МЕД КАО ЗАМЕНА ЗА ШЕЋЕР
Аутор текста:
Др мед. Родољуб Живадиновић,
спец. епидемиологије и апитерапеут
[email protected]
060/444-01-01
Деценијама уназад говори се о шећеру као замени за мед. Иако постоји тврдња да је кристални шећер толико штетан, да данас не би могао добити дозволу за производњу, када већ не би постојао, и иако знамо за бројне научне студије које показују велику корист по људско здравље, то све до данас није било довољно лекарима да то прихвате.
Као лекар и пчелар, али и власник иностраног сертификата апитерапеута, могу да кажем да већ 20 година одлично знам за студије које говоре о томе да редовно конзумирање меда већ после две недеље снижава ниво шећера у крви у просеку за 6% (Noori Al Waili, 2003), као и да статистички значајно обара нивое масноћа у крви, холестерол за 7%, штетни ЛДЛ за 1%, док се корисни ХДЛ повећава за 2% (Noori AlWaili, 2003). Али ако бих кренуо од колеге до колеге лекара, утврдио бих да апсолутно нико за тако нешто до данас није чуо. Чак се иде дотле да се рецимо срчаним болесницима забрањује да једу мед. Какав трагични нонсенс!
Волео бих да чујем која то храна осим меда има способност да подигне ниво корисних масноћа (ХДЛ) у организму? А ХДЛ нас буквално штити од штетних масноћа. Али, у данашњем свету, што су чињенице јаче, тим горе по чињенице.
У меду је доказанма статистички значајна антиоксидативна активност (Frankel, 1998; Gheldof, 2002; Aljadi и Kamaruddin, 2004; Beretta, 2005; D’Arcy, 2005), која углавном потиче од полифенола из меда (Gheldof, 2002; Al-Mamary, 2002; Fahey и Stephenson, 2002; Aljadi и Kamaruddin, 2004; Inoue, 2005; Blasa, 2006; Nagai, 2006).
Познато је да мед има статистички значајну зависност између антиоксидативне активности меда, садржаја полифенола у меду и ин витро оксидације липопротеина у људском серуму (Gheldof, 2003). Иначе, оксидативна измена липопротеина је важан фактор у настанку артериосклерозе.
Редовно конзумирање меда повећава антиоксидативну моћ људске плазме (Schramm, 2003; Noori Al Waili, 2003), и статистички значајно подиже нивое антиоксидативних материја у организму (Noori Al Waili, 2003).
Мало је познато да сунцокретов мед има високу антиоксидативну активност (Frankel, 1998), а на жалост је мало цењен међу потрошачима углавном због особине да брзо кристалише, што му никако није мана, напротив, јер вам мед кристализацијом управо доказује да је природни, а не фалсификат.
Редовни унос меда повећава ниво азотних оксида плазме који имају заштитну улогу код кардиоваскуларних обољења (Al Waili и Boni, 2004).
Као што видите, све се ово зна већ деценијама, али…
Да ли је горе наведено познато лекарима?
Лично тврдим да скоро ниједан мој колега лекар ово не зна. На факултетима се о томе не учи баш ништа. Лобисти разних егзотичних грана комплементарне медицине изборили су се да се апитерапија избаци са листе метода за превенцију и лечење у Републици Србији. Трагедија. Из нечијих интереса занемарена су огромна светска достигнућа апитерапије, чак и у лечењу рана инфицираних бактеријама отпорним на све познате антибиотике, где модерна медицина нема шта да тражи. Много је велики посао пред нама да бисмо се изборили за статус апитерапије какав заслужује, и какав већ увелико ужива у САД, Немачкој, Јапану…
Како мед полако постаје замена за шећер?
Савремена цивилизација је претерала сваку меру са употребом кристалног шећера. Мед, насупрот лошим ефектима чистог шећера, пружа бројне користи организму.
Kонзумирање меда може побољшати контролу шећера у крви и смањити нивохолестерола и триглицерида у крви, наводи се у недавној студији објављеној у Nutrition Reviews. Ја бих рекао ”ЕУРЕКА”, јер ето коначно су на Медицинском факултету у Торонту открили оно што ми знамо деценијама. Свакако је охрабрујућа вест да се истина пробија до званичних медицинских кругова. Наравно, не очекујте да то буде лако, јер је фармацеутска индустрија итекако заинтересована да се о томе не прочује надалеко и нашироко.
„Ови резултати су изненађујући јер мед садржи око 80 посто шећера“, рекао је за медије Tauseef Khan, виши истраживач на студији и научни сарадник у нутриционистичким наукама на Медицинском факултету Temerty Универзитета у Торонту. Кад сам прочитао вест ”изненађујући” стресао сам се од језе. Нас су такве вести изненадиле пре двадесетак година, а званичну медицину тек данас. Али добро, никад није касно за нова сазнања.
„Ако користите конзумни шећер, сируп или неки други заслађивач, замена тих шећера медом може смањити кардио-метаболичке ризике“, рекао је Tauseef.
Истраживачи из Торонта спровели су систематски преглед документације, али и урадили мета-анализу 18 клиничких испитивања која су укључивала преко 1.100 учесника како би утврдили утицај меда на срце и метаболичке факторе ризика, наводи се у саопштењу студије.
У студији су комбиновали резултате свих испитивања конзумирања меда код људи са метаболичким болестима.
Kонзумирање меда довело је до нижих нивоа глукозе у крви, укупног холестерола и триглицерида.
Khan каже да је ниво снижавања глукозе и холестерола клинички био „врло мали“.Међутим, како је појаснио, то показује да нема штете од конзумирања меда и да такво смањење, иако мало, такође може пружити дугорочну корист.
Морам да признам да ме је језа обухватила и кад сам читао речи ”врло мали” у његовој изјави. Драги господине Khan, наведите нам која то друга храна осим меда може постићи и толики ефекат?
Знамо ли уопште шта је то мед?
Имамо читаво мало богатство у рукама које се зове мед! Мед је малтене једина храна која на наше трпезе долази директно из природе, без икакве прераде, адитива и конзерванаса. И поред свих тих чињеница, доводи и до тако дивних корисних ефеката на људски организам, ако се редовно конзумира смањује нивое свега што не ваља, а подиже нивое свега што је корисно за наш организам. Рецимо, подиже нивое витамина Ц и бетакаротена у организму (Noori Al Waili, 2003), а њих нема у меду у толиким количинама. То практично значи да поспешује њихово усвајање из хране. Зар то није магија природе? Зато се и препоручује додавање меда свакој врсти хране, наравно у малим количинама (да јој не би променио укус), јер су и оне сасвим довољне. Након кувања и прохлађивања хране, додајте мед и чврстој и течној храни, и имаћете не само користи од меда, већ и користи од бољег варења хране и веће апсорпције корисних материја из ње.
Да бисте сазнали још више информација о корисним ефектима меда на људски организам, погледајте филм о апитерапији ”ЗДРАВЉЕ ИЗ КОШНИЦЕ” на српском језику ОВДЕ.
Šalje se...