Тим истраживача Александар Узунов, Томас Галеа, Чао Чен, Ђивани Чилија, Чечилија Коста и Дејвид Мифсуд представили су први научни запис о потпуно успостављеној колонији црвене патуљасте пчеле (Apis florea) у Европи, на Малти. Извештај је објављен у часопису „Journal of Apicultural Research“ 21. августа 2024. У извештају се разматрају ризици и потенцијалне последице инвазије Apis florea у Европи
Опис Apis florea
Патуљаста медоносна пчела (или црвена патуљаста пчела), Apis florea, једна је од две врсте малих, дивљих пчела јужне и југоисточне Азије. Црвена патуљаста пчела (Apis florea) је члан рода Apis са отвореним гнежђењем са једним саћем са природним подручјем простирања, које се протеже од Индомалајског царства на истоку до Персијског залива на западу. Међутим, наводно настањује и нове територије, углавном због антропогених активности, као што су поморски саобраћај и нови коридори за транспорт, који су резултат вештачких станишта. Данас се може наћи од Тајвана на истоку, до Јордана, Арапског полуострва и североистока Африке на западу. Очекује се даље проширење њене распрострањености на афричком континенту. Штавише, даља колонизација према северозападу преко Мале Азије и касније у Европу изгледа могућа због оснивања колонија у Јордану и одсуства великих географских и еколошких баријера у региону.
Др Александар Узунов
Колонија је пронађена на Малти, на раскрсници поморских путева у Средоземном мору.
„Документовали смо случај фотографијама, прикупили узорке радилица и трутова и секвенцирали mtDNA COI (митохондријски кодирана цитохром Ц оксидаза И – нап. приређивача) ген да бисмо потврдили да ли је у питању A. florea. Такође, упозоравамо надлежне органе и пчеларску заједницу да буду на опрезу и спремни да предузму ефикасне мере искорењивања“, наводи се у извештају.
Узорци пчела радилица и трутова сакупљени су и ускладиштени у епруветама са 99% етанола за генетске анализе. Сходно томе, колонија, са гране, уклоњена је и затворена у кутију где су све одрасле пчеле избачене коришћењем 99% етанола. Саће је било на одговарајући начин ускладиштено како би било заштићено од восковог мољца. Чим је ова колонија откривена и поуздано идентификована као Apis florea, одмах је уклоњена и о томе су обавештени надлежни органи. Хитно уклањање колоније било је неопходно због опасности од ројења или бекства. Празно саће је прегледано и фотографисано. Потом је саће са мртвим примерцима Apis florea достављено Одељењу за биологију Универзитета на Малти.
Опстанак колонија Apis florea под климатским условима и условима животне средине присутним у средоземном басену вероватан је сценарио. Дакле, ако се идентификована колонија већ нагомилала или ако постоје и друге неидентификоване колоније, вероватно је да ће се Apis florea успоставити на малтешким острвима. Недостатак хране и легла и релативно мали број јединки (око 2.000 пчела и трутова) на добро развијеном саћу које има и радиличке и трутовске ћелије указују на вероватноћу стања после ројења. Ипак, матичне ћелије нису примећене. Поређења ради, Сили (Seeley) и сар. (1982) пријавили су више од 6.000 радилица као просечну величина колоније Apis florea на Тајланду.
Потенцијална опасност од ширења Apis florea
Устаљивање Apis florea на Малти представљало би озбиљан ризик по природни биодиверзитет због конкуренције за ресурсе и станишта на територији која има бројне ендемске врсте и где су антропогени притисци већ високи. Ово је такође случај са другим инвазивним врстама (Megachile sculpturalis, M. disjuntiformis, Xylocopa pubescens и X. aestunas) које су доспеле у медитеранске земље (Bortolotti и сар., 2018; Catania, 2023; Flaminio и сар., 2023; Ruzzier и сар., 2020). Штавише, требало би истаћи да је Apis florea домаћин многих штетних патогена, укључујући вирус црног матичњака, вероватно вирус мешинастог легла (Sacbrood Virus), паразитске гриње Euvarroa sinhai и Tropilealaps clareae, обични непаразитски факултативни клептофаг Neocypholaelaps indica и непознате микроспоридије (Delfinado-Baker и сар., 1989; Fries, 2011; Needham и сар., 2001; Warrit и Lekprayoon, 2011). Како је познато да неки од ових патогена мењају домаћина, увођење Apis florea у нова подручја може представљати стварну претњу по здравље западних медоносних пчела (Apis mellifera) и дивље пчеле. Очекује се да ће такав инцидент инвазије, у комбинацији са климатским променама и смањењем површина под вегетацијом, повећати ограничења популације ендемске врсте малтешке медоносне пчеле Apis mellifera ruttneri (Sheppard и сар., 1997; Zammit- Mangion и сар., 2017) на Малти, које, према Узунову и сар. (2023), представљају само мали проценат садашњих колонија Apis melliferaприсутних на Малти.
Проналажење Apis florea на Блиском истоку и у Африци, као и на малтешким острвима указује на то да је рој највероватније дошао поморским путем. Ова врста транспорта представља могућу руту за увођење страних инвазивних врста, као што је патуљаста медоносна пчела, у Европу.
Извештај има за циљ да упозори надлежне органе и пчеларске организације да буду на опрезу, да и даље прате потенцијално присуство колонија Apis florea на малтешким острвима и приобалним подручјима у Средоземном мору и да се припреми за ефективне мере искорењивања.
Слика 1 – Аутор: Томас Галеа
Лево: колонија A. florea која виси на грани дрвета Acacia saligna, плаволисног багрема (извор фотографије: Антоине Борг Боначи), средина: радилице и трутови (означени стрелицама) A. florea, десно: саће A. florea (оштећен је доњи десни део саћа)
Слика 2 – Аутор: Томас Галеа
Мапа Малте, главног острва малтешког архипелага, са локацијом на којој је пронађена колонија A. florea, главном луком и слободном луком.
Комплетан рад је доступан на: https://doi.org/10.1080/00218839.2024.2386888
Превод и приказ: Властимир Спасић
Šalje se...