Нова студија коју су водили истраживачи са Универзитета у Минесоти открила је да пренос вируса између различитих раса пчела није довео до формирања нових варијанти вируса.
Резултати револуционарне студије, објављени у часопису „Communications Biology“, могу бити ретка добра вест за пчеле опрашиваче, који су у опадању већ више од 25 година, према подацима Америчке службе за рибе и дивље животиње.
Студија коју су водили истраживачи са Колеџа за ветеринарску медицину и Колеџа за прехрамбене, пољопривредне и природне ресурсе, фокусирала се на три вируса: вирус деформисаних крила (DWV)), вирус црних матичњака (BQCV) и вирус мешинастог легла (SBV). То су три позната патогена западне медоносне пчеле (Apis mellifera), коју најчешће држе пчелари и најраспрострањеније расе пчела на свету
Финансирање је обезбедио Фонд за животну средину и природне ресурсе, како је препоручила Законодавно-грађанска комисија за ресурсе Минесоте. Истраживачи су вршили геномско секвенцирање узорака током три године како би пратили вирусну слику западних медоносних пчела и да ли вируси могу да заразе и прилагоде се обичним домаћим бумбарима (Bombus griseocollis).
Пронашли су следеће кључне доказе:
– Иако су вируси медоносне пчеле били присутни код бумбара, били су генетички више од 98% идентични изворним вирусима и нису показивали мутације које би биле специфичне за бумбаре;
– Нису утврђене варијанте вируса медоносне пчеле које би биле генетички прилагођене бумбарима, што указује на то да се вирус није „одомаћио“ нити почео самостално да циркулише у популацији бумбара. Другим речима, иако је пренос са медоносних пчела на бумбаре могућ, није доказано да се вирус даље преноси са бумбара на бумбара. То значи да бумбар у овом случају представља такозваног „слепог домаћина“, односно крајњу тачку у ланцу преноса..;
– Бумбари су имали сопствени, јасно препознатљив вирусни састав (виром), што указује да су за њих већи значај имали њихови сопствени вируси него они који потичу од медоносне пчеле.
Популације пчела опрашивача, које су кључне за екосистеме и производњу хране на глобалном нивоу, под притиском су због губитка станишта, пестицида, климатских промена, инвазивних врста и болести повезаних са патогенима. Једна потенцијална претња од болести долази од феномена преливања вируса на аутохтоне врсте опрашивача.
„Иако постоји забринутост, преноса вируса са гајених медоносних пчела на дивље бумбаре још увек није резултирало ефектима пандемијског типа како је првобитно сматрано“, рекао је главни истраживач и водећи аутор Деклан Шредер (Declan Schroeder), професор на Ветеринарском факултету. „Преливање вируса није разлог за ограничавање или забрану постављања друштава медоносних пчела у подручјима која насељавају дивљи бумбари или пчеле других раса.“
Заштита бумбара од значаја за очување од потенцијалног преливања патогена са медоносних пчела је и даље валидна мера заштите, посебно када се штите врсте које су у опасности од изумирања. Ниска генетска разноликост, која је испољена код врста бумбара од значаја за очување, могла би повећати рањивост на преливање патогена.
„Наставићемо да пратимо вирусну разноликост која присутна и код гајених медоносних пчела и код пчела слободних у природи. Јасно разумевање основне вирусне линије пчела омогућиће нам да делујемо ако дође до нових или поновних увођења“, рекао је Шредер.
„Иако је охрабрујуће што у овом истраживању није уочено умножавање вируса код бумбара, и даље постоји више разлога да се изложеност аутохтоних (дивљих) пчела управљаним популацијама медоносних пчела сведе на минимум. То што у овој студији нису пронађене нове варијанте вируса које би настале код бумбара не значи да преливање (spillover) вируса са медоносних пчела на друге врсте пчела не носи ризик. Надам се да ће ово истраживање подстаћи појачано праћење како би се боље разумело како ти вируси утичу на здравље бумбара и других дивљих пчела“, изјавила је коауторка Елејн Еванс (Elaine Evans), универзитетски наставник и истраживач на Факултету за храну, пољопривреду и природне ресурсе.
Закључак
Резултати указују да је могућ пренос вируса медоносне пчеле на бумбаре, о чему сведочи висока генетичка сличност вирусних секвенци у обе групе опрашивача. Међутим, није утврђено постојање адаптације вируса на домаћина нити њихова стабилна циркулација у популацијама бумбара. На основу доступних података може се закључити да бумбар у овим условима представља крајњу тачку у ланцу преноса, при чему потенцијални дугорочни ефекти оваквог преливања захтевају даље систематско праћење и истраживање.
Програм Пчеларског специјалистичког тима Универзитета Минесота у Минесоти примио је приватне донације од појединаца и аеродрома Сент Пол у Минесоти за подршку пчеларским активностима.
О Ветеринарском факултету
Ветеринарски факултет Универзитета у Минесоти је глобални лидер у унапређењу образовања, здравља и истраживања на граничној тачки животиња, људи и животне средине. Колеџ је такође дом Ветеринарског медицинског центра, Ветеринарске дијагностичке лабораторије и Центра за грабљивице. Сазнајте више на vetmed.umn.edu.
Минеаполис/Сент Пол, 17. јун 2025.
Извор: Dean A. McKeown et al, Distinct virome compositions and lack of viral diversification indicate that viral spillover is a dead-end between the western honey bee and the common eastern bumblebee, Communications Biology (2025). DOI: 10.1038/s42003-025-08351-x
Превод и приказ: Властимир Спасић, ГиОУ „Српског пчелара“
Šalje se...