са државом, изборио се за субвенције по кошници и за пчеларску опрему од око 10 милиона евра годишње, успешно и неустрашиво се борио против фалсификата меда што је на крају довело до велике акције у којој је један фалсификатор ухапшен а очекује се још (нисмо се плашили ни најјачих, постављали смо билборде против нерада инспекција усред Београда…), помогао акредитацију лабораторије на Хемијском факултету и тако добио попуст на анализе меда за наше чланове и до 30%, покренуо модеран сајт и увео електронску ИД чланску картицу ради информисања чланства, формирао бесплатну личну промотивну интернет страницу на сајту СПОС-а сваком свом члану пчелару и направио малопродајну и великопродајну берзу меда, покренуо два феноменална пчеларска сајма у Београду и Врању, купио и адаптирао нови пословни простор СПОС-а након 113 година подстанарства у вредности од преко 100.000 евра који данас вреди око 190.000 евра, покренуо и заштитио облик сопствене тегле за мед чланова СПОС-а која је почела да се примењује на целој територији Србије у 2016. години, израдио пратећи стандард квалитета „Добра пчеларска пракса“, укинуо „пашарину“ у националним парковима од јануара 2019, изборио се за измену Закон о средствима за заштиту биља те је забрањена примена инсектицида током цветања медоносних култура од 2009. године, а од 2022. године почиње примена новог закона да пестициди више не смеју слободно да се продају, нити ће моћи да их користе неуки људи све док не прођу обуку, израдио процедуре за борбу против тровања пчела и добио и спровео вредне пројекте по том питању, изборио се за младе пчеларе кроз улаз пчеларства у програм за младе пољопривреднике са до око 10.000 евра бесповратно по пчелару, изборио се за озбиљнију подршку пчеларима до 25.000 евра бесповратно, изменио огромну већину лоших прописа, покренуо борбу против крађе кошница, увео бесплатну правну заштиту за већину проблема својих чланова, омогућио сваком пчелару да мед без посредника може да ставља у промет директно кроз трговине кроз једноставно и јефтино обезбеђивање РС броја, изградио и опремио Центар за образовање пчелара СПОС-а у Рачи, изградио Погон ”Наш мед” од 1.600.000 евра ради пласмана вишкова меда пчелара СПОС-а и тако срушио евидентни монопол који је дотле постојао на нашем тржишту и довео светске цене меда у Србију… Тренутно завршавамо пројекат који ће увести ред у гајење и селидбу пчела у Србији и тиме решити бројне ситније пратеће проблеме, а створени су и сви предуслови да се ускоро реши и проблем повољније регистрације пчеларских возила, што ће препородити пчеларство кроз охрабривање пчелара да набављају возила и више селе, што је једини могући начин борбе против климатских промена у пчеларству.
Цело време на овом путу трпео сам бројне нападе покретане од оних којима је све ово пореметило нелегалне бизнисе или токове варања наших пчелара лажним лековима, парафинским сатним основама и слично, а посебно оних који су варали потрошаче фалсификованим медом, али и пакера који су због веће откупне цене меда остали без огромног дела зараде који је прешао у џеп пчелара, а богами и неких пчелара који су остали без довољне зараде јер су разрадили малопродају меда, али не само свог већ много више туђег, који су нелегално откупљивали и препродавали, а онда им се нагло смањила разлика у цени између откупне и малопродајне цене, јер је откупна нагло скочила. И све то ми није био проблем, све сам издржао уз помоћ најближих сарадника, уз вашу подршку, и настављао у обезбеђивању нових погодности за наше пчеларе.
А онда видим да реално јако мали број пчелара разуме шта смо заправо урадили и створили од ничега.
Већ две године Погон ”Наш мед” формира откупну цену меда у Србији, односно доноси у Србију светску тржишну цену меда што је раније била мисаона именица, а онда пчелари масовно продају мед другим пакерима који су им буквално до јуче завлачили руку ДУБОКО у џеп дајући им мање цене од реалних. Доказ за то имате већ у првој години рада Погона, када су пчелари изгубили преко 2.000 евра по тони, јер су одмах после паше потрчали да предају мед другим пакерима, не верујући да ће Погон прорадити и моћи да пружи далеко већу цену. Ако ћемо се борити за већу цену меда на прави начин, онда сви морамо да предајемо мед НАШЕМ Погону (а не онима који су нас драли деценијама и због чијег неразума смо Погон и направили), како би Погон имао већи обрт, а самим тим смањио трошкове по килограму меда, те пчеларима дао ЈОШ ВЕЋУ цену меда у односу на тржишно могућу, јер Погон не зарађује, али на мањем обрту меда има веће трошкове по килограму меда. Погон нема обртних средстава, као што имају други откупљивачи па плаћају одмах, а ви сте им их дали предајући им мед годинама по ниским ценама. Зато исплата у Погону наступа када купац плати, али је исплата гарантована. Не може се лако доћи до веће цене меда, а ко то не разуме, осуђен је дугорочно на пропаст.
