Завршен је XIV Државни пчеларски сајам, који је имао 35,6% већу посету од сајма претходне године.
Овако доброј овогодишњој посети вероватно је допринело одагнавање страха од короне, који је прошле године дефинитивно смањио посету. Поред тога, ове године сведочили смо великој посети сајма из земаља ширег региона, од Грчке до Пољске, и од Словеније до Румуније. Било је лепо видети бројне аутобусе и комбије из свих тих земаља, који су се ове године на сајму могли видети не само првог, већ и другог дана одржавања сајма, што најбоље говори како сајам расте и постаје институција. Сви гости из иностранства су изразили СПОС-у своје дивљење организацијом и нивоом који је сајам постигао. И сам СПОС је све задовољнији излагачима који у потпуности поштују сва правила Београдског сајма, али су и излагачи задовољни условима које добијају на сајму.
На отварању сајма, госте је у име СПОС-а поздравила Светлана Поткозарац, која је затим даље вођење програма препустила драмском уметнику Лепомиру Ивковићу, који је разгалио публику рецитујући две песме, говорио о пчеларству Србије, али и најавио Боштјана Ноча, председника Пчеларског савеза Словеније, који се обратио посетиоцима у име свих пчеларских савеза региона, као и Милицу Ђурђевић, државну секретарку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, која је званично и отворила сајам. Државна секретарка је истакла добру сарадњу СПОС-а и Министарства, навела да је СПОС најбољи пример како треба да се организују и други пољопривредници, и изнела податке о рекордној укупној новчаној исплати пчеларима у 2022. години, која у маси никада до сада није била већа, преко милијарду динара. Наредних дана објавићемо детаљне податке о томе. На отварању сајма је говорио и председник СПОС-а Родољуб Живадиновић, који је посебно нагласио проблематику пласмана меда, али и даљу борбу против фалсификата меда, увођењем пуне следљивости у производњи меда, јер када се то буде увело, биће и основа за забрану увоза меда који следљивост нема, а буквално ће се тиме осакатити и домаћи фалсификатори, који једноставно неће имати начина да докажу одакле им ”мед”. То ће бити главни захтев СПОС-а према Министарству ове године. Пошто ће систем који СПОС предлаже уредити и обележавање кошница, за идућу годину затражићемо од државе пре свега повећање нивоа субвенција по кошници.
Након отварања, најављени предавач из Велике Британије одржао је два занимљива предавања која су привукла велику пажњу посетилаца.
Што се тиче иновација, више него заслужено прво место освојила је иновација фирме Golden bee (Слободан Долашевић), а то је ”савршени кућни љубимац”, односно кошница пчела која се може држати у свакој кући, а власник без икаквог контакта са пчелама може добијати апсолутно све пчелиње производе, чак и матичну млеч.
Друго место освојила је иновација Beehold (Петар Пејић) односно рам који се може ставити у кошницу и дигитално добити слика свега што се налази на раму (полен, легло, мед…), а може се ставити и више таквих рамова у кошницу, те све то има и практичну и научно-истраживачку вредност. До сада се налази у 10 кошница, и прате се сви параметри путем пратеће апликације.
Треће место освојио је Обрад Дракулић из Подгорице за паметну хранилицу са GSM праћењем нивоа.
У сваком случају, сајам је и ове године оправдао очекивања, упркос бојазни једног броја излагача да ће посета бити слаба. Што се тиче продаје, резултати су веома различити, али се и то може објаснити мањом или већом потражњом одређеног репроматеријала или опреме. Рецимо, произвођачи сатних основа имали су много мањи промет него прошле године, јер је очигледно да скоро нико не планира значајније проширење пчелињака. Што се тиче прохромске опреме, доста се добро продавала. Ситан пчеларски инвентар је код неких излагача буквално плануо, као и заштитна опрема. И пластична опрема се солидно продавала. Што се тиче меда, ту је било највећих разлика, док су се неки могли похвалити са продајом као никада раније (с тим што су мешавине пчелињих производа ишле лошије него раније, али се мед изузетно продао), дотле су други имали енормно слабију продају него прошле године. Већина је у досадашњем просеку.
Остатак извештаја можете погледати у наставку вести:
Šalje se...