SPOS logo
  • Bulgarian
  • Croatian
  • English
  • French
  • German
  • Hungarian
  • Macedonian
  • Romanian
  • Russian
  • Serbian
  • Slovenian
  • Spanish

SPOS
Savez pčelarskih organizacija Srbije

SPOS Ul. Dr Agostina Neta 30 A, 11070 Novi Beograd [email protected] 011/61-28-071 060/444-0-121 060/444-0-124 060/444-0-287

ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈА СВЕТСКОГ ТРЖИШТА МЕДА



Datum objavljivanja vesti:
Broj pregleda: 2.580

САД су највећи светски увозник меда и вероватно ће тако остати у догледној будућности. У 2020. САД су произвеле 67 хиљада тона меда и увезле 196 хиљада тона меда – или 20% обима светског увоза меда. Из тог разлога, мере које повремено предузимају власти САД за заштиту националног тржишта меда и америчког пчеларства имају значајан утицај на светско тржиште овог производа и на светско пчеларство у целини.

Главно средство за заштиту индустрије меда у САД су антидампиншке дажбине на увоз меда из земаља у којима је његова цена неколико пута нижа него у САД (дампинг је продаја робе по вештачки ниским ценама у циљу јачања тржишних позиција и избацивања конкурената – прим. уредника). Антидампиншке царине од 220% уведене на мед из Кине почетком 2000-их и даље се примењују. Као одговор, кинеске компаније су успоставиле испоруке свог меда у САД под маском производа из трећих земаља, а касније су се преоријентисале на европско тржиште меда. Средином 2000-их, САД су такође три године примењивале антидампиншке царине на мед из Аргентине.

Америчко удружење произвођача меда (AHPA) и Удружење за мед Сијукс (SHA) поднели су 21. априла 2021. године петицију Комисији за међународну трговину САД (USITC) и Министарству трговине САД (DOC), тражећи антидампиншку истрагу о залихама меда из Аргентине, Бразила, Индије, Украјине и Вијетнама и увођење антидампиншких санкција против њих (www.spos.info/americki-pcelari-traze-zabranu-uvoza-meda-po-damping-cenama). У петицији је наглашено да снабдевање САД медом „по нижим ценама“ и маркетинг меда из наведених земаља лишава америчке пчеларе могућности да свој мед пласирају по „фер ценама“ и тиме подрива темеље америчког пчеларства. Ову иницијативу је касније подржало и најстарије удружење пчелара у САД – Америчка пчеларска федерација (ABF).

Табела 1

Динамика увоза меда у САД из одабраних земаља (проценат од укупног увоза меда):

 

Држава

2015.

2020.

Јануар–август 2021.

Индија

21

20

27

Вијетнам

22

26

23

Аргентина

16

21

20

Бразил

9

18

18

Канада

5

2

1

Друге земље

28

13

10

Укупно

100

100

100

 

Министарство трговине је 18. маја 2021. године објавило покретање антидампиншке истраге и објавило следеће прелиминарне процене износа антидампиншких дажбина на мед из пет означених држава:

Држава

Износ

антидампиншке

царине

(%)

Аргентина

9,75–49,44

Бразил

83,72

Вијетнам

47,56–138,23

Индија

27,02–88,48

Украјина

9,49–92,94

 

Комисија за међународну трговину је 4. јуна 2021. изјавила да „постоје разумни разлози да се верује да непоштена трговина увозом меда из Аргентине, Бразила, Индије, Украјине и Вијетнама штети америчкој индустрији меда“. Наведено је и да ће Комисија „наставити да истражује штету нанету произвођачима меда у САД, као резултат увоза меда по ниским ценама, а Министарство трговине САД ће истражити колико мање од фер вредности се продаје мед из ових земаља у САД“. Истрага подразумева, између осталог, спровођење „теренских“ студија тржишта меда у овим земљама и упоређивање просечних цена меда у овим земљама са ценама по којима они свој мед испоручују у САД.

Удружење америчких произвођача меда најавило је прикупљање средстава за адвокатске хонораре и друге трошкове везане за случај.

Под притиском пет пчеларских сила, руководство Апимондије је оштро реаговало на ову америчку иницијативу и крајем јуна 2021. поставило отворено писмо упућено „америчким партнерима“ на веб-сајт организације. У писму се наглашава следеће:

      „1. Америчко тржиште пчелињих производа мора бити заштићено на исти начин као слична тржишта у другим земљама, али овде је потребан мултилатерални приступ, а не једностран.