Нејасни су ми и пчелари који мисле да је тренутна цена Богом дана, те да ће она опстати и повећавати се ако мед предају неком другом који нас већ две године прати са откупном ценом, јер још се не деси да пре нас дају понуду реалне тржишне цене пчеларима, већ нас прате када ми објавимо цену.
Још су ми нејаснији пчелари са мањим бројем кошница који не продају мед на велико, што мисле да је малопродајна цена од 1.200 динара за килограм пала са Марса. Да Погон није довео реалну цену меда у Србију која је већ две године јако висока (тренутно око 840 динара за багрем), никад малопродајна цена не би толико отишла навише, а отишла је зато што је Погон ПОДИГАО ОТКУПНУ цену на ниво до тада малопродајне, и нормално да је цена скочила и у продаји на кућном прагу. Погон је донео дебеле користи свим пчеларима, али они то не разумеју, те мисле да је цена на кућном прагу дошла сама од себе. Ако мисле да мисле и даље, само нека мисле, али ту од мисаоног процеса нема ничега.
Када сам постао председник СПОС-а багрем је откупљиван за 1,55 евра, то се тако брзо заборавило. Заборавило се и како смо се мучно годинама борили и надмудривали са откупљивачима за подизање откупних цена, и на крају били принуђени да до светске цене стигнемо својим Погоном, а он нам је сада донео највећу откупну цену у свету, чак за 0,8 евра тренутно већу него у Мађарској која формира цену као највећи произвођач.
Пре неки дан, на отварању изложбе у Каменову, наш члан Петар Караџић без задршке изговори да СПОС треба да посвети пажњу малопродаји на кућном прагу, а не само ”Погон и Погон”, како рече, да га парафразирам… То ме је јако разочарало. Тај исти Караџић, иако је могао да приступи коришћењу тегле СПОС још од 2016. године, то до данас није учинио. А СПОС је прво пчеларима у руке дао теглу, па тек након 4 године од тог дана, покренуо Погон. Годинама причамо, и то не својом памећу, већ искуством из Немачке и Словеније, да само заједничком теглом, заједничким маркетингом и стратегијом ”купујте домаћи мед” можемо да се изборимо да кад потрошач види јефтинији увозни мед, купи домаћи а не увозни сумњивог квалитета и још сумњивијег порекла! Пчелар појединац не може ништа од тога да постигне. Ако Караџић и њему слични то не виде, питам се има ли сврхе даље радити на свему овоме? Можда народ жели повратак на старо? Можда је некад било боље. Могуће, јер некима је 1,55 веће од 7,1. Веће за њих. За већину пчелара никако не може бити веће.
Поред свега тога, гледате људе који итекако узимају субвенције од државе, а тешко им да се учлане у СПОС, да бисмо били још јачи, и изборили се заједно за још веће користи за пчеларе. Јер, када одете на преговоре са државом са 8.000 чланова, и када одете са 20.000 чланова, не гледају вас исто. Прича да поменути пчелари то не разумеју не пије воду. Не схватају да без СПОС-а не би било субвенција по кошници, нити да може бити њиховог повећања? Не, даме и господо, схватају итекако, већ се ради о тоталној неодговорности, лакше је када други одради ваш посао, само што то одрађивање има границе, то је оно што не схватају. Само 208 динара месечне чланарине СПОС-а није ништа у односу на оно што СПОС доноси и може да донесе.
У целој тој, изгледа узалудној борби (јер некад је било боље), моја породица трпи. Не виђају ме. Од 6 ујутру до 24 увече само ми је СПОС у глави. Вреди ли све ово? Коначно од ове године имам и реалну надокнаду за свој рад у СПОС-у, јер годинама се штедело на свему па и на накнадама за рад посленика СПОС-а како бисмо све ово направили, али чему то? Новац не може бити сатисфакција, ако немате елан, а елан дају људи који препознају вредност вашег рада. Ако га не препознају, ако им све то не треба, онда да се вратимо на издавача часописа, да Погон затворимо, а не да даље унапређујемо систем. А ја у тој причи не могу да будем. Нека се свако запита шта жели? Ја сам се већ запитао, и назадовање не желим, назадујте без мене.
Родољуб Живадиновић,
Председник СПОС-а у оставци
Šalje se...