Најава јануарског броја „Српског пчелара“ изазвала је велико интересовање код већег броја пчелара, за поједине текстове. Поред текста Момчила Богдановића „Пут до младих и добрих, а не само младих матица„ чије смо неке делове објавили на сајту (ОВДЕ), велико интересовање изазвао је и текст Јаноша Балинта: „Цена меда пада, и шта ћемо сада“.
Излазећи у сусрет свим заинтересованим пчеларима, овде објављујемо најзначајније делове, а цео текст можете прочитати у „Српском пчелару“ за јануар 2023. који ће, свима који су уплатили претплату на часопис до 21. децембра (www.spos.info/unesite-nove-clanove-u-elektronsku-bazu-clanova-spos), стизати на кућне адресе већ од 23. децембра.
Јанош Балинт
Зрењанин
064/164-5756
[email protected]
ЦЕНА МЕДА ПАДА, И ШТА ЋЕМО САДА
Дуго година смо сањали и чекали да нам се посрећи да имамо једну солидну и успешну годину и када нам се сан напокон остварио и када смо се таман понадали да ћемо остварити неки значајнији профит, те ћемо припреме за следећу сезону започети са пуно елана и задовољства, долази разочарење. Цене меда на мало стагнирају а откупне цене падају. Падају и даље и нико не зна до када, а што је најгоре, мед се слабо и откупљује.
Хоћемо ли и даље и како пчеларити?
Имам нека сазнања да у земљама Европске уније, па и код нас, откупљивачи меда немају склопљене дугорочне уговоре за даљи пласман меда као претходних година, само откупљују количину за коју тренутно имају сигуран пласман. У даљем тексту покушаћу одговорити на питање које стоји у наслову „и шта ћемо сад“.
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
Нама пчеларима остају четири могућности. Можемо да чекамо боља времена, међутим, мислим да то није паметно, пошто су нам средства преко потребна да бисмо обезбедили репроматеријал за предстојећу сезону и за даља улагања, и ко зна, можда та боља времена никад неће ни доћи, а живот ће нам пролазити у чекању. Можемо бити бесни и љутити се на откупљиваче, трговце, СПОС, државу, на све, па и на себе саме што смо кренули баш у овај посао, који је високо ризичан и ниско профитабилан. Овим ћемо само угрозити своје здравље а помоћи нам сигурно неће. Можемо престати да се бавимо пчеларством, наравно ако имамо неку алтернативу. По мом мишљењу, четврта и можда једина опција је да се уведе економика у пчеларство, коју смо и ми изабрали, о чему ћу сада мало опширније писати.
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
Смањити производну цену меда односно свих производа
Шта то значи? Остварити максималну производњу уз утрошак што мање рада и материјалних средстава. Годинама радимо на томе са мањим и већим успехом, али ако желите бити успешни у овом послу, свакодневно треба да вам стоји на столу као и доручак или ручак. Није ми намера овај пут да вам пишем о комплетној техници пчеларења са Фараровом кошницом, о темама као што су пролећни развој пчелињих заједница или узимљавање, или можда нешто треће, него ћу писати само о неким сегментима рада којима управо желим указати на важност или поенту ове моје теме.
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
На самом почетку желим рећи да све ово у одређеној мери зависи од организационе способности и моћи планирања пчелара. По мом мишљењу, ниједан пчелињак, ни најмањи ни највећи, не може рентабилно функционисати без пчеларске ваге. Ако поседујете вагу, а вага вам све „говори“, посете пчелињацима можете свести на минимум, чиме ћете уштедети значајна средства, у зависности од удаљености пчелињака. Када је потребно одрадити неки одређени посао у пчелињаку, увек се добро испланира шта треба понети и колико људи је потребно да се тај посао одради истог дана, са једним одлазком у пчелињак и са једним отварањем кошница. Како ми то радимо?
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
Никада не врцамо односно не скидамо медишне наставке негде на терену јер би то драстично повећало трошкове. Примера ради, пчелињак вам се налази негде на 200 километара и треба скинути наставке са медом, донети кући на врцање, затим вратити изврцане наставке и након тога још доселити пчеле кући. Ми једноставно по завршетку паше вратимо пчеле кући на неколико километара од просторија за врцање. Код нас је то веома једноставно. Палетиране су кошнице, по пет на металним палетама, поседујемо камион са краном, који диже преко једне тоне и носивост камиона је довољна да никада нисмо у претовару. Обично унајмимо још један или два камиона и без затварања лета са минималним утрошком времена и минималним бројем радника, укупно три, са једним краном који је на нашем камиону и за једну ноћ натоваримо, дотерамо и истоваримо 300 кошница.
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
Техника рада „три у један“
Да не будем предугачак, а можда и досадан, описаћу само још један сегмент наше технике пчеларења који сам назвао „три у један“: провера присутности и замена матице и постављање бежалице испод медишних наставака.
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
Наредног дана када смо већ доселили пуне кошнице близу просторија за врцање, крећемо са радовима. Да бисмо ефикасно обавили овај посао, овога пута на терен излазе четири пчелара и један помоћни радник. Због уштеде времена помоћни радник размести сву потребну опрему до сваког пчелара, а након завршених послова преосталу опрему натовари на возило односно направи реда у пчелињаку. Истовремено и пчелари крећу са радовима. Пчелар скида кров са кошнице, окрене га и положи га на земљу иза кошнице, затим скида збег, извади један рам из тог горњег плодишта, не тражи матицу, само погледа да ли има у кошници отвореног легла, што је знак да је нова матица примљена, која је додата на почетку багремове паше. Ако је све у реду, исти наставак ставља горе на окренути кров суседне кошнице. Након тога скида мрежицу са медишта, која је стављена приликом раздвајања плодишта на почетку багремове паше, пре додавања нове матице, затим напуњена медишта ставља на претходно окренути кров на земљи. Скида се матична решетка са плодишног наставка и проверава се присутност старе односно прошлогодишње матице. Ако је све у реду, склања се исти наставак негде на страну, на посебну подњачу, поклапа се збегом и кровом.
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
Ове године купили смо полуаутоматску линију за врцање, којом смо смањили потребну радну снагу напола. До сада су за врцање била потребна четири радника, а са овом линијом довољна су два, а може и један радник и за исто време се изврца дупла количина меда. Веома битно је рећи да ова линија уједно одваја мед од воштаних поклопаца, које истовремено топи у калупе.
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
… … … … … … …
Подсећамо…
Чланство у СПОС-у је добровољно и остварује се преко друштава или удружења пчелара. Чланарина у 2023. години је 4.500 динара и укључује добијање 12 бројева часописа „Српски пчелар“. Претплата на часопис у Србији је 4.400 динара, претплата за Европу је 70 евра. Детаљније на интернет страници СПОС-а www.spos.info/clanarina-spos-a-i-pretplata-na-casopis-srpski-pcelar-u-2023.
Читајте часопис „Српски пчелар“, чији се садржаји темеље на најновијим научностручним истраживањима и сазнањима и на искуствима провереним у практичном пчеларењу.
Истовремено, позивамо вас да пишите и фотографишете за „Српски пчелар“, јер поред добијања редовног хонорара постајете потенцијални добитници двоструког хонорара и вредних робних награда (www.spos.info/centrifuga-autoru-najboljeg-teksta-u-svakom-broju-srpskog-pcelara).
Šalje se...