  1. Пад светских цена меда је пре свега последица неусклађености критеријума за продају меда на овом тржишту и критеријума којима се руководе амерички пчелари, као и фалсификовања меда великих размера.
  2. Антидампиншке царине у САД неће решити ове проблеме, већ ће довести до повећања конкуренције на другим тржиштима меда и новог пада цена меда, што ће на крају имати разорне последице по цео сектор. Не можемо искључити раст продаје фалсификованог меда у САД.
  3. Препоручујемо да уместо увођења међународне блокаде интензивирате борбу против глобалног фалсификовања меда и ефикасније користите најновије данас доступне методе за откривање фалсификовања. 
  4. Мора се признати да неки комерцијални партнери извозе мед у количинама које далеко превазилазе њихов стварни производни капацитет.
  5. Уверени смо да би се увођење поменутих антидампиншких мера у кратком року негативно одразило на светске цене меда и на квалитет меда. Антидампиншке санкције не гарантују превазилажење потешкоћа.
  6. Апимондија позива Министарство трговине САД и Комисију за међународну трговину САД да признају да ово питање превазилази ’обичан’ дампинг и да би могло имати далекосежне импликације на глобалну сигурност хране и суверенитет хране, и то у тренутку када климатске промене и пандемија вируса корона представљају озбиљне претње светској популацији и систему снабдевања храном. Ковид 19 је допринео повећању интересовања за пчеларство. Људи који су остали без посла у градовима похрлили су на село у потрази за изворима прихода.
  7. Апимондија је спремна да обезбеди Министарство трговине САД и Комисију за међународну трговину САД својим независним стручњацима који ће помоћи у разумевању техничких и економских аспеката проблема који се разматра. Апимондија је такође спремна да пружи неопходне техничке информације.
  8. Позив у помоћ америчког пчеларског сектора је разуман и логичан, али морамо тражити колективна решења, јер се наведени проблем не тиче само САД.“

Апимондијин демарш је „чула“ америчка страна, али је није натерала да одустане од антидампиншких санкција. Наглашено је да сви заинтересовани (извозници и увозници меда, пчелари, адвокати и др.) имају право да своја размишљања, коментаре и сугестије о овим санкцијама пошаљу Министарству трговине САД до априла 2022. године, које ће коначно утврдити висину дажбина.

У новембру 2021. Министарство трговине објавило је снижену размеру царине на мед из ових пет земаља и њихових компанија за извоз меда (%):

 

Просечна

антидампиншка

 царина

за земљу

Царина за поједина

предузећа која

 извозе мед

из земље

Аргентина

16

7,8; 24; 49

Бразил

20

7,8; 29

Вијетнам

412

410; 413

Индија

6.4

6,24; 6,72

Украјина

18

18; 32

 

На инсистирање Бразила, у децембру 2021. просечна антидампиншка царина за њега је смањена са 20% на 9,38%, а за једног од главних бразилских извозника меда на 10,52%.

У наредним месецима може бити смањена и антидампиншка царина за Вијетнам, који је дуги низ година снабдевао САД светлим ћилибарским медом (Light Amber Hоney) у истим количинама и по истим ценама као Индија, али је царина на крају 2021. године 64 пута виша од царине за Индију. Шта је разлог за ову појаву, тешко је разумети. Информације о биткама око антидампиншких дажбина не доспевају у медије.

Очекује се да ће у априлу 2022. године америчка царина почети да наплаћује антидампиншке дажбине од увозника меда који увозе мед из пет наведених земаља у америчке луке и да прикупљена средства упути у фонд за обештећење америчких пчелара од продаје овог меда.

„Постоје сви разлози да се верује да ће америчке антидампиншке мере против залиха меда из Аргентине, Вијетнама, Бразила, Индије и Украјине дестабилизовати ситуацију не само у САД већ и на европском, јапанском, блискоисточном и другим регионалним тржиштима меда, као и на глобалном тржишту меда уопште.

За позицију Русије на америчком тржишту меда, ове америчке мере могу имати мали ефекат. Током последње четврти века, руски извоз меда у САД је у просеку износио 150 тона годишње, а у последње две године није било промена. У 2020. години у САД је извезено 169 тона руског меда, а 2021. године 111 тона. По овом показатељу Русија је била на крају последњих десет земаља извозника меда у САД.“  

(Извор: А. Пономарев; www.apiworld.ru)

Са руског превео и приредио:

Властимир Спасић,

главни и одговорни уредник „Српског пчелара“

 

MORATE BITI ULOGOVANI DA BISTE VIDELI KOMENTARE